Autor Tema: Исхрана и обичаји нашег народа  (Pročitano 1676 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Исхрана и обичаји нашег народа
« poslato: Januar 10, 2014, 10:07:11 posle podne »
 Исхрана и обичаји нашег народа

„Српска етнологија поклања пажњу бележењу податка о храни и обичајима везанима за јело, као једном од својих приоритета предмета истраживања у српској руралној популацији. Избор хране, њена класификација, начин на који се прибавља, спрема, сервира и конзумира, пре свега културно су одређени.

Најважнији усев је био кукуруз, који се у исхрани користио на више начина. Самлевен у брашно, печен као хлеб или куван у води (палента), кукуруз је био основни састојак људске исхране. У имућним домаћинствима зрно је коришћено у прехрани свиња и живине, а стабљике и плева давани су стоци. Жито се гајило за тржиште (усев је био важан за продају, поготово од 1882. године, по изградњи железнице), док су мале количине чуване за семе и празнике. Ритуални хлебови печени су за важне религијске празнике и посебне прилике, које налажу прославу и гозбу, и прављени су искључиво од пшеничног брашна. Кувано житно зрно спремано је за ритуале посвећене култу мртвих, као и за прославе сеоског свеца-заштитника. Друге сорте житарица користиле су се углавном за сточну храну: јечам (свиње), зоб (коњи за вучу), хељда, раж и просо (свиње и живина). Неке од њих могле су се користити и у људској исхрани.“

„Купус, паприка, парадајз, пасуљ, сочуво, црни и бели лук, краставац, шаргарепа, цвекла, бундева, диња и лувеница углавном су били намењени кућној потрошњи. Конзумирани су сезонски, са изузетком пасуља, сочива, белог и црног лука и кромпира, који су чувани. Купус и туршија (паприка, краставци, плави патлиџан, целер) су усољени и чувани за употребу током зиме.

Шљиве сушене и као пекмез, биле су један од основих извора прихода. Дестилацијом шљиве добијала се ракија, која је била омиљено свакодневно и ритуално пиће, али и роба. Вино прављено од грожђа гајеног у породичним виноградима, углавном се пило у кући. Бресква, крушка, дуња, дудиња, које су се јеле у кући, продаване су и градским пиљарама. Само су јабуке и ораси могли потрајати до зиме.“


„Производња хране била је искључиво посао мушкарца, док су се жене бавиле свакодневном обрадом хране. Храна се спремала на огњишту смештеном у кући. Културна правила су прописивала структуру оброка и начин конзумације хране. Током зиме, доручак је служен од 8 часова, ручак  у подне, док је вечера била од 18 часова. Лети се доручковало пре 6 часова, ручало у 10, ужина је била у 14, а вечера у 20 часова. Оброци су били време када се окупља породица. У великим проширеним домаћинствима, мушкарци су јели први, док су жене и деца јела после њих. Глава породице је делила хлеб и месо, док су главно јело јели из исте посуде, која се налазила на средини стола.

Од раног пролећа до касне јесени, храна је била разноврсна и уравнотежена, јела су била прилично лака. Зими су јела била знатно тежа и једнолична, а истовремено се конзумирала у већим количинама. Доручак је најмање зависио од сезонских варијација, једнини се разликовао од осталих оброка. За ручак, ужину и вечеру, често се јела храна од претходног оброка. Хлеб се јео уз сваки оброк, а за доручак сир, кајмак и ракија. Јела су кувана на масти, с луком и брашном, зачињена паприком, бибером и белим ликом. Храна је ферментисана, кувана, пржена, печена, димљена и сирова служена у разлитим приликама. Месо се пекло на ражњу само за велике празнике.“