Autor Tema: Бадњи дан  (Pročitano 1369 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Бадњи дан
« poslato: Januar 06, 2014, 10:04:56 posle podne »
„Божићни празници заузимају централно место у нашем народном календару. Два најзначајнија и обичајима најбогатија празника тог циклуса су били и остали Бадњи дан (24. децембра по старом, а 6. јануара по новом календару) и први дан Божића. Бадњедански и божични обичаји међусобно су се прожимали и чинили једниствену целину.“ Посебну пажњу и поштовање српски сељаци су указивали бадњаку.* Обичаји који су се обављали приликом сечења бадњака, речи које су изговаране и начин на који је уношен у дом, практиковани су са тежњом да се обезбеди срећа и напредак у години која је пред њима.


„Сличну улогу имала је и божићна слама, која се уносила заједно са бадњаком. Уношење сламе народ је тумачио чињеницом да је тек рођени Христос лежао на њој. Било би то, дакле, подсећање на поменути догађај. Међутим, обичаји у вези са сламом нису били у складу с таквим објашњењем. Пошто би је унели у кућу, посипали су је по поду а преко ње разбацивали орахе. Особа која је то чинила (домаћин или домаћица) почела би да квоца, док су остали пијукали. Мислили су да ће кокошке боље носити јаја. Са сламом се поступало слично као и с остацима бадњака. Носили су је у кокошињац, пчелињак или амбар, а њом су обавијали и воћке.“


„На сламу су обично простирали какву врећу или асуру и износили празничну вечеру. Јели су на поду. У северним и западним крајевима то је одавно напуштено. Тамо се вечерало за столом, али је слама била распрострта испод столњака. Иначе, Бадњи дан је био последњи дан шестонедељног божићног поста, па су се на трпези морала видети само посна јела. Истовремено је, међутим, вечера морала да буде и богата и разноврсна. Веровало се да ће иста таква бити и година које је на помолу. Сељаци су се трудили да у јеловнику буде заступљено све што је родило у њивама, баштама, воћњацима. То се, рецимо, односило на обредни колач (ораницу), који су ломили пре вечере. Обавезна јела били су мед, бели лук, пасуљ, купус, риба, као и неке врсте воћа (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве).“