Autor Tema: Вампири - народна веровања  (Pročitano 1663 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Вампири - народна веровања
« poslato: Januar 09, 2014, 10:10:51 posle podne »
 Вампири - народна веровања



„Представе о мртвацу који излази из гроба и враћа се у свет, уклопљене су у религијске системе многих народа у разним крајевима света. Ово биће је познато и Словенима који су живели у старој постојбини. Код наших народа познат је под називом вампир, код Руса и Украјинаца упир или вапир, код Белоруса вупор, код Пољака упиор, упиерзица, код Бугара вапир или вампире.“

„Народне представе о вампирима су неуједначене, понекад и протиречне. Мишљења се разликују од места до места, села до села, па чак и од куће до куће. Вампир напада стоку и људе, рве се са пролазницима, застрашује укућане. Према веровању нашег народа може се повампирити и мушко и женско, и старо и младо, али нико неће постати вампир ако нема одређени „разлог“. Веома често се претварање у вампира замишља као последица необичног живота, несрећног стицаја околности које могу задестити човека током живота, а понегде се верује да пресудан може бити и сам начин доласка на свет. На пример, дете рођено у „кошуљици“, особе изложене деловању врачара, додир са „нечистим“ бићима, боловање од неких болести. До претварања у вампира може да доведе и сам чин умирања, ако је наступило пре времена, насилним путем, без прописаних обреда, или рецимо ако нека животиња прескочи преко гроба, ако се посмртни остаци не укопају. Међутим, не морају само спољашњи утицаји да буду пресудни за претварање особе у вампира. То могу да буду и унутрашњи утицаји: ако је нека особа убила, покрала, преварила другу особу, затим ако нису извршавани одређени обреди, ако је особа отишла незадовољна са овог света, није испунила неке жеље или није завршила неке обавезе. Узрок „рађања“ вампира може да се сведе на две опште идеје: вампири постају људи који су нанели неко зло или људи који су жртве злих утицаја.“

„Представе о начину на који се покојник претвара у вампира такође нису јединствене. Покојник се вампири тако што у његово тело уђе одређено натприродно биће (најчешће ђаво или ђаволски дух), па то биће удахне живот, односно обнови биолошке функције мртваца. Према другом схватању, до вампирења долази зато што душе покојника не желе да оду на други свет и напусте своје укућане, зато се њихово тело не распада. Такође, можемо разликовати представе о вампиру у пасивном и активном стању. Вампир у пасивном стању мирује у гробу, наставља да живи у телесном облику, задржава делимично свој ранији изглед, може да мења положај и комуницира са људима. Док вампир у активном стању напушта свој гроб и делује ван њега. Он убија људе и стоку, храни се њиховом крвљу, упушта у физичке односе са појединцима, има односе са својом женом, чак може да има и пород, затим разбија посуђе... Зато људи покушавају да га убију тј. да униште или оштете његово тело. По правилу, вампира могу да виде одређене особе (нпр. људи рођени у суботу) или одређене животиње. Вампир је способан да се трансформише, прође кроз кључаоницу, претвори у животињу или предмет. Зато га се људи плаше и избегавају, јер се сматра да се због контакта са њим пропада и умире.“


Извор: Душан Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова, Нолит, Београд, 2004, стр. 180-187