Autor Tema: Violina  (Pročitano 1344 puta)

Janko men

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Violina
« poslato: Novembar 12, 2013, 08:02:25 posle podne »
Glavni deo ovog instrumenta čini korpus (telo), koji ima ulogu rezonatora. Sastavljena je od glasnjače (gornje) i dna (donje ploče), koji su povezani tankim drvenim obodom. Takođe, tu je i vrat, koji je pričvšrćen na užem delu oboda, a na njegovoj gornjoj površini nastavlja se hvatnik. Na hvatniku je glava violine sa čivijama, koje služe za zatezanje žica. Žice se protežu od glave, preko hvatnika i kobilice (mostića), sve do žičnika, koji je pričvršćen na donjem delu glasnjače. Da bi žice bile dovoljno uzdignute i zategute, violina ima sedlo.

Na glasnjači se još nalaze i dva otvora (oduška) u obliku slova f, koji služe za širenje zvučne vibracije u unutrašnjosti rezonatora. Postoje još dva dela, koja izvođaču omogućuju stabilnije držanje instrumenta i lakše izvođenje kompozicije. To su podbradak, koji se nalazi na glasnjači i podmetač na donjoj ploči.

Violina ima četiri žice, koje se štimuju u kvintnim razmacima. Tonski opseg joj je od g do g4, a notira se u violinskom ključu.

Veoma bitan deo violine, kao i svih gudačkih instrumenata je gudalo. Ono je napravljeno od finog drveta na kome su razapete strune. Strune su s jedne strane pričvršćene za vrh, a s druge za žabicu. Okretanjem žabice dolazi do zatezanja struna. Kako su strune izrađene od dlake konjskog repa, često se premazuju kalafonijumom (vrsta smole), zarad poboljšanja prijanjanja uz žicu (tj. povećanja trenja).

Violina je veoma virtuozan instrument i zbog toga pored svoje solo literature ima i koncertnu. Kompozicije za violinu su pisali Johan Sebastijan Bah, Ludvig van Betoven, Volfgang Amadeus Mocart, Johanes Brams... Sonate su komponovali Johan Sebastijan Bah, Klod Debisi i dr.

Primer:Koncert u a-mollu (Bah),
sonata za solo violinu u g-mollu (Bah).

Istorijat:
Preteča violine je bila lira da bračo, koja je bila oslonjena na kolena ili se nalazila između njih. Glavna središta nastajanja violina bila su u XVI veku i to u severnoitalijanskim gradovima. Postojalo je nekoliko porodica, koje su usavršile gradnju instrumenta. Prvi su bili Amatijevi, zatim Gvarnerijevi, a najveći uspeh postigao je Antonio Stradivari.

Smatralo se da tajna lepote zvuka leži u smešama laka, kojima su premazivani instrumenti (violina), pripremi i obradi drveta, kao i u njenom celokupnom skladu.

Ranije je gudalo imalo oblik luka, a strune su zatezane napetošću štapa. Da bi se dobila veća napetost struna, došlo je do pronalaska pokretne žabice, koja je u mnogome pomogla pri sviranju.

Izvor: Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se