O čemu pevaju

Porodične narodne lirske pesme
Ove pesme pevaju o uzajamnoj i nežnoj ljubavi među braćom i sestrama, o ljubavi majke prema deci kao i o odnosima među drugim članovima porodice (dever - snaha, zaova-jetrva, maćeha - pastorčad, muž - žena). Najviše ljubavi i topline ima u pesmama koje pevaju o ljubavi sestre prema bratu.

 

Porodične narodne

lirske pesme

Koji su motivi
Česti su motivi koji govore o žalosti sestara što nemaju brata ili kad brata izgube:
NAJVEĆA JE ŽALOST ZA BRATOM

• Sunce zađe za Neven, za goru,
• Junaci se iz mora izvoze.
• Brojala ih mlada Đurđevica;
• Sve junake na broj nabrojala,
• Do tri njena dobra ne nabroji:
• Prvo dobro – Đurđa gospodara,
• Drugo dobro – ručnoga đevera,
• Treće dobro – brata rođenoga.
• Za Đurđem je kosu odrezala,
• Za đeverom lice nagrdila,
• A za bratom oči izvadila.
• Kosu reže – kosa opet raste;
• Lice grdi – a lice izrasta;
• Ali oči ne mogu izrasti,
• Niti srce za bratom rođenim.

Ovde su u divnoj gradaciji poređane slike tuge mlade Đurđevice od njslabije do najače: muž, dever - brat. I kao što su muž i dever zamenljivi (danas jesi muž, sutra nisi) - tako "kosu reže – kosa opet raste; lice grdi – a lice izrasta". Ali gubitak brata se ne može nadoknaditi kao što oči ne mogu izrasi. Ne tako retko ovu nežnu ljubav zamuti bratovljeva supruga (neprirodna ljubomora):
BRAT I SESTRA I TUĐINKA

• Gorica listom listala,
• U njojzi bratac i seja.
• Sestrica bratu govori:
• "Zašto mi, brate, ne dođeš?"
• "Ja bi tebi, sejo, došao,
• Ali mi ne da tuđinka,
• Tuđinka, dobra devojka.
• Ja dobra konja osedlam,
• Tuđinka mi ga rasedla;
• Ja britku sablju pripašem,
• Tuđinka mi je otpaše:
• "Kuda ćeš, dragi, kuda ćeš?
• Ravno je polje široko,
• Mutna je voda duboka;
• Ne idi, dragi, ne idi!"

Narodni pevač u ovoj pesmi krivicu stavlja na bratovljevu suprugu, ali između redova može se uoćiti činjenica da se brat baš mnogo i ne trudi da se svojoj "dobroj devojci" suprostavi. Iako je, dakle, reč o različitim ljubavnim osećanjima, očito je da u muškarca primat ima bračna veza nad porodičnim. Porodične pesme govore i o bračnom životu, o ljubomori, sumnji, sreći i bolu. U novom domu mlada žena može da doživi radost i sreću, ali i poniženja od članova nove porodice. Zanimljivo je da je dever, mužev mlađi brat, u tim prilikama na strani snahe, trudeći se da joj olakša nevolje i pomogne u teškim poslovima.
Snaha

• Naša snaha čestito ti dođe!
• U dvore je sreću donijela;
• Za kosom je ogrijalo sunce,
• U rukama sivoga sokola,
• A u srcu mira i pogodbe,
• U ustima meda i pogače!
• Kad je snaha u dvor ulazila,
• Po dvoru je sreću donijela:
• Svekrovima – hitro poslušenje,
• Svekrvama – neodgovaranje,
• Djeverima – brzo susretanje, Zaovama – divno dočekanje,
• Jetrvama – mile odgovore!

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se
 
U stihovima peme Snaha dato je upustvo kako mlada žena treba da se ponaša u novom domu. Samo još nedostaje da dubi na glavi.
TREPETALA TREPETILJKA (drvo jasika)

• Trepetala trepetiljka
• Puna bisera,
• Pod njom sjedi snaha naša,
• Sina rodila.
• K njoj dolaze svi svekrovi,
• Redom gospoda:
• "Ferim tebi, snaho naša,
• Sina rodila."

U tradiciji našoj neskriveno je iskazano veće radovanje muškom detetu nego ženskom. To se vidi i iz narodne izreke: "Žensko dete - tuđa kuća". U međuvremenu mnogo toga se izmenilo, pa su retka domaćinstva u kojima zajedno žive: svekar, svekrva, deveri i jetrve. Jedno je ostalo - bezgranično radovanje muškom potomku, uprkos činjenici da jedino kćeri sto-posto produžavaju lozu. Razmisli, zašto! Objašnjenje manje poznatih reči: svekrovi = muževljevi otac i stričevi, ferim = živa bila, trepetiljka = - jasika, drvo čije lišće trepće, maćeha = očeva nova žena, pastorčad = deca iz prethodnog muževljevog ili ženinog braka.
MAĆEHA

• Turski konji Boga mole:
• Daj nam, Bože, vojevati,
• Jer je Drina brza voda,
• S večer Marka utopila,
• A do svjetla izmetnila.
• Da j' u Marka svoja majka,
• Za dan bi mu glasa čula,
• A za drugi razumjela,
• A za treći na grob došla.
• Al' u Marka tuđa majka:
• Za godinu glase čula,
• A za drugu razumjela,
• A za treću na grob došla.
• Al' po Marku trava rasla,
• Sama trava djetelina,
• Vranu konju do koljena,
• Divirika vrh čovjeka.

O odnosima maćehe i pastorčadi više ima u pripovetkama i bajkama nego u pesmama. Uglavnom, maćeha je predstavljena kao vrlo rđava osoba koja kinji i proganja, odnosno, zlostavlja muževljevu decu iz prethodnog braka, i ova oocena nije svojstvena samo srpskoj književnosti. U našim narodnim poslovicama stoji: "Da je maćeha dobra, sejali bi je u bašti", ili "Bolja je i najgora majka nego dobra maćeha". Ili kao što oči ne mogu da izrastu i gubitak brata je nenadoknadiv, tako je i majka, najdraže biće, nezamenljiva. Istini za volju, u životu ima izuzetaka, pa nije sve baš tako crno-belo.