Autor Tema: Pomoc oko sastava  (Pročitano 5652 puta)

Jovana J

  • Newbie
  • *
Pomoc oko sastava
« poslato: Decembar 16, 2013, 04:08:10 posle podne »
Tema sastava za pismeni je Lik Ive Senkovica, taj lik se pominje u pesmi 'Ivo Senkovic i Aga od Ribnika'.  :)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Odg: Pomoc oko sastava
« Odgovor #1 poslato: Decembar 16, 2013, 07:42:24 posle podne »
Glavni likovi:
U prvoj pesmi centralni lik je šesnaestogodišnji Ivo Senković. Njega krase epiteti svojstveni mladosti; ponosan je i prkosan, avanturističkog duha i zbog toga pomalo nerazuman, pa srlja u opasne situacije, što se najbolje vidi iz scene kad želi živog agu da uhvati, ili kad na sebe oblači njegovo odelo; istovremeno je neumoljiv u nakani da kazni smrću Turčina koji je udario na čast njegove porodice. Aga od Ribnika naslikan je kao tipičan predstavnik okupatora; agresivan je, bezobrazan, samouveren, ali ima i notu čovečnosti što se vidi iz scene u kojoj od Ive traži blago da mu život poštedi, ali je i kukavica kad se nađe u nevolji: moli Ivu da mu poštedi glavu. Senković Đurađ je čovek slabe snage - bogatog iskustva, i svojim savetima pomaže sinu da sputa mladalački zanos. U drugoj pesmi dominiraju dva lika: Janković Stojan i njegova supruga Jela. Oboje su puni vrlina, bez ijedne mane, baš po meri narodnom shvatanju kakvi treba da budu ljudi adamskog kolena. Jela čeka muža skoro deset godina, žrtvujući najlepše godine života; Stojan u obraćanju svatovima iskazuje najviše ljudske vrednosti, ne samo da nije prema njima neprijateljski raspoložen, nego shvata i njihove probleme i traži kompromisno rešenje: daruje im rođenu sestru u zamenu za suprugu. Sa njime u našoj epskoj poeziji može jedino da se meri Banović Strahinja koji odbija zahtev tasta Jug Bodna da kazni svoju nevernu suprugu, Bogdanovu kćerku.

Uskočki ciklus narodnih epskih pesama
Autor: Petar Jokić
Uvod
Za razliku od hajduka, koji su protiv Turaka ratovali sebe radi, ili iz čiste osvete, uskoci su bili istiniti borci za slobodu svog naroda. Ime su dobili zbog toga što su bili stacionirani van okupiranih teritorija (Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra), pa su po potrebi "uskakali" u okupirane teritorije i borili se protiv turskog zavojevača. Bili su bolje organizovani od hajduka, bolje naoružani i skoro uniformisani, dakako, u većim skupinama. Uživali su podršku država gde su boravili i od njih materijalno pomagani jer su bili poslednja odbrana daljem nadiranju Osmanlija na putu ka centralnoj Evropi. Međutim, često bi se događalo da zemlja domaćin sa Turcima sklopi primirje, pa su kao žrtvena jagnjad bili uskoci. Kad je reč o narodnim pevačima, valja reći, da su u ovom slučaju sledili istorijske činjenice; glavni junaci uskočkih pesama stvarno su postojali pod istim ili sličnim imenom, a njihovi podvizi skoro verno prikazani. Najpoznatiji uskočki junaci su: Senković Ivan, Senjanin Tadija, Senjanin Juriša, Janković Stojan, Smiljanić Ilija. Najlepše pesme ovog ciklusa su: Ivo Senković i aga od Ribnika, Ropstvo Janković Stojana, Smrt Senjanina Iva..
Ivo Senković i aga
od Ribnika
Fabula:
Aga od Ribnika, iskusni ratnik i megdandžija, poziva ostarelog Đurđa Senkovića na megdan (dvoboj), postavljajući mu ponižavajuće uslove: ... "ako l', Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i košulju, nek ja znadem da si mi pokoran", što je u prirodi posla - ženska rabota. Nemoćan da krene u borbu, i odbrani čast, a suočen sa poniženjem, Đurađ Senković plače. Šesnaestogodišnji sin, Ivo, hoće da zameni oca na megdanu, iako nije vešt, niti zna za iskušenja. Ljubav prema ocu, i odsustvo straha dva su razloga što se odlučio na ovu avanturu. Stari Đurađ ga suočava sa opasnostima koje ga tamo očekuju. Hteo bi da ga otrezni od mladalačkog zanosa; da ga pokoleba. Dočarava mu sliku strašnog izgleda age od Ribnika:
"Drago čedo, Senkoviću Ivo,
Možeš, sine, na mejdan izići,
Otićićeš, al' mi doći nećeš:
Jer si, sine, jako nerazuman,
Još ti nema ni šesnaest leta,
A Turčin je junak od mejdana,
Da mu nema u krajini para;
Na njemu je ruvo stra'ovito:
Risovina i samurovina,
A na konju sama međedovina,
Bojno koplje vukom pokrojeno;
Samo ćeš se ruva poplašiti,
A kamoli kad podvikne Turčin,
I pocikne konjic pod Turčinom,
Od stra ćeš pasti sa konjica,
I svoju ćeš izgubiti glavu..."
Međutim, dečak je uporan u svojoj odluci, pa kaže:
"Što b' se, babo, ruva poplašio?
Ja s' ne bojim ni živa kurjaka,
A kamoli mrtvi kožetina!"
Susretom između mladog Iva i age od Ribnika započinje zaplet.Turčin se ne plaši mladog megdandžije. On bi hteo da ga privoli na miran epilog, da ga zarobi i za njega traži otkup:
"Man' se, Ivo, vraga i mejdana!
Još mejdana ni video nisi,
A kamoli da si izlazio,
Već od, Ivo, da pijemo vino;
Greota je tebe pogubiti,
Jer si teke na svet nastanuo;
Već se predaj; Senkoviću Ivo,
I bez rane i bez mrtve glave!
A evo ti tvrdu veru dajem
Da ti ništa učiniti neću:
U tvog baba mlogo kažu blaga,
Podaj blago, pa otkupi glavu."
Međutim, u toj nameri ne uspeva. Prkosni Ivo odbija poziv na mir, na predaju. Iako je još mlad, za njega je to ponižavajuće. Ponos je iznad svega. U ovom izazivanju on se ponaša kao stari megdandžija, u čemu sledi savet oca:
"O Turčine, ago od Ribnika,
Nisam došõ da se predajem,
Već sam došõ da se ogledamo
I junački mejdan podelimo;
Već na mejdan, ako žena nisi,
Jer mi nije dugo za stajanje!"
Ovakav pristup dečaka iznenadio je agu, zatim naljutio („ciknu aga kano zmija ljuta“). U njemu je izazvao bes. Na konju, sa oružjem u ruci, on se ponaša samouvereno, oseća se moćnim („pa poviknu kao zmaj ognjeni“). Osećajući nadmoć, on daje prednost mladom Ivi, ali je ovaj odbija. Od smrti Ivu spasava konj koji poznaje strategiju neprijatelja („kleče dorat u zelenu travu, Ivu koplje visoko nadmaši“).
U daljem toku zbivanja, Ivo stiče prednost. Aga beži, a Iva ga juri. Zahvaljujući dobrom konju sustiže agu, ali umesto da ga poseče sabljom, opet postupa nerazumno: želi živog agu da uhvati da ga vodi babi za poštenje... Međutim, Turčin se dosetio puške, i srećom po Ivana, umesto dečaka - ubije konja. Ali tad aga ima prednost i opet Ivu na predaju zove. Dečak ponosno odbija i uspeva i on da agu od konja rastavi, tako što aginom konju sabljom odseče glavu. Kad se aga vide u nevolji, on stane moliti Ivu da mu poštedi život uz nadoknadu u blagu, ali Iva je neumoljiv:
"Volim tvoju jednu mrtvu glavu,
Nego blago cara čestitoga!"
Manu sabljom, odseče mu glavu,
Metnu glavu u janketu pasu.
Iva opet nerazumno postupa; sa age skida odelo i oblači se u njega. Nov zaplet nastaje kad pašini sinovi odluče da se osvete Ivi. On pešice, oni na konjima, pa beži u šumu. Kolo sreće opet se vraća u njegovu korist. Zavara pašine sinove i odvoji ih od konja. Oni mu nude blago da im konje vrati, ali Iva je opet neumoljiv:
"Ne budal' te, dva pašina sina!
Volim ova dva konja viteza
Nego blago od vašeg Ribnika.
Ne mogu vas kroz goru terati,
Ne bi vama konji trebovali."
Vrhunac radnje nastaje kad razigrani Iva dođe kući. Pošto na sebi ima agino odelo, i jaše tuđe konje, majka pomisli da je on aga od Ribnika i zove starog Đurđa. Ljutit starac u magnovenju zamalo da ubije svoga sina. Rasplet se javlja u trenutku kad Ivo kao spas pred oca baci aginu glavu. Pošto ga napokon radosni otac upita zašto je oblačio tuđe odelo, Iva odgovara:
"Roditelju, Senkoviću Đurđu,
Počem bi se mogao poznati
Da sam tamo bio na mejdanu
Kad s gospodom u divan izađem?
Gospoda mi ne bi verovala
Da sam tamo bio na mejdanu
Da odande obeležja nemam!"

Izvor: Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se

Dragonfly

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
Odg: Pomoc oko sastava
« Odgovor #2 poslato: Decembar 16, 2013, 10:15:43 posle podne »


Narodna epska pesma Ivo Senković i aga od Ribnika pripada ciklusu uskočkih pesama. U njoj je veoma upečatljivo prikazan lik šesnaestogodišnjeg mladića Ive Senkovića koji menja oca na megdanu sa iskusnim ratnikom, agom od Ribnika i uspeva da sačuva ugled i čast svoje uskočke porodice.

Iskusni ratnik i megdandžija, aga od Ribnika poziva ostarelog proslavljenog uskoka, Đurđa Senkovića na megdan. On mu postavlja ponižavajuće uslove: "... ako l', Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i košulju, nek ja znadem da si mi pokoran", što je u prirodi posla - ženska rabota. Njegov šesnaestogodišnji sin, Ivo, želi da ga zameni na megdanu, iako nije vešt i nema iskustva. U liku Ive su oličene nejake mlade generacije, koje su pre vremena morale da se prihvate oružja i nastave borbu sa neprijateljem.

Zabrinut za svoga sina, stari Đurađ Senković pokušava da ga odgovori od borbe, da ga uplaši i pokoleba. Zato mu dočarava sliku izgleda strašnog age od Ribnika. Međutim, za mladog Ivu strašno agino ruho, veliki konj i koplje optočeno vukovom kožom su bile samo obične, mrtve stvari. On je - kaže ova pesma - mlad, nema ni šesnaest godina, još nije ni video megdan, a protivnik mu je na glasu megdandžija. Shvatajući da je njegov sin veoma mlad, nerazuman i nepromišljen, Đurađ mu daje savete kako da se odnosi prema agi na megdanu. On ga ispraća sa strepnjom i tugom, ali i sa blagoslovom na megdan.

Ivo Senković pun mladalačkog zanosa i nesvestan opasnosti izlazi na megdan agi od Ribnika. On je ponosan, i zato prkosno odbija poziv na mir i predaju, i izaziva agu. Predaja je za njega bila ponižavajuća, i odbija čak i prednost koju mu aga daje. U trenutku kada je osetio nadmoćnost nad protivnikom, mladi Ivo se ponaša nepromišljeno, i dovodi sebe u skoro bezizlazan položaj. Kada veliki aga beži sa megdana, Ivo trči za njim pokušavajući da ga živog uhvati. Nije zadrhtao od straha, i uspeva da sabljom poseče aginog konja, obori agu na zemlju i ubije ga. I kada je pobedio, nadmudrio dva pašina sina i glavu protivnika stavio u zobnicu, on opet želi da se šali. U Turčinovom odelu kreće ka domu, gde ga očekuje brižni otac. Tu nastaje vrhunac zapleta. U strahu za život svog jedinca, Đurađ u preobučenom konjaniku ne prepoznaje sina, pa u bolu i mržnji polazi da se osveti. Tek kada je video da će poginuti, Ivo baca iz zobnice aginu glavu i tako uspeva da se u poslednjem trenutku otkrije svom ocu.

Narodni pesnik, razvijajući radnju u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika, je uneo mnogo neočekivanih situacija i obrta. Od početka do kraja pesme nižu se veoma žive i uzbudljive situacije. U liku Ive Senkovića predstavio je mladost kroz vekove, koja je dorastala do konja i do bojna koplja - za neprestanu borbu.