Autor Tema: Porodične narodne lirske pesme  (Pročitano 1839 puta)

Dragonfly

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
Porodične narodne lirske pesme
« poslato: Mart 08, 2013, 01:09:25 pre podne »


O čemu pevaju

Porodične narodne lirske pesme
Ove pesme pevaju o uzajamnoj i nežnoj ljubavi među braćom i sestrama, o ljubavi majke prema deci kao i o odnosima među drugim članovima porodice (dever - snaha, zaova-jetrva, maćeha - pastorčad, muž - žena). Najviše ljubavi i topline ima u pesmama koje pevaju o ljubavi sestre prema bratu.

 

Porodične narodne

lirske pesme

Koji su motivi
Česti su motivi koji govore o žalosti sestara što nemaju brata ili kad brata izgube:
NAJVEĆA JE ŽALOST ZA BRATOM
  • Sunce zađe za Neven, za goru,
  • Junaci se iz mora izvoze.
  • Brojala ih mlada Đurđevica;
  • Sve junake na broj nabrojala,
  • Do tri njena dobra ne nabroji:
  • Prvo dobro – Đurđa gospodara,
  • Drugo dobro – ručnoga đevera,
  • Treće dobro – brata rođenoga.
  • Za Đurđem je kosu odrezala,
  • Za đeverom lice nagrdila,
  • A za bratom oči izvadila.
  • Kosu reže – kosa opet raste;
  • Lice grdi – a lice izrasta;
  • Ali oči ne mogu izrasti,
  • Niti srce za bratom rođenim.
Ovde su u divnoj gradaciji poređane slike tuge mlade Đurđevice od njslabije do najače: muž, dever - brat. I kao što su muž i dever zamenljivi (danas jesi muž, sutra nisi) - tako "kosu reže – kosa opet raste; lice grdi – a lice izrasta". Ali gubitak brata se ne može nadoknaditi kao što oči ne mogu izrasi. Ne tako retko ovu nežnu ljubav zamuti bratovljeva supruga (neprirodna ljubomora):
BRAT I SESTRA I TUĐINKA
  • Gorica listom listala,
  • U njojzi bratac i seja.
  • Sestrica bratu govori:
  • "Zašto mi, brate, ne dođeš?"
  • "Ja bi tebi, sejo, došao,
  • Ali mi ne da tuđinka,
  • Tuđinka, dobra devojka.
  • Ja dobra konja osedlam,
  • Tuđinka mi ga rasedla;
  • Ja britku sablju pripašem,
  • Tuđinka mi je otpaše:
  • "Kuda ćeš, dragi, kuda ćeš?
  • Ravno je polje široko,
  • Mutna je voda duboka;
  • Ne idi, dragi, ne idi!"
Narodni pevač u ovoj pesmi krivicu stavlja na bratovljevu suprugu, ali između redova može se uoćiti činjenica da se brat baš mnogo i ne trudi da se svojoj "dobroj devojci" suprostavi. Iako je, dakle, reč o različitim ljubavnim osećanjima, očito je da u muškarca primat ima bračna veza nad porodičnim. Porodične pesme govore i o bračnom životu, o ljubomori, sumnji, sreći i bolu. U novom domu mlada žena može da doživi radost i sreću, ali i poniženja od članova nove porodice. Zanimljivo je da je dever, mužev mlađi brat, u tim prilikama na strani snahe, trudeći se da joj olakša nevolje i pomogne u teškim poslovima.
Snaha
  • Naša snaha čestito ti dođe!
  • U dvore je sreću donijela;
  • Za kosom je ogrijalo sunce,
  • U rukama sivoga sokola,
  • A u srcu mira i pogodbe,
  • U ustima meda i pogače!
  • Kad je snaha u dvor ulazila,
  • Po dvoru je sreću donijela:
  • Svekrovima – hitro poslušenje,
  • Svekrvama – neodgovaranje,
  • Djeverima – brzo susretanje, Zaovama – divno dočekanje,
  • Jetrvama – mile odgovore!
Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se
 
U stihovima peme Snaha dato je upustvo kako mlada žena treba da se ponaša u novom domu. Samo još nedostaje da dubi na glavi.
TREPETALA TREPETILJKA (drvo jasika)
  • Trepetala trepetiljka
  • Puna bisera,
  • Pod njom sjedi snaha naša,
  • Sina rodila.
  • K njoj dolaze svi svekrovi,
  • Redom gospoda:
  • "Ferim tebi, snaho naša,
  • Sina rodila."
U tradiciji našoj neskriveno je iskazano veće radovanje muškom detetu nego ženskom. To se vidi i iz narodne izreke: "Žensko dete - tuđa kuća". U međuvremenu mnogo toga se izmenilo, pa su retka domaćinstva u kojima zajedno žive: svekar, svekrva, deveri i jetrve. Jedno je ostalo - bezgranično radovanje muškom potomku, uprkos činjenici da jedino kćeri sto-posto produžavaju lozu. Razmisli, zašto! Objašnjenje manje poznatih reči: svekrovi = muževljevi otac i stričevi, ferim = živa bila, trepetiljka = - jasika, drvo čije lišće trepće, maćeha = očeva nova žena, pastorčad = deca iz prethodnog muževljevog ili ženinog braka.
MAĆEHA
  • Turski konji Boga mole:
  • Daj nam, Bože, vojevati,
  • Jer je Drina brza voda,
  • S večer Marka utopila,
  • A do svjetla izmetnila.
  • Da j' u Marka svoja majka,
  • Za dan bi mu glasa čula,
  • A za drugi razumjela,
  • A za treći na grob došla.
  • Al' u Marka tuđa majka:
  • Za godinu glase čula,
  • A za drugu razumjela,
  • A za treću na grob došla.
  • Al' po Marku trava rasla,
  • Sama trava djetelina,
  • Vranu konju do koljena,
  • Divirika vrh čovjeka.
O odnosima maćehe i pastorčadi više ima u pripovetkama i bajkama nego u pesmama. Uglavnom, maćeha je predstavljena kao vrlo rđava osoba koja kinji i proganja, odnosno, zlostavlja muževljevu decu iz prethodnog braka, i ova oocena nije svojstvena samo srpskoj književnosti. U našim narodnim poslovicama stoji: "Da je maćeha dobra, sejali bi je u bašti", ili "Bolja je i najgora majka nego dobra maćeha". Ili kao što oči ne mogu da izrastu i gubitak brata je nenadoknadiv, tako je i majka, najdraže biće, nezamenljiva. Istini za volju, u životu ima izuzetaka, pa nije sve baš tako crno-belo.