Autor Tema: Arhaizmi i istorizmi  (Pročitano 1959 puta)

coolma222

  • Newbie
  • *
Arhaizmi i istorizmi
« poslato: Novembar 07, 2013, 12:02:13 pre podne »
Arhaizmi su arhaične (tj. zastarele) reči koje su postale deo pasivne leksike, kao i neologizmi. Oni su simbolički obeleženi i generalno se retko koriste.

 Mogu se podeliti na nekoliko vrsta:

Stilski (izrazni) arhaizmi: Ukoliko je predmet ili pojam u upotrebi, premda postoje dve reči za njega – stara i nova reč, stara reč se smatra arhaizmom (dakle, javljaju se u ulozi sinonima). Ovo su arhaizmi koji se najčešće navode u primerima. U srpskom jeziku se mnogi turcizmi smatraju stilskim arhaizmima, premda postoji mnogo slovenskih arhaizama: pendžer = prozor, zavrljačiti = baciti, dibidus = sasvim, potupno.

Značenjski (semantički) arhaizmi: Lekseme same po sebi nisu arhaizmi već njihova pojedina značenja. Ovo se dešava kad je određena reč i dalje u upotrebi ali je njeno značenje premenjeno ili mu je pridodato novo značenje: luka – nekad je značilo livada  a danas označava pristanište brodova, zdravo – jako, veoma, vrlo.

Fonološki arhaizmi: Lekseme u čijem se fonološkom sastavu vidi ranije stanje jezika: cesar  > car, bahat > bat.

Tvorbeni arhaizmi: Lekseme koje imaju zastarele tvorbene elemente: lepost>lepota, golić>golać.

Istorizmi (istoricizmi): istorijski arhaizmi, reči koje označavaju pojmove koji su prestali da postoje, da se koriste, proizvode i sl. Primeri su razni: paša, Jugoslavija,  gladijator, Heleni, itd.

 

Literatura:

S. Halilović, I. Tanović, A. Šehović, Govor grada Sarajeva i razgovorni bosanski jezik, Sarajevo, 2009.

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se (12. 12. 2011.)