Autor Tema: Бондручаре и чатмаре  (Pročitano 1696 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Бондручаре и чатмаре
« poslato: Januar 10, 2014, 10:07:11 posle podne »
 Бондручаре и чатмаре



 Кућа у Шумадији је настала по моделу динарске брвнаре, уз одређене разлике. Пре свега, промене се виде у положају огњишта, начину сакупљања дима, просторној структури, као и појави трема. Такође, промена се види начину на који су грађене. „Куће“ су биле од брвна, а собе од чатме, зато је овај тип куће: полубрвнара-получатмара. Временом је дрво избачено, „куће“ су биле у потпуности од чатме и називане су чатмаре (грађене су у бондручној конструкцији са испуном од чатме). Уз то, уместо шиндре (дрвених црепова) и сламе, ћерамида је постала главни кровни прекривач. Ћерамида је олучасти цреп од печене земље, који је тежак, а не везује се за кровне греде, па је због тога кровна капа добила блажи пад. Промене положаја огњишта су подразумевале да се оно помера уз преградни зид, између куће и собе. Над огњиштем се гради комин (капа за скупљање дима) који се временом развија у оџак, а таваница се покрива шашовцем, чиме се спречава губитак топлоте. Промена просторне структуре се видела у подели собе на две просторије. Затим се и „кућа“ дели на две просторије, изградњом оџаклије тј. мале просторије са огњиштем и још једне веће просторије.


 Кућа у западној Србији (Ваљевска Подгорина, Поцерина, Јадар) највећим делом је од чатме. За разлику од динарске брвнаре, кућа са три стране има зидове од камена, висине од 1 до 1.20 метара, а простор између атуле и венчанице (греде која држи кровну конструкцију) се испуњава унизаним шашовцима. Кућа се и даље гради на земљи, док је соба изнад подрума. На кров се поставља бибер цреп. Огњиште је и даље отворено, али се помера уз преградни зид од чатме, који дели кућу од собе.


 Моравска кућа је заступљена у долини Мораве, источној Србији, продире у Шумадију и околину Београда. Кућа је правоугаоне основе, са развијеним тремом (који се назива диван или ајат) и декоративним луцима на њему. Они немају носећу, него искуључиво декоративну функцију. У складу са условима, гради се на равном терену или је подигнута усправно на пад терента (кућа на ћелицу). Бондручна конструкција се пуни чатмом, која може бити од плетера или цепке. Изграђује се и од тесаних талпи везаних на ћерт (угао). Ове куће се могу градити и од камена, на пример, „иже“ тј. „куће“ као и зидови подрума. Кров је четворосливан, прекривач је првобитно био од сламе, касније од ћерамида. Кровном капом доминира карактеристичан димњак - комин. Појава декортавиних лукова у другој половини 19. века је симболично означавао друштвено-екомноски статус. Што је трем већи и има више лукова, то је кућа богатија. Под куће је био од набијене земље, а таваница од шашовца или коленике. Коленике су гредице које су ваљане у густу смешу блата, а затим уграђиване у таваницу коришћењем блатног малтера.

 Косовска кућа са тремом (ајатом), правоугаоне основе, се израђивала на бондручној конструкцији са испуном од чатме. За разлику од моравске куће, није имала лукове, али је имала трем, који служио као веза између просторија. Кров је четворосливан, првобитно покриван сламом, затим ћерамидом и шкриљцима (каменим плочама). Промене просторне структуре одражавале су укупне друштвено-економске и политичке промене. Све до 1912. године, кућа српског зависног сељака „чифчије“, била је проста, једнопросторна грађевина са двоја врата (велика на југу и мала на северу), без трема. Након 1912. (ослобођења Косова од Турака) косовска кућа почиње да се развија. Хоризонталним развојем, повећава се број просторија, кућа постаје дводелна. Постепено се појављује трем из кога се улазу у просторије. У следећој фази кућа постаје троделна и долази до промена материјала који се користе током изградње. Три спољна зида су од ћерпича, опеке, док је преградни од чатме. Временом, кућа добија и спрат, док је ајат у приземљу, степеништем се излази на чардак, који је трем на спрату.


Извори:
О тимчком типу села, види у Цвијић, Ј. Балканско полуоство, Београд, 1966, стр. 269-270
Финдрик, Р. Народно неимарство, Сирогојно, 1994., стр. 68-70, 83-86, 86-91
Драгојловић Стевановић, А. Антрополошка анализа народне архитектуре у источној Србији, ГЕИ САНУ, књ. XLIX, Београд, 2000, стр. 61-68