Autor Tema: Otadžbina - Đura Jakšić  (Pročitano 1340 puta)

Dragonfly

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
Otadžbina - Đura Jakšić
« poslato: Mart 07, 2013, 09:26:49 posle podne »
Rodoljubiva pesma

 
Lirske pesme u kojima se peva o ljubavi prema rodnom kraju, domovini, ili narodu zovu se - RODOLJUBIVE PESME. Ove pesme u prvi plan istču spremnost da se otadžbina čuva i brani. Vidi pesme: Otadžbina Đure Jakšića, Domovina Dušana Vasiljeva, Moja otadžbina Alekse Šantića, Srbija Oskara Davića.
Književni rod: lirika
Književna vrsta: rodoljubiva pesma
Autor: Đura Jakšić
Tema: Kao što naslov kaže: Otadžbina; ljubav prema domovini
Ideja (poruka): Osnovna ideja dela je da se u mladim naraštajima pobudi ljubav prema domovini

 
Otadžbina

     
    I ovaj kamen zemlje Srbije,
    Što preteć suncu dere kroz oblak,
    Sumornog čela mračnim borama,
    O vekovečnosti priča dalekoj,
    Pokazujući nemom mimikom
    Obraza svoga brazde duboke.
     
    Vekova tavnih to su tragovi,
    Te crne bore, mračne pećine;
    A kamen ovaj, ko piramida
    Što se iz praha diže u nebo,
    Kostiju kršnih to je gomila
    Što su u borbi protiv dušmana
    Dedovi tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog
    Mišica svojih kosti slomljene, -
    Da unucima spreme busiju,
    Oklen će nekad smelo preziruć
    Dušmana čekat čete grabljive.
    - I samo dotle, do tog kamena,
    Do tog bedema
    Nogom ćeš stupit možda, poganom!
    Drzneš li dalje?... Čućeš gromove
    Kako tišinu zemlje slobodne
    Sa grmljavinom strašnom kidaju;
    Razumećeš ih srcem strašljivim
    Šta ti sa smelim glasom govore,
    Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu
    Brijane glave teme ćelavo
    U zanosnome strahu lupati!
    Al jedan izraz, jednu misao,
    Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:
    - Otadžbina je ovo Srbina!

 
Analiza pesme
U uvodnim stihovima Jakšić svoju otadžbinu, kroz skraćeno poređenje (metaforu) doživljava kao ogroman KAMEN, stenu, što čak i suncu preti. Ova slika ima za cilj da čitaoca, slušaoca podseti na osobine kamena: čvrstinu i postojanost. U nastavku taj KAMEN je personifikovan (živo biće): "Sumornog čela mračnim borama, o vekovečnosti priča dalekoj, pokazujući nemom mimikom, obraza svoga brazde duboke." Kamen je doživljen kao ljudski lik iz koga zrače osečanja i raspolozenja, vide se večite patnje koje su ostavile tragove (bore) na licu. U poređenju KAMENA sa piramidom opet se ukazuje na postojanost (večnost). Ovu strofu karakteriše još jedna osobenost: izuzetna zvučnost. Ona se ostvaruje gomilanjem glasnika R: tRagovi, cRne, boRe, mRačne, pRaha, što asocira na udaranje u doboš koji poziva na otpor okupatoru. A, ustvari, šta je taj KAMEN? Kako je nastao? Odgovor je u stihovima: Kostiju kršnih to je gomila što su u borbi protiv dušmana dedovi tvoji voljno slagali, lepeći krvlju srca rođenog mišica svojih kosti slomljene. Zašto? Opet jednostavn odgovor: Da unucima spreme busiju (zaklon), oklen će nekad smelo preziruć dušmana čekat čete grabljive. U svom osnovnom značenju reči to je kamen međaš, koji stoji na granicama svake države, pa i Srbije. Otud sledi poruka neprijatelju: - I samo dotle, do tog kamena, do tog bedema nogom ćeš stupit možda, poganom! Drzneš li dalje?... Čućeš gromove kako tišinu zemlje slobodne sa grmljavinom strašnom kidaju...Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: - Otadžbina je ovo Srbina!
Idi na vrh stranice!
   
Đura Jakšić
Đura Jakšić (1832 - 1878), veliki srpski pesnik, pripovedač, dramski pisac koji je stvarao u epohi romantizma. Rrođen je u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici. Pošto dvaput beži iz trgovačke škole u koju ga otac upisuje, završava tri razreda gimnazije, a potom uči slikarstvo u Temišvaru, Beču, Pešti, Velikom Bečkereku i Minhenu. Nije stekao šire opšte ili književno obrazovanje jer je sav bio usredsređen na slikarstvo kao poziv i rano je počeo da slika po narudžbi i tako obezbeđuje egzistenciju. Iz Vojvodine prelazi u Srbiju, učiteljuje po zabitim selima. Nemiran duh, prgav i netrpeljiv, večiti bundžija - Jakšić je svuda dolazio u sukob sa pojedincima, društvom, vlastima. Stalno je premještan, otpuštan iz službe, sudski gonjen zbog svoga književnog rada ili mišljenja. Poslednjih godina radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu. Umro je od iscrpljenosti i tuberkuloze u Beogradu 1878. godine. U lirskoj poeziji je ostvario tematsko bogatstvo i najveći umetnički domet iako je objavio samo jednu knjigu pesama Pesme, 1873. Ove su pesme iskrene i doživljene, odlikuje ih slikovitost i muzikalnost, snažna osećanja i bogat izraz. poetski zanos. Široka je lepeza njegovih poetskih motiva: ljubavne pjesme: Ljubav, Koga da ljubim, Na noćištu, elegije Na Liparu, Ponoć, rodoljubive: Padajte braćo, Otadžbina, opisne: Kroz ponoć, Veče, socijalne: Ratar, Švalja, polemičke: Ćutite, ćutite, Jevropi, satirične: Otac i sin, vinske: Mila.

 
Jezik i stil
Jakšić, kao i svi romantičari, bira jake i neuobičajene izraze (tzv. pesničke reči), ali i umetnički vrlo efektno potiskivanje epiteta sa njegovog prirodnog mesta ispred imenice u položaj iza imenice, čime je imenica, stavljena na prvo, udarno, mesto u stihu i smisao je suštinski promenjen: brazde duboke nisu posledica tamnih vekova, nego vekova tamnih. U prirodnom poretku pridev ima značenje boje. U pesničkom poretku on ima preneseno značenje: dalekih vekova koji se gube u daljinu prošlosti, pa se ne mogu jasno razaznati. I epitetska inverzija BRAZDE DUBOKE ostvaruje estetske i značenjske efekte. U stihu su reči dobile sasvim drukčijii raspored od uobičajenog, nepesničkog: izmenjena su mesta predikata, objekta i njegovog atributa - inverzija je potpuna: umesto: Priča o dalekoj vekovečnosti imamo: O vekovečnosti priča dalekoj - predikatom su rastavljeni objekat i njegov epitet i stavljeni su na istaknuto mesto: početak i kraj stiha. Herojska tema i jake reči povlače veliki broj hiperbola koje se prepoznaju u rečima ili sintagmama, ali i u celom stihu: preteć suncu dere kroz oblak - tako je "kamen zemlje Srbije" dobio vasionske dimenzije i snagu. Metaforu, poređenje i personihikaciju ilustrovli smo u analizi, pa ostaje da još nešto kažemo o ALITERACIJI.


Aliteracija

 
Aliteracija je stilska figura koja se sastoji u uzastopnom ponavljanju istog suglasnika ili suglasničke grupe u više reči u stihu ili rečenici čime se postiže onomatopejski efekat: tRagovi, cRne boRe, mRačne pećine.