Autor Tema: Српска народна ношња (фонд Етнографског музеја)  (Pročitano 1707 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
 Српска народна ношња (фонд Етнографског музеја)



„Импозатне збирке народне ношње показују богатство, типску различитост и изнијансирану шароликост народне одеће којим се одликује наша традиционална култура, тако да заступљеност ове врсте музејских предмета доминира целокупним фондом Етнографског музеја у Београду. Збирке народне ношње обухватају временски период од две стотине године. Тако најстарији одевни предмет датира с краја XVIII века, а међу новијим је ношња из седамдесетих година XX века. Народне ношње подељене су на збирке сеоских и грађанских ношњи.“




„Збирка грађанске ношње садржи око 1500 предмета, највећим делом са територије Србије. Предмети су систематизовани према врсти на колекције: кошуља, јелека, антерија, фистана, хаљина, чакшира и друго, према полу и узрасту. Посебно се воде комплети мушке, женске и дечје одеће. Материјал је претежно из друге половине XIX и првих децeнија XX века. Збирка садржи највећи број предмета турско-оријенталне провенијенције (у називу, материјалу, кроју, украсу), јер се градска култура, а самим тим и одећа, на овим просторима, од XV до XIX века, развијала под турским утицајима. Кроз цело XIX столеће, време ослобађања и поновног успостављања српске државе, у култури одевања (изузев Војводине које се развијала као део средњеевропске културе) присутни су оријентални, али и западњачки одевни предмети.“


„Процес ослобађања од оријенталних утицаја и прихватање европске моде био је постепен - чак је, нешто пре средине XIX века у ослобођеном делу Србије (Кнежевина Србија) дошло до симбиозе елементата леванско-балканске одеће и европског модног костима у такозвану српску грађанску ношњу, која је постала типичан образац одевања жена у српским градовима. Ову ношњу чинили су фистан (оријентална тканина и обликовање вратног изреза и рукава; пропорција и основна линија подржава европски модни тренд), марама за груди и бунда (европски), либаде, фес и тепелук (оријентални одевни предмети). Појас бајадер, накит (брош, грана, прстење и др.) и обавезни модни детаљи (сунцобрани, лепезе, рукавице) који су увезени са Запада. Мушка одећа била је све до 80-тих година XIX века оријентална (чакшире, јелек, антерија, фес и др.), када је замењена европским оделом (само је фес још извесно време ношен уз европску одећу). Европеизација женске грађанске ношње текла је постепно, увођењем делова европске модне одеће (полукринолина, сукња, блуза и др.) у последњим деценијама XIX века, што је наговестило коначно напуштање оријенталних компоненти и потпуно прихватање европске моде.“


„Сеоске ношње су, пре свега, класификоване према републичким и покрајниским административним границама некадашње Југославије. У оквиру ових збирки формиране су колекције, односно групе премета, сврстане према основним одевним елементима и издвојене према половима. Комплети народних ношњи воде се посебно и класификовани су по географском принципу, односно према границама бивших република Југославије.“

„Збирка народне ношње Србије је најбогатија међу збиркама ношњи. Из њеног фонда издвојени су комплети ношњи који чине већи део посебне збирке комплета народних ношњи. Појединачни одевни предмети класификовани су у две групе: ношње западне Србије и ношње источне Србије. У оквиру обе групе, музејски предмети су систематизовани према основним одевним елементима (кошуље, сукње, чакшире, јелеци, зубуни, појасеви, чарапе, оглавља) и издвојени су према половима и узрасту: дечије и ношње одраслих.“


Извор: Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se