Autor Tema: Динарска брвнара  (Pročitano 1880 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Динарска брвнара
« poslato: Januar 11, 2014, 10:02:09 posle podne »
 Динарска брвнара



„Брвнара је на почетку 19. века махом једнопросторна, да би повољније друштвено-економске и политичке прилике довеле до повећања броја просторија. Дводелна брвнара („кућа“ и соба) може се сматрати основним обликом брвнаре („кућа“ је над земљом, а соба над подрумом). Ово је грађевина издужене основе, са двоја врата на „кући“ (простирији са огњиштем). Постављана је управо на пад земљишта, тако да је својим задњим дело ослоњена или укопана у стрму страну („ћелицу“), а предњим делом издигнута над подрумом („изба“), са високим кровом.“

У градњи се веома ретко користе брвна, најчешће су то талпе - даске дебљине од 10 до 15 цм, висине од 30 до 40 цм. Укрштање талпи на ћерт (угао) или усек је извођено у намери да се добије стабилна конструкција, тиме што су се талпе са усецима на крајевима ређале тако улегну једна у другу. Користило се буково или храстово дрво, ређе четинарско, јер је листопадно чвршће. Динарске брвнаре се граде и од дизми, које су вертикално слагане дрвене гредице.

Док је соба репрезентативна, те служи за обављање различитих религијских и породичних свечаности, у кући се одвијао свакодневни живот укућана. Соба је једина загрејана, у њој спавају стара, болесна лица или породиље са новорођенчетом. Кућа има под од набијене земље, двоја наспрамно постављена врата, нема таваницу (због димњака) и прозоре. Преко великих врата (на источној страни), комуницирало се са зградама за становање и смештај хране, док се кроз мала врата (на западној страни) ишло у објекте за животињску исхрану и стаје. На источна врата уносио се бадњак, славски колач, уводила невеста у кућу, док се на западна врата износило смеће, жеравица, покојник. Мала врата су и „хајдучка“ врата, која служе за бежање од непријатеља.


Отворено огњиште се налази у центру куће и правоугаоног је облика. Постоје два камена које називамо пријеклади или преклад, са каменом гредом, који служе да би ваздух струјао ка цепаницама. Огњиште је средште живота у динарској брвнари, ту се породица окупља, примају гости, испредају предања. Породица ту обедује, али не једу сви у исто време. Прво ручају мушкарци, потом жене, па деца. Домаћин увек седи у врх огњишта, лицем окренут ка источним вратима, на посебној столици, која се звала столовача (са наслоном за руке и леђа). Важан део ентеријера је перда - ограда која је најчешће од дасака, постављена уз источна врата. Служила је као заштита огњишта од удара ветра. Наћвар, поред огњишта је служио као нека врста шкриње у којој се чувало брашно и месио хлеб. Поред тога, постојао је долап - полица затворена низом врата, претеча савремене висеће кухиње, у којој се чувало посуђе.


Извори:
Финдрик, Р. Динарска брвнара, Сирогојно, 1998., стр. 72-84
Финдрик, Р., Народно неимарство, Сирогојно, 1994, стр. 74 -79