Autor Tema: Земљорадња и сточарство  (Pročitano 2060 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Земљорадња и сточарство
« poslato: Januar 11, 2014, 10:02:09 posle podne »

Земљорадња и сточарство


„Почетком прошлог века (19.век) земљорадња је била од секундарне важности. Узгој стоке на богатим пашњацима и у густим храстовим шумама, представљао је главни извор зараде и преживљавања. Крајем прве половине 19. века, околонсти се драстично мењају. Стопа досељавања и густина становништва знатно су порасле и, када је земља постала реткост, донети су закони који су утврђивали и штитили типове власништва (приватно, сеоско, државно) укидајући тако могућност бесплатног заузимања земљишта. Шуме су углавном посечене и заједно са пашњацима претворене у обрадиве површине. Земљорадња је, уместо сточарства, постала примарно занимање. Већина поседа била је мала (просечне величине од 5 до 9 хектара) и фрагментизована због деобе ширих породичних домаћинстава (задруге) и образаца наслеђивања, по којима су једнаки делови припадали њиховим оснивачима.“


„Временом је значај сточарства опао. Начин узгоја стоке се променио, животиње су држане у шталама, оборима и свињцима, у кругу имања. Волови и коњи држани су као животиње за рад у земљорадњи, као и за кочије и двоколице. Млеко које су давале краве прерађивало се у млечне производе. Овце су давале вуну непоходну за производњу тканина, млеко и месо, посебно за свечану печеницу. Свињска маст се користила за кување, док се свињско месо сушило за сопствене потребе током зиме. Суво месо се спремало за продају на пијаци и то је чинило значајан извор зараде.“


„Примарни циљ сеоске економије био је одржање породице, властитим производима. Помоћ се могла добити углавном у друштвено установљеним и негованим каналима, као што су родбински и суседски односи, на темељу реципроцитета или, унајмљивањем радне снаге у замену за новац или робу. Из егзистенцијалних разлога, било је изузетно важно очувати традиционалну породицу, патријалхалног карактера, који се изражавао у патрилинеарном наслеђивању и мушкој доминацији.“



Извор: М. Прошић Дворнић, Културни и друштвени значај хране, традиционалне српске културе, Култура, књига 2, бр. 109/112, 2004., стр. 315-339