Autor Tema: O, klasje moje - Aleksa Šantić  (Pročitano 1344 puta)

Dragonfly

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
O, klasje moje - Aleksa Šantić
« poslato: Mart 08, 2013, 01:21:17 pre podne »
O, klasje moje

Književni rod: lirika

Književna vrsta: socijalna pesma

Tema: Težak položaj ratara (seljaka, kmetova) u društveno-feudalnim odnosima

Ideja (poruka): Seljaku, rataru, nema spasa dok se ne promeni sistem u kojem gazdetine banče, a sirotinja tegli, vuče i gladuje.

O, klasje moje
  • O klasje moje ispod golih brda,
  • Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
  • Ko mi te štedi, ko li mi te brani
  • Od gladnih tica, moja muko tvrda?
  • Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije...
  • U suncu trepti moje rodno selo.
  • No mutni oblak pritiska mi čelo,
  • I u dno duše grom pada i bije.
  • Sjutra, kad oštri zablistaju srpi
  • I snop do snopa kao zlato pane,
  • Snova će teći krv iz moje rane -
  • I snova pati, seljače, i trpi...
  • Svu muku tvoju, napor crnog roba,
  • Poješće silni pri gozbi i piru...
  • A tebi samo, ko psu u sindžiru...
  • Baciće mrve... O, sram i grdoba!...
  •   I niko neće čuti jad ni vapaj -
  • Niti će ganuti bol pjanu gospodu... Seljače, goljo, ti si prah na podu,
  • Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!
  • O klasje moje ispod golih brda,
  • Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
  • Ko mi te štedi, ko li mi te brani
  • Od gladnih tica, moja muko tvrda?!
O pesniku
Aleksa Šantić Mostar (1868 - 1924.) Pisao je ljubavne, rodoljubive i socijalne pesme. Najlepše su mu pesme: Emina; Ostajte ovdje; O, kalsje moje; Veče na školju i Pretprazničko veče
Interpretacija

Istorijski osnov


Aleksa Šantić ovu pesmu, pod naslovom MUKA, napisao je 1910. godine posle Austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine (1908.). Jednog porobljivača (Turska) smenio je drugi (Austro-ugarska). U oba slučaja to je bio težak period našeg naroda, naročito na selu. Zemlja je bila u vlasništvu velikoposednika (gazda), a seljak je bio najamni radnik bez dovoljne zarade da se prehrani. Ovakva pesma u kojoj se slika mukotrpan život jedne klase, u ovom slučaju težak život hercegovakih seljaka, zove se SOCIJALNA pesma.

 Pesma počinje stilskom figurom koju zovemo APOSTROFA. To je izražajno sredstvo kad se pesnik vokativom obraća predmetima i bićima koja nisu prisutna. Pesnik posmatra klasje žita na rodnim poljima i obraća mu se: "O, klasje moje, ispod golih brda!" Posle ove izrazito lepe slike, umesto vedrine, u narednom stihu dolazi sumorno, tužno, bolno raspoloženje: "Moj crni hljebe, krvlju poštrapani". Šta je uzrok ovakvom raspoloženju? Znojem i krvlju natopili su ratari ovaj hleb. Međutim, očekivano bogat rod neće otići u kuće onih što su ga proizveli, već na trpeze bogatih silnika. U metaforičnoj slici pesnik gazde poredi sa gladnim pticama, grabljivicama. Sumorne slike na trenutak zameni vedrina i radost: "Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije... U suncu trepti moje rodno selo." - Nažalost, to kratko traje, kao bljesak munje, jer "Svu muku tvoju, napor crnog roba, Poješće silni pri gozbi i piru." Koliko je u to vreme seljak bio obespravljen najbolje ilustruju završni stihovi: "A tebi samo, ko psu u sindžiru...Baciće mrve... O, sram i grdoba! ...Seljače, goljo, ti si prah na podu,...Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!"


Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se   Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se