Autor Tema: Посуђе од земље - керамика (бардаци, кондири, пљоске, чутуре)  (Pročitano 1822 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
 Посуђе од земље - керамика (бардаци, кондири, пљоске, чутуре)



„Према многим мишљењима, развојна линија керамике води од плетења судова од прућа, које се, да би се одржала течност, облепљивало глином - све до слободног моделовања и печења глине. Керамика би била, према томе, дете плетарства али и мајка стакларства, а касније и производње порцелана. Свака епоха и свако подручје имали су и имају посебне типове керамике - од најједноставнијих облика до високих достигнућа, на пример хеленских сликаних ваза. Једна од основних одлика наше народне керамике јесте да су се упоредо са савременом керамичком техником ножног кола доскора одржале и најједноставније технике израде судова рађених без керамичког кола и на ручном колу.“


„Наша керамика се вековима развијала, примајући елементе са стране, претежно са Истока, али су у свим облицима сачуване традиционалне етничке и обласне одлике. Судови рађени без керамичког кола, слободном руком, веома су грубе израде, природно осушени и подсећају на неолитске посуде. То су само црепуље и вршници; на ручном колу се израђују претежно судови за припрему јела на огњишту. Најсавршенији су судови који се раде на ножном колу. Веома су разноврсни и рађени су првенствено за потребе градског становништва. Осим судова који су се стављали на ватру, прављени су и судови за чување и смештај хране, судови за држање и пренос течности, трпезно посуђе и други разноврсни прибор потребан домаћниству. Употреба енгобе и глеђи омогућила је израду непорозних судова за течности. У народу су одомаћена два термина за занатлије ове врсте: грнчар и лончар. Лончарима се најчешће називају они који раде на ножном колу, док су грнчари они који раде на ручном колу. Керамика рађена без кола позната је као женска керамика, јер су је првобитно израђивале само жене.“



„Израда керамике на ручном колу била је узгредно занимање уз пољопривреду. Судове су израђивали мушкарци за потребе шире околине. Занат је наслеђиван у породици. Тим послом су се бавили у летњем периоду, кад је време погодно за сушење и печење керамике. Најпознатији центри за израду судова на ручном колу у западној Србији и на Косову и Метохији били су: новопазарски, пријепољски, коренитски и ђаковачки. Ипак, највећи центри за производњу ове врсте керамике били су ужички и новопазарски.  И један и други су били познати по изради лонаца (епски, новопарзарски), и црепуља (ужичке јагатке), и са њима продрли на шире тржиште.“



„На ножном колу грнчари су израђивали разне врсте судова: судове за течност, судове за припремање јела на ватри; судове за држање хране и трпезно посуђе. У најбројније посуде спадају тестије, судови за течност. Веома широку примену имао је ћуп, чанак и друго. Од судова за припремање јела највише се израђивао бокасти лонац за отворено огњиште. То су основни судови који су израђивани у свим грнчарским центрима. Од судова за течност, после тестије, највише су израђивани судови за ракију. Ракија је национално пиће које се свакодневно пило, што је свакако утицало на развој судова. Бардаци, ибрици, кондири, пљоске, чутуре, буренцад и друге посуде за ракију, које се износе у свечаним приликама или служе у разним ритуалима, јављају се у својеврсним облицима. Од поменутих судова најбројнији су бардаци. Од судова за вино коришћен је бокал, који је служио и за воду.“


Извор: Каталог „Традиционално посуђе“ из збирке Етнографског музеја у Београду, аутор изложбе и каталога Зоран Родић, Чигоја штампа, Београд, 2004., стр. 63 - 67