Autor Tema: Sumnjivo lice - Branislav Nušić  (Pročitano 1287 puta)

Little Miss Sunshine

  • Global Moderator
  • Newbie
  • *****
Sumnjivo lice - Branislav Nušić
« poslato: Mart 08, 2013, 02:00:08 pre podne »
O piscu

Branislav Nušić
Naš najpoznatiji komediograf Nušić je rođen u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Preselio se u Beograd, gde je maturirao. Kad je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine. Nušić se borio u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju redovnog vojnog roka. Nakon rata je objavio kontroverznu pesmu „Dva raba“ u „Dnevnom listu“, zbog koje je osuđen na dve godine robije. Pesma je ismevala srpsku monarhiju, a posebno kralja Milana. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimom „Ben Akiba“. Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.


Branislav Nušić:

Sumnjivo lice








  • Književni rod: drama
  • Književna vrsta: komedija Tema: Korumpirana i nesposobna vlast trazi sumnjivo lice, a nađe Đoku, budućeg kapetanovog zeta.
  • Ideja: Nepismenost i korupcija su presudni u donošenju optužbe i presude; kakav svetac - takav i tropar; kakav narod - takva i vlast.
  • Vreme radnje: Vladavina dinastije Obrenovića.
  • Mesto radnje: Neimenovana varošica u Srbiji.
Fabula
Radnja počinje tako što Jerotije, sreski kapetan, po navici, čita tuđa pisma. Ovog puta pismo je njegove kćerke Marice. Iz pisma se vidi da devojka ima momka, pa Jerotije zove suprugu Anđu da to razjasne. Ona se, naravno sa mužem u svemu slaže, osim što je pismo otvarao bez saglasnosti Marice. Zaplet nastaje kad stigne strogo poverljiv telegram iz Ministarstva unutrašnjih dela. Sadržaj je šifriran, i polupismeni pisar Vića, ulizica i karijerista, čita kapetanu. Sadržaj tako razjašenih šifri je smešan i besmislen. Međutim, kapetan, kao stari lisac, hvata se za sintagmu "kljukana dinastija" i pretpostavlja da je nešto protiv dinastije. Slede još neka tumačenja, ali napokon shvate da tu nije nešto uredu. Ispostavi se da brzopleti Vića nije koristio pravu šifru. Kad napokon odgonetnu sadržaj, vidi se da ministar sumnja da se u njihovom srezu nalazi inkognito lice koje sa sobom nosi revolucionarne i antidinastičke spise i pisma. U međuvremenu ide scena kod mamurnog pisara Žike. Izvesni gospodin Miladin, gazda iz sela Trbušnice, koji, računajući na to što pisar kod njega ima dug, hoće nekom jadniku ponovo da naplati dug. Smešne scene se ređaju. U drugoj kancelariji iz dosade pisari se šale tako što su gospodinu Tasi u stolicu nabili špenadlu, on seo i iskrvavio. Ipak, glavni tok radnje usmeren je ka otkrivaju sumnjivog lica. Zna se jedino to da je mlad čovek, pa idiotski smešno deluje Vićin predlog da uhapsi gazda Spasoja koji ima više od 60 godina. Vića, zatim predlaže da angažuju sreskog špijuna Aleksu Žunića. Ovaj, kad dođe, kapetanu pruži svoju vizit-kartu na kojoj piše da je špijun. Kapetan se "krsti" što je to obelodanjeno. Međutim, Vića kaže: "Dok je krio, ništa nije mogao da dozna, a sad mu svi jedni protiv drugih kazuju". Pošto je Aleksa "otkrio" da se sumnjivo lice nalazi u hotelu "Evropa", jedinom u gradiću, napravljen je plan napada. Kapetan, kao prvoklasna kukavica, bira najbezbednije mesto. Naravno, i ova družina nespretnjakovića uz veliku halabuku uspeva da uhapsi "sumnjivo lice" bez većeg otpora. Kapetan trči da telegrafiše ministru, radujući se unapred većoj klasi (činu u službi). Sledi "stručno" saslušanje. Da bi sve bilo po zakonu, neophodna su dva svedoka. Jedan je već pomenuti seljak iz Trbušnice Miladin, a drugog vade iz zatvora (gazda Spasa), koji nema neku veću krivicu, jer je samo rasturao lažne dinare. Nušić ovim primerom hoće da naglasi da ništa nije tako veliki zločin prema antidinstičkim stavovima. Smešne situacije grade se na zabuni. Kad nedužnog mladića počnu ispitivati, on se, razumljivo, protivi. Vrhunac radnje je kad se optuženik energično suprostavi oduzimanju "spisa", tvrdeći da su to njegove privatne stvari. I što se on više protivi, sumnja je veća. Napokon počinje čitanje, prvo jedne cedulje, na kojoj piše "Protiv zatvora". Kapetan se silno obraduje, ali se ispostavi da je to recept protiv stomačnih problema. Kad uzmu čitati pismo, mladić skoči, ali ga savladaju. Pošto istragu vodi Vića, on čita pismo iz kojeg postaje jasno da ga piše Marica. Na početku ona ocrni vlastitog oca, napominjući da je starovremen i glup. Kapetan se protivi daljem čitanju. Vića neće ni da čuje. Međutim, kad počne vređati njega, tako što piše da je preispoljni klipan, koji liči na petla, on se protivi, ali sad kapetan insistira. Vića demonstrativno odlazi. Rasplet počinje kad se iz dalje istrage nesumnjivo utvrdi da uhapšeno sumnjivo lice nije niko drugi nego apotekar Đoka, Maričin momak. Stiže i Marica i grleći Đoku, potpuno razjašnjava zabunu. Bruka je pukla, kapetan razgoni sve, udarajući seljake nogom u zadnjicu. Kaje se što je brzopleto poslao telegram. U međuvremenu stiže i drugi telegram iz Ministarstva gde stoji da je sumnjivo lice uhvaćeno u drugom srezu, a kapetanu se savetuje da privede i ovo lice na dalju istragu. Raspamećeni kapetan traži savet od notorne pijandure pisara Žike. Ovaj mu savetuje da ode lično ministru i da ga podmiti uz objašnjenje. Kapetan zaključi da je to dobro i reši da tako i učini.


Glavni likovi
Kapetan Jerotije, tipičan je predstavnik državnog činovnika kneževine Srbije. Odan dinastiji, pa mu se opraštaju sitni prekršaji. Iznad svega voli vlast i sve čini da bi napredovao u službi. Oko sebe okuplja poslušne ljude, opraštajući im protivzakonito bogaćenje. Za njega vlastita kćerka kaže da je starovremen i glup, ali ovo poslednje ne dolazi do izražaja, jer je okružen većim benama. Iznad svega najviše voli da čita tuđa pisma, pa je zbog te osobine jednom izgubio službu. Vića je beskrupulozni karijerista, koji ne bira sredstva za lično bogaćenje. Želi se oženiti kapetanovom kćerkom da bi učvrstio svoj položaj. Za njega je dinastija, kako kaže Jerotije, krava muzara i na njoj najviše zarađuje tako što bez pravog razloga hapsi ljude, a onda ih uz veliku nadoknadu oslobađa. Za njega bi se moglo reći: "Zakon, to sam ja". Najbolje ga je okarakterisala Marica, rekavši da je klipan, lopov i da liči na petla. Žika je notorna pijanica. Za razliku od Viće, on se zadovoljava sitnim plenom, najčešće u vidu pića i kućevnih potrepština. Iako večito mamuran, deluje razumno i dobroćudno. A zanat je "pekao" ne kao ondanašnja mladež: godinu dana, pa u stariji razred, nego ti je on išao dve, pa i tri godine u isti razred dok nije "ispekao" zanat. Pošto nema drugih mana, kapetan mu njegov "odlazak u srez", tako se ovde kaže kad neko ne dođe na posao, gleda kroz prste.
Sporedni likovi
Marica i Đoka jedine su pozitivne ličnosti, a njihova veza urok komedije. Oboje žele da se otrgnu iz učmale sredine, da žive svoj život, što je u to vreme odista bilo revolucionarno ponašanje. Anđa, kapetanova supruga, ima epizodnu ulogu. Ne razlikuje se mnogo od svog muža s kim se u puno čemu slaže. Što bi narod rekao: "Našla krpa - zakrpu". Gazda Miladin, seljak iz Trbušnice, matori lisac i ulizica, želi da po drugi put nekom jadniku naplati dug, računajući pri tome na korumpiranu vlast. Gazda Spasa je još jedan tipičan predstavnik mutivoda. Rastura lažne dinare. Pri tom i on računa da će se lako izvući, ako "podmaže" korumpirane činovnike. Aleksa Žunić, sreski špijun, takođe tipičan predstavnik ondašnjeg društva. Mada prilično priprost, on je "otkrio" da može profitirati na ljudskoj sklonosti ka cinkarenju. Pisari Tasa i Milisav su tu samo da smeha bude više. Oni, doduše, svojim pojavama ilustruju administrativni aparat toga doba. Iako u poodmaklim godinama, oni jedni s drugim sprdaju se poput male dece; podmeću čiode u stolice i slične stvarčice; gađaju se spisima, a u fijokama drže donji veš i čarape. Pandur Joca se pojavljuje samo kao ilustracija da u sreskom načelstvu mora biti i jedan policajac.