Autor Tema: Основи информатике  (Pročitano 1568 puta)

batarela

  • Jr. Member
  • **
Основи информатике
« poslato: Novembar 19, 2013, 12:00:23 pre podne »


Како почети? Одакле почети? Почећемо од вашег првог часа информатике. Ако нисте имали час информатике до сад онда не марите, ионако не бисте могли тамо Бог зна шта научити што овде не можемо прећи у пар редова. Дакле, у пар реченица, рачунар се састоји од хардвера и софтвера. Хардвер је оно по чему лупате шаком кад закаже софтвер, то је сува истина. Хардвер се састоји од хард диска (HDD), радне меморије (RAM) и процесора. То је бар оно што је вама сад битно. Софтвер је непрегледна гомила јединица и нула које уносите у свој харвер да би могли да играте игрице, гледате филмове, куцате текст итд. Те нуле и јединице смо ради лакшег коришћења организовали у фајлове и фолдере. Друго име за фајл је датотека а за фолдер је директоријум. Дакле, све јединице и нуле које имамо у рачунару смо поделили на фајлове тако да нам сваки фајл представља неку целину. Тако имамо фајл који је слика, неки фајл је текст, неки је аудио запис, неки видео итд. Шта је фолдер? То је место у које можемо да ставимо фајл или више њих без обзира који фајл чему служи. Такође можемо и фолдер да ставимо у други фолдер. Фолдер се обично представља као нека фасцикла а фајл као лист папира. Дакле замислите да узмете празан лист папира, нацртате нешто на њему и онда то ставите у фасциклу па фасциклу ставите на полицу. То је рад на рачунару, једноставно објашњен.

Сви фајлови и фолдери које имамо у рачунару су снимљени у хард диску. Хард дискови су великог капацитета али су спори јер раде механички. Када треба да урадимо нешто са фајлом он ће бити пребачен у радну меморију где ће га процесор обрадити и евентуално снимити назад на хард диск. Ако нестане струје пре него што снимите измену, она ће бити изгубљена јер је радна меморија електронска направа (и зато ради брзо) али кад нестане струје – збогом измене. Подаци у радној меморији и на хард диску су организовани у битима и бајтовима. Један бит може бити 1 или 0. Дакле или јеси или ниси лав. Један бајт је 8 бита. Нпр. ово 00000001 је број 1, а ово 00000010 је број 2
бинарни   декадни   
00000000    0   
00000001    1   
00000010    2   2
00000011    3   
00000100    4   2 * 2
00000101    5   
00000110    6   
00000111    7   
00001000    8   2 * 2 * 2
00001001    9   
00001010    10   

итд. и ово је бинарни бројчани систем. Кад будете разумели овај виц "Постоје 10 врста људи: они који разумеју бинарни систем и они други." Разумећете и бинарни систем.

Процесор у себи има низ унапред дефинисаних једноставних команди које извршава над подацима. Прочитај бајт из меморије, врати бајт у меморију, помножи, подели, додај, одузми, упореди бајтове, скочи на неку команду итд. Свака команда је у ствари једна реч којој се придружују операнди тј. подаци над којима ће се извршити та команда. Скуп таквих команди тј. речи на крају зовемо програмски језик а код написан у неком језику за неки програм зовемо програмски код. Програмери се обично не муче са оваквим процесорксим командама већ са командама које обједињавају више процесорских команди. Такви језици се зато и зову виши програмски језици. Речи које се користе у програмским језицима су узете обично из енглеског језика. Програмски код за неки прост програм би могао да изгледа овако :
start
први_број = 3;
други_број = 6;
трећи_број = први_број * други_број;
print трећи_број;
end

Нећемо детаљније анализирати шта би овај програмчић могао да ради ако већ на први поглед није јасно али ћемо нагласити да програм неће радити ништа што у програмском коду није дефинисано. Зато ћемо да испричамо још један виц.

Шта ради програмер кад му жена каже "Иди у продавницу и купи 2 маргарина!" ?
Оде у продавницу, купи 2 маргарина и непомично стане чекајући даља упутства јер госпођа није рекла да се врати кући.

А шта ради програмер кад му жена каже "Иди у радњу и купи ми 2 маргарина и ако има јаја купи 10." ?
Купиће 10 маргарина.

За крај ове лекције још само да подсетимо да рачунар може а и не мора да има периферне јединице као нпр. монитор, миш, тастатура, штампач, скенер итд.