Autor Tema: Увод у информатику и рачунарство  (Pročitano 2812 puta)

Dragonfly

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
Увод у информатику и рачунарство
« poslato: Mart 12, 2014, 04:34:29 posle podne »
Увод у информатику и рачунарство

.

Податак је чињеница која се може забележити текстом, бројевима, бојом или звуком.

Обрада података је процес претварања улазних података у корисне информације.

Информација је скуп обрађених података које примаоцу представљају неко обавештење, новост и увећава његово знање. На основу њих људи доносе одлуке.

Рачунар је сложена електронска машина за обраду података. Има две компоненте без којих не може да ради: хардвер и софтвер.

Рачунарство  је наука која се бави рачунарским хардвером,  софтвером, као и теоријом рачунања и његовом применом.

Информатика је наука која се бави структуром, обрадом и преносом информација.

Историјат рачунара

.

 Сва открића до којих је дошао човек имала су исту сврху, да олакшају и убрзају обављање послова у свим областима рада. Људи су одувек рачунали и бројали, али рачунање је постало наричито важно кад су почели да продају и купују робу. Прво су људи као олакшицу при рачунању користили прсте, каменчиће, шкољке и друге предмете који су им били доступни. На развој рачунарске технике утицали су многи догађаји и открића.

Рачунар није направио само један човек. У изради рачунара, каквог ми данас познајемо учествовало је много људи, од давнина па до данас.
Абакус

Прва позната справа за рачунање код старих Римљана, Грка, Египћана и Кинеза  био је абакус. Користио се за основне операције рачунања (сабирање, одузимање, множење и дељење).
    Абакус
Паскалина

Рачунарска машина Блеза Паскала је могла да сабира и одузима унете бројеве и названа је Паскалина.
Механизам машине је заснован на зупчаницима.
    Паскалина
Бјебиџова диференцна машина

Чарлс Бебиџ, eнглeски мaтeмaтичaр, дao je вeлики дoпринoс рaзвojу мeхaничких направа зa рaчунaњe. Oн je функциje машине пoдeлиo у три дeлa: спрeмaњe, oбрaдa и кoнтрoлa.
    Бејбиџова диференцијална машина
Рачунар Колос

Проналаском електричне енергије развили су се и први електронски уређаји. Први електронски рачунар направљен је у Великој Британији за време Другог светског рата а звао се „Колос”. Кoришћен је зa дeшифрoвaњe пoвeрљивих нeмaчких пoрукa које су писане уз помоћ машине „енигма”.
    Колос
ENIAC

Први дигитални електронски рачунар који је могао да решава велики број рачунарских проблема био је ENIAC. Пуштен је у рад 1946. године, а био је дугачак 30 m и тежак 27 тона.
    ENIAC
Велики напредак је остварен када се прешло на електричну енергију (први електрични рачунар ENIAC). Од тада се развој рачунарске технике веома убрзао и  појавило се неколико генерација рачунара.

Примена рачунара

.

Примена рачунара је велика. Рачунари су постали минијатурни и у облику чипа се лако смештају у било који део неког уређаја или машине. Они имају задатак да контролишу рад те машине и да управљају њом. Микроконтролери управљају радом робота, налазе примену у машинству, електротехници, грађевинарству, медицини. Најчешћа примена рачунара је у досадним и монотоним пословима које су преузели на себе док човек има могућност да ради креативне послове.

Рачунари се примењују у готово свим областима људског живота и рада.

Користи се у:

    образовању,
    у науци – за анализе и симулације рада електронских и електричних кола, за моделовање машинских елемената и конструкција, за проналажење лекова за различите болести, …
    пројектовању (машинство, грађевинарство, архитектура, електротехника),
    медицини,
    банкарским пословима,
    јавним управама,
    комуникацији,
    истраживању свемира,
    трговини,
    туризму,
    сликању,
    вођењу разних евиденција,
    за забаву,
    …..



Рачунарски систем

.

рачунарски систем

Рачунарски систем се састоји од:

        хардвера и
        софтвера.

Хардвер је видљиви део рачунара. То су физички или технички делови рачунара (hardware).

Софтвер је програмски део рачунара. То су сви подаци и програми који командују хардвером.

Хардвер се дели на:

        централну јединицу и
        периферне уређаје.

 Централна јединица је смештена  у кућишту које може бити различитог облика.

Периферни уређаји се деле на:

    улазне:
        тастатура,
        миш,
        скенер,
        фотоапарат,
        микрофон,
        видео камера…
    излазне:
        монитор,
        штампач,
        звучници,
        плотер…
    улазно – излазне:
        модеми и
        мрежне картице и
    спољне меморије:
        хард диск,
        CD,
        DVD,
        флеш меморија.




Основни делови рачунара

.

Основни делови рачунара су:

    ЦЕНТРАЛНА ЈЕДИНИЦА (рачунар) – састоји се од:
        процесора – уређај у ком се извршавају инструкције програма и изводе различите операције над подацима
        оперативне меморије – меморија у којој се налазе подаци и програми који се тренутно извршавају.
    МОНИТОР – је излазни уређај, служи за приказ резултата обраде. Може бити:
        са катодном цеви
        са течним кристалима (LCD).
    ТАСТАТУРА – је улазни уређај, служи за унос података и инструкција у рачунар. Тастери на тастатури се деле на:
        алфа-нумеричке,
        нумеричке,
        функцијске,
        контролне  и
        тастери за навигацију.
    МИШ – је улазни уређај, служи за задавање команди.
    КУЋИШТЕ – је кутија у којој се налази: извор за напајање, матична плоча, процесор, вентилатор, оперативна меморија, картице, хард диск (HDD), флопи диск (FDD), CD и  DVD.
    HDD (Hard Disk Drive) или хард диск (тврди диск) је уређај који служи за трајно чување података и програма (80, 120,  400 GB…).
    FDD (Flopy Disk Drive)
    CD – је уређај који служи за очитавање и записивање података на медијуме који се зову компакт дискови (650-700МВ).
    DVD – је уређај  момоћу којег се очитавају дигитални, вишеслојно уписани DVD ROM дискови (4,7-15 GB)

ДОДАТНИ УРЕЂАЈИ

    FLASH МЕМОРИЈА (меморијски штапић) – спољна меморија великог капацитета. На пачунар се прикључује преко посебног типа утичнице koja se zove USB (Universal Serial Bus).
    ШТАМПАЧ – је излазни уређај. Служи за приказивање текстова и графичких података на папиру. Постоје три врсте штампача:
        матрични,
        штампачи са мастилом (ink jet) и
        ласерски.
    СКЕНЕР – је улазни уређај помоћу кога се преноси слика и текст у рачунар.

 

СОФТВЕР (SOFTWARE)

Софтвер се дели у две групе:

        системски и
        кориснички (апликативни)

Системски софтвер је скуп програма који управљају рачунаром и комуницирају између захтева корисника и рачунара. Обухвата оперативне системе и програме преводиоце. Најпознатији оперативни системи су: Windows, UNIX, Linux, MacOS.

Кориснички софтвер (апликативни) су програми помоћу којих корисници решавају своје проблеме.


Оперативни систем Windows

.

Када укључимо рачунар почиње подизање оперативног система.  Оно што се прикаже на екрану по завршетку подизања оперативног система зове се радна површина (desktop).

Радна површина:

Радна површина

На радној површини прво се види позадина (background), иконице и линија послова (task bar). Позадина може бити једнобојна или нека фотографију коју сами одаберете.

Иконице су сличице које се могу налазити на радној површини. Оне представљају пречицу за неки програм, фасциклу или датотеку. Покретање програма вршите тако што левим тастером миша два пута кликнете на иконицу.

Ако желите да направите нову фасциклу (folder) на радној површини, потребно је да притиснете десним дугметом миша у празно поље на екрану. Овим потезом сте отворили помоћни мени где изаберете New (ново) а затим Folder. Покретање програма и отварање фасцикла радите тако што левим тастером миша два пута кликнете на иконицу.

Линија задатака (taskbar) обично је смештена дуж доње ивице екрана и садржи минијатурне слике тренутно отворених програма. На левој страни линије налази се дугме Start и зона у којој се смештају пречице често коришћених програма. На десној страни је смештена системска зона (system tray), у којој су часовник и иконе програма који се извршавају у позадини (то су сви програми који имају дозволу да се покрену заједно са оперативним системом, нпр. антивирус програм).