Autor Tema: Суђенице и Усуд - демони судбине  (Pročitano 1423 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Суђенице и Усуд - демони судбине
« poslato: Januar 08, 2014, 10:03:51 posle podne »
 Суђенице и Усуд - демони судбине


„Веровање у демоне судбине било је раширено у свим крајевима. У источним крајевима, демони судбине се јављају као тројство, односно као три девојке - суђенице, а у западним крајевима, постоји господар - Усуд, митско биће, мушког рода. Суђенице или суђаје су предмет живих веровања у средишњим, јужним и источним крајевима Србије. Веровало се да оне још приликом рођења детета сваком одреде судбину, за цели живот. Ни једна друга сила није могла да измени оно што су оне одредиле као човекову судбину. Нису позната имена сваке од три суђенице, а замишљане су као три лепе девојке са расплетеним косама, одевене у белу одећу или народну ношњу.“


„Одређивање дечје судбине, по веровањима, обављало се током прве три вечери по рођењу. Да би се суђенице одобровољиле, спремали су им нарочите „понуде“: кућа је морала бити уредна и чиста, све три ноћи је морала горети светлост. На трпези су преко чистог прекривача стајале три погаче премазане медом, три чаше вина, три чаше воде са три коцке шећера и један дукат или неки накит од злата (који би касније остао трајно власништво детета). Трпезу спрема бабица, а погачу би појела три мушкарца, ако је дете мушко или три жене, ако је дете женско. Треће вече, под дететову главу стављао се босиљак и колачић, а поред лежаја кандило.“


„Да би мајка чула суђенице, није смела да спава три ноћи, а ако би заспала, требала је да запамти шта је сањала, јер се веровало да ће се суђенице јавити у сну. Веровало се да оне у кућу улазе кроз комин (димњак). Ако на трпези не би нашле ништа, биле би љуте и зато не би биле наклоњене детету. Ако су задовољне и расположене, „суђење“ ће бити повољно за дете. Долазиле су све три вечери, а кад дођу, једна од њих би рекла: „ сутра ћемо“, друга одлаже за прекосутра и по жељи најмлађе, судбина се одређивала тек треће вече. Прва би почињала суђење, обично врло строго и неповољно за дете, друга би ублажавала, док би трећа налазила праву меру и њена реч је била пресудна. Постоје многе приче о суђеницама: нека сирота жена је огладнела и појела три лепиње спремљене за суђенице и већ сутра, дете престане да сиса и разболи се. Кад је мајка поново оставила понуде суђеницама, дете је оздравило. Затим, неки путник је заноћио у кући где се родило дете. Трећу ноћ, он чу суђенице: једна пресуди да дете умре, друга кад мало одрасте а трећа да падне у бунар, на дан свадбе. Путник не рече ништа укућанима, већ их замоли да га позову на дан свадбе. Кад је дошао, наредио је да се закује бунар, али то није помогло, младожења је легао на бунар и умро.“



„Усуд је према нашим предањима, човек који живи далеко од људи, али им одређује судбину. Мислило се да он сваког дана живи другачије. Некад је у изобиљу и богатству, некад у крајњој беди и сиромаштву, а између ове две крајности, постојало је доста варијација у степену благостања. У западним крајевима се веровало да ће сва деца која буду рођена истог дана, имати судбину коју је Усуд тог дана проживљавао. Тако је код Срба распрострањено веровање у „једноданце“, односно људе који су рођени истог дана и за које се мислило да им је судбина иста за цели живот. То указује да је Усуд био општепознат. Испрва се чини да веровање у суђенице и Усуда неспојиво. Међутим, та митска бића била су некад у веома блиској вези. У руским изворима, с краја паганске епохе, спомињу се заједно Род и рожденице - митска бића чије карактеристике одговарају нашим Усуду и суђеницама.“




Извор: Душан Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова,