Autor Tema: Ako moze i meni pomoc  (Pročitano 2350 puta)

kadija

  • Newbie
  • *
Ako moze i meni pomoc
« poslato: Jun 23, 2013, 07:03:08 posle podne »
Ako je ime Jacque Fresko (Žak Fresko), da li se kaže Žaka Freska ili Žaka Freskoa, sa Žakom Freskom ili sa Žakom Freskoom?
Evo primedbe jednog lingviste: "Imam dilemu oko promene imena Žak Fresko. Vidim da je u rečniku navedeno da se menja Freskoa, Freskoom i sl. Koliko je meni poznato, takva promena se koristi uglavnom kod francuskih imena sa naglaskom na poslednjem slogu. Ukoliko naglasak nije na poslednjem slogu, onda se krajnji, nenaglašeni vokal menja u skladu sa padežom. Dakle, Fresko, Freska, Freskom i sl."
« Poslednja izmena: Jun 23, 2013, 07:07:21 posle podne kadija »

Blekendeker

  • Global Moderator
  • Jr. Member
  • *****
Odg: Ako moze i meni pomoc
« Odgovor #1 poslato: Jun 23, 2013, 07:08:25 posle podne »
Primedba je sasvim na mestu, međutim, u francuskom je uvek naglašen poslednji slog reči, ukoliko to nije posebno označeno njihovim akcentima (dakle, ne izgovaraju ga kao mi frȅsko, već fresco'). Međutim, imamo sad problem, Žak je rođen u Americi, ali očigledno francuskog porekla, a prezime mu očigledno nije izvorno francuska reč. I kako sad da tretiramo to perzime (kao englesko (gde se izgovara "Freskou", isto kao "Hitrou"), kao francusko - gde je naglašen poslednji slog, ili možda kao izvornu italijansku reč, gde nije naglašen zadnji slog, ali koja već sa Žakom nema nikakve veze).

Ako ga uzmeš kao francusko prezime, nema dileme: Frekoa, Freskou.

Što se tiče engleskog izgovora Freskou (promena: Freskoua), u transkripciji se obično ovo OU prenosi kao -O, odnosno može da se uoprosti u Frȅsko (ali to se radi selektivno - zato je Prćić insistirao da se svako -OU ostavlja i u transkripciji kao -OU, kod reči koje nisu već utvrđene u srpskom (čak pored imena Džo stavlja i vatijantu Džou -- koju niko nikad neće upotrebiti, ali koja je po njemu bolja), kako se više ne bi gomilali izuzeci i nepodudarnosti), prema analogiji s našim izgovorom, ali se i tad selektivno određuje osnova za promenu (recimo Džodžo, Džodžoa (ne Džodža) i Džeronimo, Džeronima (ne Džeronimoa), a reč je o istom nenaglašenom -O od engleskog diftonga -OU. Poznat je i slučaj engleskog "dr Moro" (koji je po Prćiću dozvoljen samo kao "Morou"), koji je adaptiran u našim prevodima kao Moro, ali je završio s promenom Moroa, Morou - "Ostrvo doktora Moroa", a ne Mora, Moru. Dakle, i kad bi uzela engleski kao osnovu za transkripciju, imala bi nedoumicu kako da ga menjaš (to je i te kako izraženo baš kod dvosložnih reči) -- Freska ili Freskoa (kao što se reč plato, koju mi nikako ne izgovaramo sa akcentom na zadnjem slogu, ipak menja samo platoa, platou, a mnoge druge, tipa loto i moto, mogu i ovako i onako, ali ih uglavnom menjaju sa sačuvanim O u osnovi).

U prevodu, šta god da izabereš, i kako god da obrazložiš svoje rešenje, naći će se neko ko će ti staviti "primedbu svasvim na mestu". Ja bih, svakako, izabrao francusku varijantu, jer ako su se roditelji pomučili da mu daju francusko ime Žak usred Bruklina, a ne Džek, očigledno su hteli da se slaže s porodičnom tradicijom, a ne da se stapa s okolinom...