Autor Tema: Eуфемизми  (Pročitano 1340 puta)

coolma222

  • Newbie
  • *
Eуфемизми
« poslato: Novembar 07, 2013, 07:00:18 posle podne »
Еуфемизам (грч euphemos = добар говор) је стилска фигура којом се неки израз замењује другим, али блажим обликом, због бонтона, друштвених, религиозних, политичких, пропагандних и других разлога.

Еуфемизам такође се може схватити као подврста метонимије (метонимијско значење речи настаје кад се један појам замењује појмом са којим има логички блиско значење, нпр. „Од колевке па до гроба/ најлепше је ђачко доба (уместо „Од рођења па до смрти…“)), а означава замењивање неких речи, које се сматрају због било којег разлога опасним или непристојним, неким блажим изразима. Тако се зли богови у митским временима – чија и сама имена, сматрало се, треба избегавати – називају именима која су истицала њихове тобожње безазлене особине. Тако се ђаво нпр. у народним шриповеткама назива и „нечастиви“ или „шантави“. У свакодевном говору често се служимо избегавањем одређених израза (кажемо нпр. „отићи“ уместо „умрети“, „весео“ уместо „пијан“ и слично) због бројних емоционалних ефеката (избегавање одређених осећања или упућивање на другу врсту осећања), или ипак због одређеног схватања о пристојности.

•Примери еуфемизма у свакодневном говору:

Мало је весео. (Пијан је.)

Увек обилази истину. (Лаже.)

Уцена – Услов

Стар – Искусан

•Посебно су чести еуфемизми за смрт:

Он нас је заувек напустио.

Отишао је на вечна ловишта.

Отишао је на онај свет.

Издахнуо је.

Уснуо је вечан сан.

Отишао је на боље место.

Нема га више.

•Еуфемизми у поезији

Добриша Цесарић, „Балада из предграђа“

А њега нема, и нема, и нема,

И нема га више…

Иво Андрић, „Јадни немир“

Ипак има извјестан ред, неки;

јест биједно живети и трудно

човјеку на овој земљи,

ал коначно дође сваком његово

добро поподне…