Autor Tema: Stari Egipat  (Pročitano 2082 puta)

Sanja Srdic

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Stari Egipat
« poslato: Januar 28, 2014, 09:39:56 posle podne »
Maska faraona Tutankamona

Istorija Egipta

Pre oko 5 000 godina na obalama reke Nil u severnoj Africi razvijala se po mnogo čemu neverovatna civilizacija starog Egipta. Njen razvoj je trajao preko 3 000 godina - duže nego ijedne druge civilizacije u svetskoj istoriji! Danas je Egipat jedna od najrazvijenijih i najuticajnijih arapskih država i nalazi se između Afrike i Bliskog istoka. Egipat ima istoriju dugu 6 000 godina i mnoge turističke atrakcije - pre svega piramide kao jedino preostalo od sedam svetskih čuda, zatim ogromni kip Sfinge, grobnicu kralja Tutankamona i mnoge druge.
Veliki hram u Luksoru, Egipat
Velika i Keopsova piramida u Gizi

Stvaranje države

Istorija Egipta, koliko znamo iz pronađenih spisa, počinje oko 3300-te godine pre nove ere, kada su Egipćani osmislili simbole kojima su počeli da opisuju i beleže događaje svog vremena. U to doba kralj Menes je stvorio državu Egipat spajajući dve velike oblasti - Gornji i Donji Egipat - u jedinstveno kraljevstvo. Grad Memfis na severu i grad Abidos na jugu postali su glavni gradovi novonastale države, a grupa snažnih i sposobnih vladara ustanovila je dobro organizovanu vladu. U to vreme pojavio se kalendar kao sistem merenja vremena, kočije sa konjima kao prevozno sredstvo, a bog Sunca - Ra bio je vrhovni bog u egipatskoj religiji. Kasnije je autoritet ove grupe vladara počeo da opada, a Egiptom je zatim zavladala princeza koju su kasnije nasledili brojni vladari i dinastije.
Prikaz vladara i njegove moći (crtež na papirusu)

Egipatski vladari

Vladari sa svojom vojskom (crtež na papirusu)
Nakon mnogo propalih dinastija i preminulih velikih vladara tokom perioda od oko 400 godina, upravljanje i vlast nad Egiptom prešli su u ruke sveštenika i carstvo je počelo da propada, postajući toliko slabo da ga je Aleksandar Veliki preuzeo bez ikakvog otpora Egipćana. Iako nije proveo mnogo vremena u Egiptu, Aleksandrija - novoustanovljeni glavni grad Egipta pod vlašću Aleksandra Velikog - bio je i ostao velelepan i izuzetno razvijen. Svoje carstvo je Aleksandar Veliki kasnije podelio i predao vlast svojim generalima, a nešto kasnije vlast ove grčke dinastije nad Egiptom okončana je sa vlašću Kleopatre VII. Ona je vladala zajedno sa svojim sinom iz palate u Aleksandriji, u Donjem Egiptu, koja je nedugo zatim postala svetski centar grčke kulture. Nakon Kleopatre još preko 300 godina su faraoni grčkog porekla vladali Egiptom, a zatim je Egipat postao provincija Rimskog carstva. Mnoge strane države su tada preuzimale Egipat na kraće vreme. Nakon mnogo godina ratovanja i stradanja u svojoj dugoj istoriji, Egipat je konačno postao samostalna država u 20. veku.
Pripreme za boj (crtež na papirusu)

Reka Nil

Nijedna druga civilizacija u vreme egipatskih faraona nije se mogla takmičiti sa drevnim Egiptom - moćnom državom poznatom po velelepnim građevinama, izuzetnim bogatstvom i, uprkos svemu, dugim periodima mira i stabilnosti u oko 6000 godina dugoj istoriji. Osnovni razlog nadmoći Egipta u to doba bila je velika geografska prednost koju nijedna druga država nije imala, oličena u velikoj i moćnoj reci Nil. Desetinama hiljada godina centar života i razvoja u Egiptu bila je reka Nil. Za Egipat se i danas sa pravom kaže da je dar reke Nil, jer su dve najvažnije oblasti u Egiptu velika delta (ušće) Nila i dolina Nila. Delta Nila je bila i ostala srce Egipta - drevni Egipćani verovali su da se vode reke Nil slivaju sa "neba obilja", jer su svake godine u određeno vreme plavile obale reke i sušno pustinjsko tle stvarajući od njega veoma plodno zemljište zahvaljujući kojem je u Egiptu uvek bilo dovoljno hrane. Ceo Egipat zavisio je od ove reke - sva voda, hrana, transport. Potreba da se stvaraju i održavaju irigacioni kanali (za navodnjavanje polja) i održava stalni transport rekom bili su neki od osnovnih razloga što je Egipat formirao svoju nacionalnu vladu i time postao prva uređena država u istoriji. Mogućnost neograničenog snabdevanja vodom rezultovala je razvojem države i društva koje je stvorilo velika čuda drevnog Egipta.
Plodna dolina reke Nil

Faraoni

Maska faraona Tutankamona
Reč "faraon" znači "onaj koji živi u palati". Egipćani su se odnosili prema svojim faraonima kao prema bogovima oličenim u različitim oblicima - predstavnicima na Zemlji. Smatrali su ih "višim bićima" - svojevrsnim "nadljudima" i obraćali su im se imenima koja bi u prevodu značila "sin boga Ra" ili "davalac života kao bog Ra", verujući da nijedno obično ime ne može izraziti veličanstvo određenog vladara. Oni su takođe verovali da zahvaljujući njihovom služenju vladar uspeva da svako jutro podigne Sunce na nebo i natera Nil da naplavi široka područja plodnim muljem krajem svakog leta. Takođe su verovali da ponude u hrani i vodi koje su svakodnevno činili faraonu obezbeđuju da bogovi hrane duše preminulih Egipćana u zagrobnom životu. Faraon je bio svemoćan, a njegova moć apsolutno neosporna. Osnovna dužnost faraona bila je da gradi i održava hramove bogova. Dodirivanje faraonove krune ili skiptara, čak i slučajno, donosilo je smrtnu kaznu za počinioca.
Statua Ramzesa II
Ima ukupno 46 piramida, a pretpostavlja se da ima i još neotkrivenih pod nepreglednim peskom pustinja. U 27. veku pre nove ere izgrađena je prva piramida i od tada su one postale osnovni način sahranjivanja vladara. Jedan od razloga što su piramide toliko fascinantne je taj što su to bile prve građevine ikada sagrađene samo slaganjem precizno isečenih ogromnih kamenih blokova jednih na druge. U razvoju građevinarstva Egipat je tako bio neprikosnoveno carstvo više od 2 000 godina. Egipćani su verovali da je preminulom i dalje potrebno njegovo telo i razne stvari koje su sahranjivane uz telo kako bi preživeo u zagrobnom životu. Oni su znali da se u suvim pustinjama stvari veoma dobro čuvaju i birali su posebna mesta za sahranjivanje koja su i danas izuzetno dobro očuvana. Uvaženi stanovnici Egipta tog doba bili su dovoljno bogati da izgrade velelepne grobnice i bogato ih opreme zlatom, dragim kamenjem, zapisima na papirusu, slikovnim prikazima i statuama. Jedna od najpoznatijih piramida je Velika piramida faraona Kufua - sagrađena je od 2 miliona i 300 hiljada kamenih blokova, a svaki blok teži oko 2,5 tone.
Piramide u Gizi
Detalj sa zida grobnice - slikovni prikaz
Egipćani nisu slikali stvarne predstave iz života, već su njihove slike bile vrsta dijagrama za koje se verovalo da imaju magičnu moć. Kako bi sačuvali magičnu moć svoje umetnosti, umetnici su precizno kopirali likovni stil svojih predaka, pa su tako svi umetnici drevnog Egipta slikali na isti način stvarajući veoma slične slikovne prikaze. Ovi prikazi u grobnicama usko su vezani za egipatsko slikovno pismo ili hijeroglife za koje se veruje da su nastali još pre oko 5 000 godina. Egipćani su magične moći pripisivali i hijeroglifima i uglavnom su ih korisili u hramovima i grobnicama. Hijeroglifski simboli, odnosno slikovno pismo, zapravo predstavljaju cele reči povezane posebnim znacima kojima su umetnici obično opisivali život i verovanja preminulog koji je sahranjen u toj grobnici.
Detalj sa zida grobnice - hijeroglifi