Autor Tema: Prvi svetski rat, uzrok i povod  (Pročitano 4653 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Prvi svetski rat, uzrok i povod
« poslato: Novembar 20, 2013, 10:00:55 posle podne »

Prvi svetski rat, uzrok i povod

Uvod u prvi svetski rat, 19. vek, vek formiranja nacionalnih država. Preraspodela kolonijalnih poseda. Blokovska podela, 1879. ujedinjuju se Nemačka i Austrougarska.1881. Italija im se pridružuje i stvara se Blok centralnih sila.1904. Ujedinjenje Velike Britanije i Francuske,1907. pridružuje im se Rusija i stvara se Antanta.
Srbija i centralne sile

    Sukob sa Austrougarskom, od 1906. do 1911. trajao je carinski rat
    1908. Aneksiona kriza.
    1911 – 1913. Balkansi ratovi.
    28.Juna 1914. Sarajevski atentat.

Uzrok rata

Borba za kolonije izmedju dva neprijateljska bloka, na koja su se podelile vodeće svetske sile, Centralne sile i Anatanta, bila je uzrok rata. Centralne sile nastojale su da dodju do kolonija. Ovaj sukob, najveći do tada, naziva se prvi svetski rat.

Kada je reč o Balkanu, Nemačka i Austrougarska nastoje da prodru na istok, bliski i srednji. Put vodi preko Balkana tj preko Srbije, Srbija drži glavni komunikacioni pravac na Balkanu, Moravsko vardarsku dolinu, najkraći i najjednostavniji kao i najjeftiniji put izmedju istoka i zapada. Nemački kapital je počeo da gradi Bagdadsku prugu,  saveznici su sa Turskom. Jedino im fali teritorija Srbije, da pruga prodje kroz nju. Srbija je nakon majskog prevrata prestala sa austrofilskom politikom. To se ne svidja Nemcima i pogotovu Austrougarima. Austrougari čak pokušavaju da Srbiju unište ekonomski. U tom slučaju Austrougarska ima dodatni razlog za mržnju prema Srbiji. Ona je mnogonacionalna država, 1/3 Srba živi u Austrougarskoj, oni su potčinjeni. Monarhija je dualistička, Austrija i Madjarska. Sloveni hoće da se preuredi u trialističku monarhiju. Niče Jugoslovenska ideja, ideja da se južnoslovenski narodi oslobode austrougarske i sjedine sa Srbijom. Austrougarska na to gleda kao na smrt. Beč to ne sme dozvoliti.Austrougari moraju da se obračunaju u zemlji ali i van nje, tacnije direktno sa Srbijom.
Povod rata

Kap koja je prelila čašu, bio je Sarajevski atentat. Na Vidovdan 28. Juna 1914. godine, organizacija „Mlada Bosna“ tačnije njen pripadnik Gavrilo Princip, ubija Austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Unapred se znalo za posetu prestolonaslednika najmladjem delu Austrougarske. Na srpski praznik Vidovdan, ovo je trebalo da bude uvreda za Srbe, ovime je Austrougarska htela a pokaže Srbiji, a i celom svetu da je Bosna Austrougarska i da će tako i ostati. Cilj „Mlade Bosne“ je ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom. Pripremljen je atentat, prestolonaslednik je došao vozom, prelazi u otvoren auto što je olakšalo atentat. Prvi pokušaj nije bio uspešan, ubacuju bombu u auto ali ne ubijaju Ferdinanda, a zatim Gavrilo Princip pogadja iz pištolja i ubija vojvodu i vojvotkinju. Ne kaje se za ono što je uradio, ali pošto je maloletan nema smrtne kazne već dobija doživotnu robiju. Sva krivica pada na vladu Srbije, govore da je ona pripremila i izvršila atentat, bez ikakvih dokaza.

23. Jula 1914. ultimativni zahtev u deset tačaka poslat je Srbiji. Austrougarska i Nemačka definitivno hoće rat sa Srbijom. Srpska vlada morala je da pošalje pozitivan odgovor za 48 sati, kako bi rat izbegla. Odgovor Srpske vlade bio je krajnje popustljiv. Većina zahteva odnosi se da Srbija prestane da pomaže, finansira i komunicira sa srpskim organizacijama u austrougarskoj i da Srbija prestane sa nacionalnom propagandom. Sve tačke su prihvaćene osim šeste tačke, da dodje istražni tim u vezi Sarajevskog atentata. Ni tu nije rečeno veliko ne, već je bilo diplomatski rečeno, da bi Srbija prihvatila medjunarodni sud u Hagu. Srbija spremna na ogromne ustupke, pre samo godinu dana izašli su iz balkanskih ratova, treba joj period stabilnosti. Odgovor je bio siguran da obezbedi da do rata ne dodje, ali tako nisu mislili u Berlinu i Beču. Pašić je lično odneo pismo. Letimično pogledano, samo jedna tačka nije bila pozitivna i austrijsko poslanstvo povlači se u zemun i 28 Jula 1914. Austrougarska objavljuje rat Srbiji. Otvoren telegram, bez šifara, vest o ratu prvi saznaje srpski telegrafista, tekst je bio kratak i glasio je nešto nalik, pošto srbija nije prihvatila ultimatum nalazi se u ratu sa Austrougarskom. Ovim otvorenim telegramom verovatno žele paniku u narodu. Crna Gora već sledećeg dana objavljuje rat Austrougarskoj i ubro i Rusija to čini, zbog širenja Nemačke i Austrougarske, kasnije i Belika Britanija i Francuska objavljuju rat Nemačkoj. Od Srpsko – Austrougarskog rata, nastao je svetski rat. Nemci su se nadali da će Francuska i Belika Britanija ostati po strani, ali to se nije desilo, to su lako prihvatili kao priliku da se obračunaju i sa zapadom. Ovo je najveći rat u istoriji do tada, poginulo je oko 10 miliona ljudi, a oko 20 miliona je ranjeno. Vodi se na pet glavnih frontova, tri od prvog dana rata.

Sanja Srdic

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Prvi svetski rat, uzrok i povod
« Odgovor #1 poslato: Januar 28, 2014, 09:47:02 posle podne »
Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila.[1] Više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano u jedan od najvećih ratova u istoriji.[2][3] Posledice rata su bile da je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda.[4] Prvi svetski rat poznat je i pod imenima Veliki rat i Svetski rat (do izbijanja Drugog svetskog rata).
Prvi svetski rat su vodila dva velika saveza. Sile Antante su na početku činile Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija i Francuska i njihove pridružene teritorije i protektorati. Brojne druge države su se pridružile silama Antante, od kojih su najvažnije bile Italija, koja se pridružila aprila 1915, i Sjedinjene Američke Države, koje su u rat stupile aprila 1917. Centralne sile su pre početka rata činile Nemačka, Austrougarska i Italija, koja je zbog londonskog ugovora od 26. aprila 1915. godine, kojim je za Italiju predviđen deo Dalmacije, Istra, Gorica, Kvarnerska ostrva i Dodokanezi, pristupila silama Antante. Osmansko carstvo se pridružilo Centralnim silama oktobra 1914, a godinu dana kasnije to je uradila i Bugarska. Do završetka rata, od evropskih zemalja Holandija, Švajcarska, Španija i skandinavske države su ostale zvanično neutralne.
Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika austrougarskog prestola, nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip, Srbin iz Bosne, koja je tada bila deo Austrougarske. Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lančanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veći deo Evrope se našao ratu.
Rat se vodio na nekoliko ratišta koji su presecali Evropu. Zapadni front se odlikovao sistemom rovova i utvrđenja koje je odvajala ničija zemlja. Ova utvrđenja su se prostirala dužinom većom od 600 km. Zapadni front prostirao se od Antverpena na severu i neutralne Švajcarske na jugu. Na Istočnom frontu, koji se vodio na dužini od 1600 km, velika prostranstva istočnoevropskih nizija i ograničena železnička mreža nisu omogućile da se ovde razvije stanje kao na Zapadnom frontu, iako su sukobi bili podjednako žestoki. Pored toga, žestoki sukobi su vođeni na Balkanskom, Bliskoistočnom i Italijanskom frontu, a neprijateljstva su se odvijala na moru, i po prvi put, u vazduhu.
Rat je okončan potpisivanjem nekoliko mirovnih sporazuma, od kojih je najvažniji Versajski mir 28. juna 1919, iako su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom 11. novembra 1918. Najuočljivija posledica rata je bila nova teritorijalna podela Evrope. Sve članice Centralnih sila izgubile su teritorije, a stvorene su nove države. Nemačko carstvo je izgubilo svoje kolonije, proglašeno je odgovornom za rat i prinuđeno da plaća veliku odštetu. Austrougarska i Osmansko carstvo su bili raspušteni. Od teritorija koje je zauzimala Austrougarska stvorene su Austrija, Mađarska, Čehoslovačka i Kraljevina SHS. Osmansko carstvo je ukinuto, teritorije Carstva van Anadolije su bile dodeljena kao protektorati silama Antante, dok je jezgro Osmanskog carstva reorganizovan u Republiku Tursku. Ruska Imperija, koja je izašla iz rata nakon Oktobarske revolucije, je izgubila veliki deo teritorije na zapadu, a na tim teritorijama stvorene su nove države: Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska. Nakon rata osnovano je Društvo naroda kao međunarodna organizacija posvećena izbegavanju budućih ratova rešavanjem sporova između država diplomatskim putem. Prvi svetski rat je označio kraj poretka koji je postojao nakon Napoleonovih ratova i bio je važan faktor izbijanju Drugog svetskog rata.
Uzroci:
Grafički prikaz stanja međunarodnih odnosa u Evropi pred Prvi svetski rat

Neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata je Sarajevski atentat, a uzrok nerešena kriza u julu 1914. godine između Austrougarske i Srbije. Međutim, uzroci rata leže u višedeceniskoj složenoj vojno-političkoj situaciji, rivalitetima i priprema za rat između velikih sila u Evropi, kome je trebao razlog da se za samo par meseci iz blagostanja pređe u stanje sveopšteg ratovanja.
Militarizam, savezništvo, imperijalizam i nacionalizam igrali su glavne uloge u izbijanju konflikta najširih razmera koje Svet do tada nije video. Nakon Aneksione (1908—09), Prve (1905—06) i Druge marokanske krize (1911), krize oko Balkanskih ratova (1912—13), došlo se do Julske krize 1914. godine. Julska kriza dovela je do zategnute političke situacije u Evropi u kojoj Austrougarska nije htela da popusti u svojim zahtevima a Srbija nije mogla da dozvoli taj stepen poniženja. Neuspeh u mirnom prevazilaženju krize završio se austrougarskom objavom rata 28. jula 1914. godine, nakon čega je usledio niz objava rata, tako da se veći deo Evrope, podeljen u dva saveza, našao u situaciji koja je mogla da se reši samo vojnim sredstvima.

Sarajevski atentat:
Gavrilo Princip je 28. juna 1914. godine u Sarajevu izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Princip je bio član Mlade Bosne, organizacije čiji su iredentistički ciljevi bili ujedinjenje Južnih Slovena i oslobođenje od austrougarske vlasti. Ovaj atentat je bio jedan od događaja koji su prouzrokovali krizu, koja je potom dovela do izbijanja Prvog svetskog rata.[5] Austrougarska je uputila ultimatum Srbiji, u kojem je u deset tačaka iznela svoje zahteve. Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve iz ultimatuma, sem tačke broj pet, koja je narušavala suverenitet Kraljevine Srbije i koja je bila u suprotnosti sa ustavom. Dobijeni odgovor na svoje zahteve Austrougarska nije smatrala zadovoljavajućim, pa je odmah objavila rat Srbiji.