Autor Tema: Hard disk  (Pročitano 4234 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Hard disk
« poslato: Novembar 04, 2013, 08:23:56 posle podne »
Svim korisnicima personalnih računara dobro je poznat termin "hard-disk" ili tvrdi disk, koji je neizbežna komponenta svih savremenih računara. Hard-disk, kako se najčešće naziva i kod nas, služi za memorisanje svih vrsta podataka koje korisnik želi da sačuva na svom računaru prenevši ih sa mreže ili stvarajući ih na svom računaru. Podaci zabeležani i sačuvani na hard-disku mogu biti i obrisani. Na hard-disku se pre svega nalazi zabeležen operativni sistem računara. Pored toga, na savremenim hard-diskovima može da se zapiše (a zatim i obrađuje) količina podataka koja ne može da stane ni na više desetina CD-a, t.j. takozvanih kompakt-diskova.
Beleženje i iščitavanje ubeleženih podataka zasnovano je na elektronskom manipulisanju magnetnim promenama na tankim okruglim pločama koje se nalaze unutar tvrdog diska. Savremeni hard-diskovi su veličine manje džepne knjige, a u njima se, poređane jedna do druge, nalaze aluminijumske ploče prekrivene velikim brojem sitnih magnetnih zrnaca. Iznad i ispod svake ploče nalazi se "glava" njenog magnetnog pisača koji može da služi i kao čitač. Čitač, odnosno pisač, podseća na ručku gramofona, tj. nosač gramofonske igle, ali za razliku od njegovog funkcionisanja, čitači tvrdog diska lebde iznad svojih ploča na rastojanju koje je 5 000 puta manje od debljine prosečne ljudske dlake. Sa tako malog rastojanja (manjeg od dva stota dela mikrona) vrši se čitanje stanja magnetnih zrnaca na odgovarajućoj ploči, ili pak pogodno namagnetisavanje odnosno razmagnetisavanje istih zrnaca pomoću električnih struja koje protiču kroz glavu pisača/čitača.

Izvor: Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Osnovni delovi HDD
« Odgovor #1 poslato: Decembar 03, 2013, 07:22:53 posle podne »
1.Ploce
2.Upisno/citajuce glave
3.Aktuator (rucica drzi i pokrece upisno/citajuce glave)
4.Osovinski motor (obrce ploce)
5.Kontrolna elektronika
6.Kablovi i prikljucci (napajanje i prenos podataka)
7.Delovi za podesavanje (prekidaci, kratkospojnici…)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Problemi u radu HDD-a
« Odgovor #2 poslato: Decembar 03, 2013, 07:33:05 posle podne »
Probleme u radu HDD-a možemo podeliti na hardverske i logičke.

Hardverski problemi
Hardverske probleme na hard diskovima možemo podeliti na sledeće kategorije:

Neispravna elektronika

Elektronika  je sklop električnih kola koji napaja motor hard diska, preuzima podatke sa upisno/čitajućih glava, obrađuje ih i prosleđuje računaru na dalje korišćenje. Komunikacija sa računarom se obavlja nekim od standardnih interfejsa – ATA, SATA, SCSI, SAS…

Najčešći kvarovi na elektronici su vezani za električni sklop koji pokreće motor, tzv. motor driver. U česte probleme spadaju i strujni udari i pregrevanje.

Za spašavanje podataka neophodno je zameniti neispravne komponente odgovarajućim, za šta se koriste uređaji sa toplim vazduhom. Ukoliko je stepen oštećenja takav da je nemoguće reparirati elektroniku, neophodno je zameniti je kompatibilnom (odnosno skinuti sa novog HDD-a koji je istog tipa kao i HDD sa kvarom).

Kvar elektronike najlakše je dijagnostikovati ukoliko se ne čuje motor hard diska (motor se ne vrti).

Neispravne upisno/čitajuće glave

One su najosetljviji deo hard diska. Glave predstavljaju sklop koji se sastoji od osovine, magneta sa kalemom (tj. glava), motora koji pokreće ručicu i čipa koji digitalizuje signal pročitan sa glava (komutator).

Neispravne glave najlakše je dijagnostikovati po glasnom zvuku koji dopire iz kućišta hard diska (lupanje,grebanje). Ukoliko čujete da HDD  proizvodi slične zvuke, odmah isključite kompjuter da bi sprečili dalja oštećenja diska. Svako dalje uključenje moze dovesti do ostećenja ploča diska.

U slučaju neispravnosti bilo kog od dela sklopa magn upisno/čitajućih glava etnog čitača, neophodno je zametini čitav sklop u čistom prostoru. U tu svrhu se koriste najmodernije laminarne komore čistoće 100. Klasa čistoće 100 je neophodna za bezbedno otvaranje diska. Svako drugo otvaranje diskova van čistog prostora dovodi do pojave bad sectora na disku ili potpunog oštećenja diska.

Za zamenu neispravnih glava na hard diskovima koriste se posebni alati-koji jedino garantuju bezbedan process zamene glava. Kod nas samo nekoliko firmi ima ovu opremu. Velika preciznost izrade alata od nemagnetnog materijala čini proces zamena glava jednostavnim i brzim što značajno uvećava šanse za spašavanje podataka.

Neispravan motor

Motor hard diska je njegova osnova i deo koji se najmanje menjao kroz istoriju hard diskova. Motor, preko broja obrtaja, bitan je faktor za brzinu pristupa podacima i za njihovo kopiranje.

U modernim hard diskovima se više ne koriste motori sa kugličnim ležajevima. Novi, jeftiniji, tiši ali i nepouzdaniji motori sa fluidnim ležajevima su standard poslednjih par godina.

Neispravnost motora lako je zameniti neispravnošću elektronike. Razlika je u tome što kod neispravnog motora iz hard diska dopire slab zvuk zujanja.

Neispravan motor spada u najsloženije kvarove. U najvećem broju slučajeva kod neispravnih motora dolazi do zaglavljivanja ležaja što onemogućava normalno rotiranje ploča hard diska.

Ovaj ležaj nalazi se ispod samih ploča hard diska, pa njegova zamena podrazumeva skidanje ploča, zamenu glava i na kraju zamenu samog ležaja. Ova operacija zahteva specijalne alate koji u svakom trenutku zadržavaju sinhronizaciju između ploča, pomoću njih je moguće bez pomeranja ploča i glava hard diska zameniti ležaj. Ako uspe HDD nastavlja sa normalnim radom-podaci su sačuvani.

Neispravan firmware

Firmware je interni softver hard diska koji povezuje i sinhronizuje mehaničke delove diska sa računarom. Sadrži podatke o veličini hard diska, modelu, serijskom broju, broju relociranih sektora, smart parametrima, podatke o tipu i broju glava, informacije o šifri na hard disku…

Firmware se većim delom nalazi u tzv. zaštićenoj zoni (HPA – Host Protected Area). HPA zona se nalazi na pločama i nemoguće joj je pristupiti bez specijalizovanih alata.

Neispravan firmware je teško dijagnostikovati. Problem sa firmware-om prepoznajemo tako što se hard disk prijavljuje ili ne prijavljuje, nema nikakvih karakterističnih zvukova, ali je podacima na hard disku nemoguće pristupiti.

Postoje specijalizovani alati pomoću kojih je moguće pristupiti ovom delu HDD-a.

Oštećenje ploča (Bad sector-i)

Magnetne ploče su nosači podataka. Najprostije predstavljeno, sastoje se od podloge (legura aluminijuma ili staklo), feromagnetnog materijala i zaštitnog sloja. Proces proizvodnje ploča za hard diskove je izuzetno komplikovan, tako da je nemoguće napraviti ploču koja bi imala samo dobre sektore. Dobrim sektorima se smatraju oni koje je moguće iščitati i upisati. Loši sektori (bad sector) su oni koji imaju otežano ili nemoguće čitanje. Pozicije dobrih sektora se čuvaju u firmware-u.

 Operativni sistem pokušava da pročita loš sektor 32 puta. Kako je sektor nemoguće iščitati, ceo računar koči. Posebnim softverskim alatima moguće je kontrolisati sektore koji se čitaju, dužinu tog čitanja, broj ponavljanja i preskoke loših sektora. U te svrhe koriste se softveri kao što su DATAEXTRACTOR i COPYR.

 Nažalost, ukoliko dođe do kontakta između glava i ploča može doći do trajnog oštećenja podataka pa je tada spasavanje podataka nemoguće. Problem sa lošim sektorima se prepoznaje po usporenom radu računara, nemogućnosti pristupa nekim podacima i direktorijumima, kao i po automatskom uključivanju CHECK DISK-a.

Logički problemi
Pod logičkim kvarom podrazumevamo gubitak podataka sa medija kojem je moguće fizički pristupiti bez problema od prvog do poslednjeg sektora. Spašavanje je moguće za sve tipove operativnih sistema.

U logičke kvarove spada gubitak podataka usled:

Gubljenja particija

Gubljenje particije se najčešće manifestuje nemogućnošću podizanja operativnog sistema ili nemogućnošću pristupa fajlovima ukoliko se radi o nesistemskom disku. Ako je Vaš disk izgubio particiju biće prikazan u disk menadžmentu kao prazno polje (RAW) . Zarad sigurnosti Vaših podataka najbolje je ne instalirati program za vraćanje podataka direktno na disk koji je izgubio particiju jer mogu dovesti do trajnog gubitka podataka,bolje rešenje je pokušati s nekog drugog HDD-a na kome je instaliran ovakav program pristupiti

Oštećenja usled dejstva virusa

Oštećenja usled dejstva virusa nisu toliko česta kao nekad. Tvorci virusa danas više se ne bave pokušajima da se vaš računar onesposobi, već su koncentrisani na pokušaje da na Vašem računaru pronađu podatke koje mogu unovčiti (kreditne kartice, brojevi računa i slično).

Često se dešava da se za problem sa bad sector-ima pomisli da je u pitanju virus, jer su simptomi slični. Otežano podizanje sistema, usporavanje, nemogućnost pristupa pojedinim fajlovima… U radu sa zaraženim diskovima mora se povesti posebna pažnja jer je dejstvo virusa vrlo često nepredvidivo.

Gubitak podataka usled reinstalacije operativnog sistema

Reinstalacija operativnog sistema predstavlja jedan od najčešćih izvora gubitka podataka. Naizgled je sve backup-ovano, svi podaci su na backup disku. Započne se proces reinstalacije i tek onda se shvati da je zaboravljen neki od ključnih direktorijuma. Najgore što možete da uradite je da vratite backup koji ste imali jer time otklanjate svaku mogućnost spašavanja podataka.

U trenutku kada ste shvatili da nešto od podataka nedostaje, neophodno je odmah prekinuti instalaciju bez obzira u kojoj fazi se ona nalazi.

Brisanje fajlova

Brisanje fajlova je od početka rada sa računarima bio najveći peh koji korisnik može sam sebi da učini. Nehotično brisanje, brisanje greškom, pogrešno imenovanje, a neretko i nehotično prebacivanje u pogrešan direktorijum (drag and drop) najčešći su problemi u data recovery-ju. Ono što je ključno za uspešnost spašavanja podataka je da se u trenutku konstatovanja problema računar dalje ne koristi jer svaki novi rad na računaru može dovesti do trajnog gubitka podataka.

Najčešći razlozi za nemogućnost spašavanja obrisanih podataka su:

    -dugo vreme koje protekne od brisanja podataka do pokušaja spašavanja (za to vreme se računar koristi)
    -nestručan pokušaj spašavanja podataka instalacijom nekog od popularnih recovery alata na particiju sa koje treba spasiti podatke.