Autor Tema: ILIJADA  (Pročitano 1559 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
ILIJADA
« poslato: Mart 09, 2013, 12:26:25 pre podne »
1. pevanje
    Radnja započinje zazivanjem (invokacijom) muze da peva o Ahileju, njegovoj ljutnji i ahejskim porazima. U ahejski tabor dolazi Hriso, koji želi otkupiti kćer koju su Ahejci zarobili prilikom osvajanja Tebe. Agamemnon odbija ponudu, a Hriso, sveštenik Apolonov, moli Apolona za pomoć. Apolon na Ahejce pošalje kugu. Desetog dana epidemije Ahejci vjećaju i vrač Kalhas kaže Agamemnonu da mora vratiti kćer Hrisovu. Agamemnon nevoljno pristaje, ali traži dar za taj postupak. Niko mu ga ne želi dati, a on ljut na Ahileja uzima njegovu robinju Briseidu. Ahilej se jako rasrdi i napušta rat, a njegova majka, božica Titeda, moli Zeusa da ne dozvoli Ahejcima pobedu protiv Trojanaca dok se ne pomire s Ahilejem.
    Citat: “Ako, Zeuse o oče, med besmrtnicima tebi
        Delom il’ besedom kojom ugodih, izvrši mi želju:       
        Mojega sina počasti, od ostalih koji je ljudi
        Najkraćeg veka, a sada junacima kralj Agamemnon
        Pogrdi njega, jer uze mu dar i ima ga sada.
        Nego otiđi i gledaj, da Hera ne opazi tebe,
        Dotle Trojancima snagu udeljuj, dokle Ahejci
        Moga ne počaste sina i dikom ne uzvise njega. ”

Zeus joj ispuni želju, ali se Hera zbog toga počne s njim prepirati. Dolazi Hefest i razveseljava ih.
   
16. pevanje
    U 15. pevanju Trojanci potisnu Ahejce do samih brodova i postoji opasnost da ih spale. Da bi to sprečio Patroklo moli Ahileja da mu da oružje i vojnike, kako bi potukao Trojance.
    Citat: “A ti pusti bar mene i vojsku mirmidonsku drugu
        Meni deder pridruži, da svane Danajskom rodu.
        Svoje mi oružje na pleći daj, da se njime oružam,
        Ne bi l’ me držali Trojanci za tebe i od boja ne bi l’
        Prestali, ahejski ne bi l’ odahnuli ubojni sini”

Ahilej mu da oružje, ali ga upozori da na kreće u napad nego samo obrani brodove i tabor. Kada  su Trojanci videli Patrokla u Ahilejevom oklopu pomislili su da se Ahilej vratio u rat i silno su se  uplašili, te razbežali. Patroklo udari po njima i ubije Sarpedona, a onda zanemari Ahilejevu preporuku i krene na Troju. Uto dođe Hektor i ubije Patrokla.



18. pevanje
    Ahilej saznaje za Patroklovu smrt i stane tugovati za prijateljem. To čuje njegova majka Tetida i dođe utešiti sina, te mu kaže da ne kreće u boj bez oružja (Ahilej je oružje posudio Patroklu u 16. pevanju, a uzeo ga je Hektor u 17. pevanju), jer će ona zamoliti Hefesta da mu napravi novo oružje. Tetida odlazi na Olimp i moli Hefesta da Ahileju iskuje novo oružje.
    Citat: “ Stog ti pred kolena padam, kratkovečnom mojemu sinu
        Ne bi li hotio ti udeliti kacigu i štit,
    Nazuvke prekrasne ktom, što ih kopče spučaju kruto,
    I još oklop, jer onaj, što imaše, izgubi verni
    Ubiti drug mu, a on na zemlji žalostan leži. ”

Hefest pristaje i počinje kovati novo oružje. Te noći Trojanci još jednom pokušavaju oteti Patroklovo telo, ali Hera šalje Irida s porukom za Ahileja i kaže mu da se samo pojavi na opkopu kako bi se Trojanci uplašili. Ahilej se prošeta opkopom, a Trojanci uplašeni beže, pa Ahejci konačno donesu telo Patroklovo Ahileju. Spustila se noć i Trojanci većaju. Pulidamas, prorok, predlaže da se preko noći svi vrate u grad, jer bi inače bili previše izloženi, s obzirom na to da se Ahilej vratio. Hektor i ostali ljudi, nisu želeli poslušati njegov pametni savet, već su ostali vani.

24. pevanje
    U 22. pevanju Ahilej pobedi Hektora i uzme njegovo telo u ahejski tabor. Svako jutro Ahilej žali Patrokla i vuče Hektorovo telo oko njegova groba. Bogovima to napokon dosadi i Zeus pošalje Tetidu Ahileju, da mu kaže da mora predati  Hektorovo telo njegovom ocu Prijamu, a Iridu pošalje Prijamu da mu kaže da otkupi Hektorovo tijelo. Prijam s kolima dolazi u ahejski tabor, gde moli Ahileja da mu preda sinovo telo za bogate darove. Ahilej pristaje, te Prijam ostaje preko noći i ujutro se vraća u Troju sa sinovim telom. Trojanci oplakuju Hektora i dvanaestog dana ga spale na lomači.


OSNOVNI MOTIV


    Dva osnovna motiva su Ahilejeva srdžba na Agnamemnona zbog otmice robinje Briseide i na Hektora zbog ubojstva prijatelja Patrokla. Postoji još par motiva ljubavi (npr. Ahilejeva ljubav prema Briseidi, Patroklu) , ali oni nisu toliko bitni, jer  samo stvaraju dva glavna motiva, koji su pravi pokretači radnje.
    Početni motiv srdžbe prema Agamemnonu je vrlo jak do 16. pevanja, ali onda kao da nestaje, a pojavljuje se novi motiv - srdžba na Herakla, koji potpuno prekida prvi motiv. Na kraju i taj motiv nestaje.


KARAKTERIZACIJA LIKOVA


    Ahilej je bio najveći grčki junak i kao takav je trebao biti savršen. Ipak, kao i obično u grčkoj mitologiji, gde ni bogovi nisu bili savršeni, Ahilej je imao svoje mane. Bio je pošten i vredan, no njegove srdžbe nisu bile potpuno opravdane. Kada se ljutio na Agamemnona, nije trebao samo sediti i gledati kako se stvari dešavaju (tako je ustvari i došlo do druge srdžbe), već se trebao suprostaviti Agamemnonu kao junak. U drugoj srdžbi je bio u neku ruku i sam kriv, jer da se on nije durio na Agamemnona i tvrdoglavo čekao da mu ovaj padne pod noge, nikada Trojanci ne bi stigli do ahejskog tabora i brodovlja. Drugim rečima, da nije bilo njegovog muškog ponosa puno manje bi ljudi umrlo, a njegov prijatelj Patroklo bi bio živ (iako je i sam pridoneo svojoj smrti).
    Zeus je kod Grka vrhovni Bog svih bogova i ljudi. U Ilijadi stoji na strani Trojanaca, ali samo zato što ga je za to zamolila Ahilejeva majka Boginja Tetida. Zeus je mudar i pravedan, ali sputan svojim položajem ne može doći do punog izražaja.
    Apolon je mladi Bog sunca, svetlosti i proročanva. Veliki je prijatelj i pomagač Trojanaca, a posebno Hektora, kojeg je lično više puta spasio od Ahileja.
    Atena je Boginja mudrosti i rata, a bori se na strani Ahejaca. Povremeno u postizanju svojih ciljeva ne postupa najpoštenije, no u većini situacija ipak postupa  pošteno.
    Hefest je bio Bog vatre i kovačkog zanata. Bio je jedan od retkih bogova koji se nisu izravno umešali u Trojanski rat. U 1. pevanju se dokazao kao mirotvorac bar nakratko izmirivši Zeusa i Heru.
    Hera je Zeusova žena, zaštitnica porodice. Podržava Ahejce i udružuje se s Atenom.
    Tetida je Boginja mora i majka Ahileja. Vrlo snažno se zauzima za svaku sinovu želju i dokazuje svoje poštenje pri svakoj pojavi u radnji, mada nekada daje prednost majčinskoj ljubavi.
    Agamemnon je bio kralj Mikene i vrhovni zapovednik ahejskih snaga pred Trojom. Svojom škrtošću je izazvao bes boga Apolona i ustvari započeo Ilijadu. Posle u 18. pevanju menja svoj stav prema Ahileju, jer je napokon uvideo što je učinio.
    Hektor je bio trojanski junak. Bio je prilično svojeglav (to ga je na kraju koštalo glave), ali se barem borio za ono u što je najčvršće verovao -  domovinu.
    Patroklo je bio Ahilejev najbliži prijatelj. Odrasli su zajedno i bili su nešto kao pobratimi. Njegova odanost domovini i Ahileju prikazana je u 16. pevanju, gde željan borbe za domovinu ipak traži Ahilejevo dopuštenje za odlazak u boj.
    Prijam je bio kralj Troje. Njegova ljubav i dobrota se najviše ističu u 24. pevanju pri molitvi Ahileju da mu vrati sinovo telo.


STILSKA SREDSTVA


Poredbe, stalni pridevi, epiteti


JEZIK I STIH


    Jezik je potpuno arhaičan s puno vrlo čudnih i krajnje nepoznatih reči, a razlog je vreme nastajanja i izvornik koji je pisan staro-grčkim jezikom. Ilijada se sastoji od 15693 heksametara.


MESTO I VREME U DELU
    Okolina grada Troje oko 12. v. p.n.e.
 

DOŽIVLJAJ ILIJADE


    Kao praktičnog čoveka, s malo interesa za ovakva stara književna dela, ne mogu reći da me Ilijada iskreno oduševila. Čak mislim da bi se mnogi složili sa mnom da je pomalo dosadna. Kao ratni ep većinom se temelji na mržnji i ubijanju (povremeno se u knjizi spominje čak i klanje), a iako je to nažalost stvarnost, nisam siguran da me to uzbuđuje. Dugi opisi borbi pogotovo u 16. pevanju i dalje prilično su dosadni i vrlo razvučeni.
    S druge strane nije sve baš tako crno, jer ipak se pojavljuje i tračak ljubavi, a to se najjasnije očituje u 24. pevanju gde Prijam s poštovanjem prilazi ubici svoga sina Ahileju, a on potpuno zaboravlja na srdžbu prema Hektoru i Trojancima i  ugošćuje Prijama. Isto tako postoji i majčinska ljubav za sina koju Tetida iskazuje u molitvama Zeusu i Hefestu.
    Sve u svemu Ilijada me višestruko nadilazi svojim stilom, koji još uvek nisam u potpunosti usvojio i protumačio, pa zbog toga ni ne mogu biti potpuno objektivan u vrednovanju dela.