Personal Menu -


Users online -

37 gostiju, 0 korisnika


Najviše prisutnih korisnika danas: 57.
Najviše prisutnih korisnika: 430 (Novembar 30, 2018, 01:59:12 posle podne)


-

Razmena Banera -

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se

-

Loše napisan pravilnik o ocenjivanju osnovaca doveo je nastavnike u situaciju da i onim učenicima koji tokom godine dobiju samo jednu dvojku, a ostale ocene u dnevniku su im jedinice, zaključuju prelazne ocene.

Čak i kad se nastavnici usude da pored silnih kečeva i usamljene dvojke zaključe jedinicu, odeljensko veće ili prosvetni inspektor uglavnom tu ocenu promene u prelaznu. Pravilnik Ministarstva prosvete je počeo da se primenjuje od kraja 2011, a nezadovoljstvo nemoćnih prosvetara kulminiralo je na republičkom seminaru za nastavnike matematike održanom 12. januara ove godine, kada je više od 500 njih zatražilo da se pravilnik promeni.


Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se


Added to portal by - Jul 10, 2013, 12:53:29 pre podne
U novoj kolumni Igora Jošića saznajte šta predstavlja mera po imenu cefeida i kako se ona koristi u računanju razdaljina, a samim tim i prošlosti univerzuma.

U prošlom nastavku imali smo prilike da vidimo na koji način astronomi metodom paralakse određuju udaljenost nama bliskih zvezda. Međutim ta metoda je ograničena na na nama bliske zvezde. Na koji način se određuju veće udaljenosti, koje su potrebne da bi se odredila starost univerzuma, biće reči u ovom nastavku.

Jedna od metoda za određivanje većih udaljenosti je uz pomoć cefeida. Cefeide su tip promenljivih zvezda, tj. zvezde koje imaju promenljivu sjajnost. Ova promena sjajnosti je uslovljena fizičkim pulsiranjem (tj. Skupljanjemiširenjem) same zvezde. Kod cefeida postoji direktna korelacija između perioda pulsacije i njene sjajnosti, ali apsolutne sjajnosti, ne prividne koju mi vidimo sa Zemlje. Prividna sjajnost, dakle ona sjanost koju mi vidimo na Zemlji kada posmatramo određenu zvezdu, nije jednaka njenoj apsolutnoj sjajnosti zbog toga što, recimo, zvezda koja je inače veoma sjajna nama na Zemlji može delovati veoma “bleda” zbog toga što se ona nalazi veoma daleko od Zemlje. Dakle da ponovim cefeide imaju vezu između perioda pulsiranja (vremenski period koji je potreban da se cefeidin sjaj od maksimalnog smanji na minimalni, i potom ponovo poveća na maksimalni) i njene apsolutne sjajnosti. Što je period pulsacije duži to je apsolutna sjajnost (tehnički ispravan izraz je Luminoznost) veća.



Na dijagramu iznad vidimo da cefeide koje imaju period pulsacije od oko 100 dana imaju luminoznost od 30 000 puta veću od Sunca, dok cefeide koje imaju period pulsacije od oko 3 dana su “samo” oko 700 puta sjajnije od Sunca. Ovu zavisnost između perioda pulsacije i luminoznosti otkrila je početkom prošlog veka astronomka Henrijeta Levit. Dakle sve cefeide koje imaju period pulsiranja od recimo 10 dana imaju otprilike istu luminoznost, koja se može očitati sa dijagrama. Za kalibraciju ove metode (tj. Za konstruisanje ovih dijagrama) koriste se bliske cefeide čija se udaljenost može odrediti metodom paralakse. Kada se zna njena udaljenost i njena prividna sjajnost lako se može odrediti i njena apsolutna sjajnost. Kada se posmatra dovoljan broj cefeida na taj način, konstruiše se gornji dijagramidobija se tačan odnos između perioda oscilacije i luminoznosti. Onda se pristupa posmatranju udaljenih cefeida, pa se na osnovu perioda oscilacije određuje njihova luminoznost. Kada se ona utvrdi, i kada se uporedi sa njenom prividnom sjajnošću, lako je odrediti njenu udaljenost. Slično kao što noću možemo da odredimo približnu udaljenost automobila, na osnovu sjaja njegovih farova. Naravno, udaljenost automobila određujemo odokativno, barem većina nas; za potrebe astronomije se to ne radi odokativno već se uzimaju precizni detektori, ‘artija i plajvaz pa se računa. Na taj način uz pomoć cefeida možemo odreditiiudaljenost neke nama bliske galaksije, budući da su cefeide po pravilu veoma sjajne zvezde pa se mogu uočiti, uz pomoć jakih teleskopa, i u susednim galaksijama. Jedan od glavnih zadataka čuvenog Hablovog svemirskog teleskopa je bio određivanje udaljenosti bliskih galaksija merenjem promene sjaja cefeida, a sve to naravno u cilju preciznog određivanja starosti univerzuma
Međutim nama su za određivanje starosti univerzuma potrebne one veoma udaljene galaksije. Dakle potrebno nam je nešto mnogo sjajnije od cefeida. U tu svrhu mogu da posluže supernove tipa IA. Supernove tipa IA su eksplozije belih patuljaka. Beli patuljci predstavljaju tip kolapsiranih zvezda srednje mase (naše Sunce će jednog dana kada istroši nuklearno gorivo postati beli patuljak). Beli patuljci su mahom slične mase, i postoji tačno određena gornja granica koju oni mogu da poseduju,i ona iznosi 1,4 sunčevih masa. Kada se beli patuljak nađe u sistemu sa jednom običnom zvezdom, može doći, usled gravitacionih interakcija, do prelivanje mase sa obične zvezde do belog patuljka. Na taj način se masa belog patuljka povećava, kada ona postane 1,4 puta veća od mase našeg Sunca, beli patuljak postaje nestabilnaidolazi do njegove eksplozije. Ta eksplozija naziva se Supernova tipa IA. Super nove tipa IA su karakteristične po tome što su sve približno iste sjajnosti, zbog toga što sve nastaju od eksplozije zvezde iste mase, belog patuljka koji je 1,4 puta masivnijih od Sunca.



Prema tome ako bismo znali kolika je ukupna sjajnost supernove, mogli bi smo na osnovu njene zapažene sjajnosti da odredimo njenu daljinu. Slično kao u prethodnom primeru sa automobilom. Kako to radimo. Pa prvo se zapazi veći broj super nova u obližnjim galaksijama. Daljina obližnjih galaksija se odredi uz pomoć cefeida, i na taj način se odredi ukupna sjajnost supernovi tipa IA. Da se vratimo na prethodnu analogiju sa automobilom, ako bi smo znali koliko je udaljen automobile, i ako bi smo odredili koliko su njegovi farovi sjajni na toj udaljenosti, mogli bi smo lako da izračunamo kolika je njihova ukupna sjajnost. Kada se odredi ukupna sjajnost ovog tipa supernovih, vrši se potraga među udaljenim galaksijama za ovaj tip supernovih. Kada se supernove zapaze, posmatra se koliko je njihova opažena sjajnost manja u odnosu na njihovu ukupnu sjajnost, i iz tog odnosa se izračuna udaljenost galaksije u kojoj se ta supernova odigrala (guglujte „Inverse square law“ ako želite da vidite matematičke detalje). Dakle da sumiram. Prvo se metodom triangulacije odredi zavisnost između perioda pulsiranja i luminoznosti kod cefeida. Cefeide se potom upotrebe za određivanje ukupne luminoznosti supernova tipa IA, a one se potom iskoriste za određivanje udaljenosti dalekih galaksija.

I, kakvi rezultati su dobijeni ovom metodom? Setite se iz prošlog članka da se vrednost hablove konstante dobija kada se brzina udaljavanja dalekih galaksija podeli sa njihovom udaljenošću. Kada se brzina udaljavanja odredi merenjem crvenog pomaka, a udaljenost gore opisanom metodom, dobija se vrednost hablove konstante oko 71 km/s/Mpc. Sećate se, iz prošlog članka da je za dobijanje starosti univerzuma uzima inverzna vrednost hablove konstante (jedinica se podeli sa hablovom konstantom), ali se prethodno Mega-parseci moraju prevesti u kilometre ( jedan mega parsek ima 3 260 000 svetlosnih godina, jedna svetlosna godina ima nešto ispod deset triliona kilometara). Kada se sve to odradi dobije se vrednost od oko 13,8 milijardi godina. Druge metode (merenjem anizotropnosti u mikrotalasnom zračenju, ako bude bilo zainteresovanih biće članaka i o ovoj metodi) daju približno isti rezultat. Sada se postavlja pitanje da li se i na koji način stopa širenja univerzuma (tj. Hablova konstanta) menjala tokom istorije univerzuma.

Da li je ona ista od velikog praska pa do danas, ili usled gravitacione interakcije brzina širenja univerzuma usporava, ili imamo po sredi neku drugačiju situaciju. Ovo pitanje nas vodi do, verovatno, najvećeg otkrića u astrofizici u prethodnih nekoliko decenija, dovodi nas do otkrića tamne energije. Ali o tome u narednom nastavku, ne sledeće, već one tamo nedelje.


Added to portal by - Jun 23, 2013, 10:00:17 posle podne
CNSA je uspešno lansirala poslednju u nizu svemirskih misija Shenzhou programa.

Tročlana posada je uspešno poletela sa lansirne rampe u Jiuqan svemirskoj bazi u Unutrašnjoj Mongoliji, severnoj regiji Republike Kine. Oni putuju pomoću Long March rakete koja je započela let u 08:38 po centralno evropskom vremenu, a cilj misije jeste dvonedeljni boravak astronauta u Tiangong svemirskoj stanici, 335 kilometara izna površine. Pored dva muškarca, u posadi je i Wang Yaping, druga kineska astronautkinja koja je napustila Zemlju. Ovaj misija, zvanično nazvana Shenzhou-10 je peta koju je CNSA, kineska nacionalna svemirska agencija, sprovela uz pomoć ljudske posade.

Vlasti u Pekingu se nadaju da će misija biti još jedan uspešan korak ka svemirskoj stanici sa stalnom posadom, što bi Tiangong trebalo da postane početko treće decenije 21. veka. Snimak lansiranja pogledajte ispod.

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. <a href="http://poducavanje.com/register/">Registrujte se</a>&nbsp;ili&nbsp;<a href="http://poducavanje.com/login/">Ulogujte se</a>



Added to portal by - Jun 19, 2013, 08:20:53 posle podne
Starost univerzuma
U novoj kolumni Igora Jošića saznajte kako se određuje starost univerzuma, ali pomoću mera za daljinu.

U prethodnih par nedelja imali ste prilike da na ovom sajtu pročitate nešto o velikom prasku. Videli ste da je veliki prasak otkriven kada je Edvin Habl zapazio da se galaksije udaljavaju jedne od drugih u svim pravcima, i da je brzina tog udaljavanja proporcionalna međusobnoj udaljenosti galaksija. Drugim rečima, što su dve galaksije dalje jedna od druge to se one jedna od druge udaljavaju većom brzinom (ako vam je ovo zbunjujuće setite se analogije sa tačkama na površini balona iz ovog članka.

Ovo se matematički može prikazati na ovaj način:



V je brzina, D je udaljenosti, H0 je Hablova konstanta, koja predstavlja stopu širenja univerzuma i ona nam kazuje koliko kilometra se milion parseka (3 260 000 svetlosnih) dubokog svemira proširi za jednu sekundu. To znači da kada bi stopa širenja univerzuma bila, recimo 50km/Mpc*S, 3 260 000 svetlosnih godina bi se proširilo za 50 kilometara svake sekunde. Prema tome ako bi prečnik univerzuma bio 10 000 mega-parseka, prečnik univerzuma bi se svake sekunde proširio za, 10 000 * 50 = 500 000 kilometara.
Ok, a kakve sve to veze ima sa starošću univerzuma?

Pa zamislite sledeću situaciju. Vozite se kolima konstantnom brzinom od 50 kilometara na sat i pređete udaljenost od 100km-a, na koji način bi ste odredili koliko dugo putujete, bez da gledate na sat, naravno. Pa prosto, podelili bi ste pređeni put sa brzinom i dobili bi ste rezultat od dva sata. Dakle ako bi smo znali udaljenost neke daleke galaksije od nas (bitno je da ta galaksija bude veoma daleko, van našeg galaktičkog jata, zbog toga što unutar našeg galaktičkog jata gravitacija između galaksija nadjačava širenje univerzuma, i dobili bi loš rezultat), i ako bi smo znali kojom brzinom se ona od nas udaljava, mogli bi smo, poput gornje situacije sa automobilom, deljenjem pređenog puta (u ovom slučaju udaljenost između ove dve galaksije) sa brzinom da izračunamo pre koliko godina je to udaljavanje krenulo, tj. pre koliko godina je univerzum krenuo da se širi. Dakle potreban nam je odnos D kroz v. Iz gornje jednačine vidimo da je H0 = v/D, tj.



Drugim rečima, da bi odredili starost univerzuma potrebno je da odredimo stopu širenja univerzuma, tj. Hablovu konstantu i potom da uzmemo njenu recipročnu vrednost. Jedna napomena, ovo važi za slučaj da se stopa širenja univerzuma nije menjala od velikog praska do danas. Ukoliko se vrednost Hablove konstante menjala, a menjala se, rezultat bi morao da se koriguje. Ali o tome malo kasnije, ajmo prvo da vidimo na koji način se može odrediti sadašnja vrednost Hablove konstante, a posle ćemo videti da li je korekcija tako dobijenog rezultata potrebna, i na koji način bi ona trebala da se odradi. Kako odrediti sadašnju vrednost ove konstante? Pa prosto, sledimo gornju formulu, prvo uz pomoć spektroskopskih metoda merenjem crvenog pomaka se odredi brzina udaljavanja neke daleke galaksije, potom se odredi njena udaljenost, pa se brzina njenog udaljavanja od naše galaksije podeli sa njenom udaljenošću od naše galaksije. Nezgodan deo ovde leži u određivanju udaljenosti galaksije.

Jedan od načina za merenje udaljenosti u svemiru je pomoću metode paralakse. Na čemu se zasniva metoda paralakse? Uzmite i ispružite ruku, sa jednim podignutim prstom, ispred sebe. Zažmurite na jedno oko, posmatrajte taj prst kroz drugo oko, i zapazite gde se on nalazi u odnosu na neki drugi udaljeniji objekat, npr. vrata sobe ili bilo šta što je barem dva metra udaljeno od vas. E sad zatvorite ovo otvoreno oko i otvorite ovo drugo, i nastavite da gledate u prst. Videćete da je prst promenio svoju poziciju u odnosu na vrata, ili koji god to objekat bio u odnosu na koji ste posmatrali prst. Ova pojava se naziva paralaksa.



Uzmite sada uradite isto to, samo ovog puta nemojte skroz da ispružite ruku, već samo do pola. Videćete da se ovog puta prst mnogo više pomera u odnosu na pozadinu kada ga posmatrate prvo kroz jedno oko, pa zatim kroz drugo. Zapažate, dakle, da pomeraj prsta kada se posmatra prvo kroz jedno oko, a potom kroz drugo, zavisi od njegove udaljenosti od vas, što je udaljenost ruke, tj prsta, veća to je pomeraj prsta u odnosu na pozadinu manji i obrnuto. Kada bi ste znali koliko tačno taj pomeraj iznosi, mogli bi ste uz malu pomoć trigonometrije da izračunate koliko je prst udaljen od vas. Geometri, recimo redovno koriste ovu metodu kada određuju udaljenost nekog objekta. Ista ova metoda može da se primeni i na zvezde. Dakle prvo se uzme i odredi položaj jedne zvezde u odnosu na dalje pozadinske zvezde, pa se potom nakon šest meseci posmatra ista ta zvezda i odredi se koliki je njen pomeraj u odnosu na pozadinske zvezde. To je upravo ilustrovano u ovoj animaciji. Vidite kako se crvena tačka, koja predstavlja posmatranu blisku zvezdu pomera u odnosu na pozadinske zvezde kada se posmatra sa različitih lokacija sa Zemljine orbite oko Sunca. Na gornjoj animacije je efekat pomeranja, demonstracije radi, preuveličan. U stvarnosti je on mnogo manji, nevidljiv golim okom (pogledajte napomenu 1. na dnu teksta). Potrebni su veoma osetljivi instrumenti da bi se on registrovao. Ali su čak i najosetljiviji instrumenti ograničeni na nama bliske zvezde, jer je kod udaljenih zvezda ovaj efekat čak ni oni nisu u stanju da registruju. Zbog toga se za određivanje udaljenosti daljih zvezda koristi druga metoda, koja koristi metodu paralakse za kalibraciju, ali o tome više u narednom nastavku, u isto vreme na istom mestu.

Napomena 1: Udaljenost na kojoj taj pomeraj iznosi jednu lučnu sekundu (nebo se, za potrebe merenja, poput kruga deli na stepene, pa tako prostor na nebu između dva suprotna horizonta, severnog i južnog recimo, iznosi 180 stepeni, između horizonta i tačke koja se nalazi tačno iznad vaše glave ima 90 stepeni, pun mesec zauzima pola stepena. Jedan stepen ima 60 lučnih minuta, jedan lučni minut ima 60 lučnih sekundi, tj pun Mesec zauzima prostor na nebu koji iznosi 1800 lučnih sekundi. Lučna sekunda je dakle izuzetno mala vrednost) naziva se parsek, i on iznosi 3,26 svetlosnih godina. Nama najbliža zvezda je udaljena od nas 4, 24 svetlosne godine. Dakle prilikom merenja udaljenosti zvezda govorimo o izuzetno malim pomerajima, znatno manjim od jedne lučne sekunde.

Clanak preuzet sa :http://www.photontide.org/


Added to portal by - Jun 19, 2013, 08:12:43 posle podne
Prema čelnicima Evropske svemirske agencije, razvoj misije istraživanja Marsa odvija se po planu.

Novi industrijski ugovori ovo potvrđuju – Thales Alenia Space (TAS) kompanija u ponedeljak je dobila ESA partnerstvo vredno 216 miliona eura. Plan je da se do 2016. godine pošalje satelit koji će istraživati Mars iz orbite, a 2018. i rover koji bi trebalo da se spusti na površinu. TAS ima zadatak da radi na satelitu po imenu Trace Gas Orbiter (TGO) zaduženom, prvenstveno, sa potragom za metanom (posebno njegovim potencijalni izvorima) i drugim gasovima u marsovskoj atmosferi, dok bi 2018. trebalo da igra ulogu relejne stanice između rovera i Zemlje. TGO će koštati oko 150 miliona eura, dok će ostatak otići novca u razvoj robotizovane platforme i jedne od njenih najvažnijih komponenti, sistema za sletanje (iskustvo je pokazalo da je taj deo kritičan kod svake misije za površinu Marsa).

Vest je odlična, budući da je u svetlu ekonomske krize, “ExoMar” misija nekoliko puta bila veoma blizu otkazivanja.




Added to portal by - Jun 19, 2013, 08:10:23 posle podne

Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 [2021 

Stats -

Ukupno članova: 3191
Ukupno poruka: 2040
Ukupno tema: 1565
Ukupno kategorija: 5
Ukupno foruma: 53

-

Android aplikacija -

Našem forumu možete pristupiti i sa vašeg Android mobilnog uređaja. Skenirajte QR kod, skinite aplikaciju i instalirajte je.


Last Topics -

Časovi Linearne Algebre i Analitičke Geometrije -tel.064-3569-11-77 
Last update: matematika47  - Novembar 22, 2018, 04:39:04 posle podne
Časovi Linearne algebre i analitičke gometrije studenrima RAF - TEL.063-806-58-1 
Last update: matematika47  - Novembar 02, 2018, 06:53:16 posle podne
Časovi matematike studentima Ekonomskog fakulteta - tel.064-356-11-77 
Last update: matematika47  - Oktobar 03, 2018, 05:58:42 posle podne
Časovi matematike priprema za fakultet - tel.063-806-58-13 
Last update: matematika47  - Oktobar 03, 2018, 05:57:17 posle podne
Časovi matematike priprema za fakultet - tel.063-806-58-13 
Last update: matematika47  - Oktobar 03, 2018, 05:54:48 posle podne