Personal Menu -


Users online -

24 gostiju, 0 korisnika


Najviše prisutnih korisnika danas: 31.
Najviše prisutnih korisnika: 198 (April 03, 2017, 09:47:06 posle podne)


-

Razmena Banera -

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se

-
Usvojeno - 6 rokova i 48 bodova
Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Skupština usvojila izmene Zakona o visokom obrazovanju po kojem studenti i ove godine imaju šest ispitnih rokova, a uslov za budžet je 48 bodova, umesto 50.


Izmene Zakona dobile su podršku 152 poslanika, dok je uzdržano bilo sedam poslanika.

Rasprava o amandmanima je juče bila završena u sredu.

Studenti će tako i u školskoj 2013/2014. godini moći da budu finansirani iz budžeta, ako u prethodnoj školskoj godini ostvare najmanje 48 ESPB bodova i rangiraju se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta.

To rešenje, kako je navedeno u obrazloženju zakona, propisano je "radi zaštite interesa studenata, umanjenja efekata ekonomske krize, zbog izvesnog finansijskog opterećenja po osnovu plaćanja školarine i gubitka prava iz oblasti studentskog standarda za veliki broj studenata".

Takođe, usvojenim izmenama se uspostavlja zakonski osnov za osnivanje visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti - Akademije za nacionalnu bezbednost.

Zakon stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku”.

Poslanici nakon glasanja nastavljaju prvu sednicu jesenjeg zasedanja na kojoj će debatovati o sedam zakona - o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, izmene i dopune Zakone o elektronskoj trgovini, o zaštiti konkurencije, kao i o potvrđivanju sporazuma između Srbije i Maroka.

Nakon glasanja, Skupština će nastaviti ranije prekinutu sednicu na kojoj će poslanici razmatrati izmene zakona o elektronskoj trgovini i o zaštiti konkurencije.
Izvor: B92.net


Added to portal by - Oktobar 11, 2013, 07:52:40 posle podne
Dva naučnika koja su decenijama radili na poznatoj čestici nagrađena su danas Nobelovom nagradom u domenu fizike.



Mnogo poznatiji deo para je Peter Higgs, naučnik iz Ujedinjenog Kraljevstva i Francois Englert iz Belgije podelili su ovu nagradu po današnjoj odluci Nobelovog komiteta. Ovu veliku čast u naučnom svetu zaslužili su zahvaljujući radu na tada neimenovanoj čestici – danas poznatoj kao Higsov bozon – koja je pre više decenija predložena kao ključni deo mehanizma koji objašnjava postojanje mase u univerzumu. Prošle godine u švajcarskom CERN institutu, ona je napokon i pronađena.

Englert, govoreći putem video-linka, istakao je da je veoma srećan povodom nagrade. Sa druge strane, Univerzitet u Edinburgu, gde je Higgs zaposlen, objavio je da je naučnik otišao “na odmor bez telefona” kako bi izbegao medijsku oluju. Međutim, u pisanoj izjavi koja je prosleđena, Higgs je naveo da se nada da će ova nagrada pomoći da fundamentalne nauke dobiju više pažnje, kao i da se ukaže na neophodnost istraživanja koja nemaju direktno i automatsku primenu u svetu današnjice.

Photon Tide čestita i zahvaljuje se obojici!

Hvala BBC.com na originalnoj vesti.


Added to portal by - Oktobar 08, 2013, 03:17:19 posle podne
1. Školjka

Izraz ŠKOLJKA se često koristi kao sveobuhvatni imenitelj za celu klasu organizama koja nosi latinsko ime Bivlavia, koji spadaju u beskičmenjake.


Ako je verovatni podatku sa videa, moguće je naći školjke (određenih vrsta) po nekoliko vekova stare. Za sada, postoji samo jedan primerak za koji je potvrđeno da je star 507 godina, koji pripada vrsti Arctica Islandica. Dugovečnost ovih organizama se objašnjava sa reakcijama organizma na proces starenja na ćelijskom nivou.

Ako na trenutak zaboravimo na ove izuzetke, školjke mahom žive od 5 do 20 godina. Neke od vrsta predstavljaju poseban delikates, što ih čini još više ugroženim i njihovu dugovečnost čini vrlo retkom pojavom.


2. Kornjača

Dužina života kornjača je još uvek pod velom špekulacija. Za vrste kornjača koje mogu držati ko kućni ljubimci, procenjuje se da mogu živeti i do 80 godina. U divljini, ovi gmizavci mogu dostići starost između 100 i 150 godina. Moguće je naći nekoliko dokumentovanih primera dugovečnosti kornjača, ali svi ti primerci su živeli od 100 do 200 godina.


Bez obzira na opravdane pretpostavke, nema još pravog dokumenta ili dokaza koji bi ukazao da na svetu postoje ili da su postojale kornjače stare 400 ili više godina.


3. Meduza

Ovo je, možda, jedini organizam koji se može, uslovno, nazvati besmrtnim. Proces regeneracije ili samo obnavljanja na nivou ćelija, koji se dešava kod ove vrste, nije samo baš „puka regeneracija“.


Proces revitalizacije (nazovimo ga tako) organizma je jedan od načina da se obezbedi nastavak vrste. Ukratko, osnovni način reprodukcije je i dalje putem razmene genetičkog materijala među različitim polovima iste vrste. Najčešće, ove meduze stradaju od drugih grabljivica. Stoga, u vrlo specifičnim uslovima oskudice, meduza pribegava vrlo zanimljivom triku.

Ova vrsta meduze je u naučnom svetu poznata kao Turritopsis nutricula ili kao Turritopsis dohrnii. Vrlo je mala - maksimalna veličina je do 4,5 milimetra. U trenutku kada je situacija kritična ona sama započinje proces preobražaja (što je mnogo ispravnije reći nego koristiti pojam regeneracije) u kome sve njene ćelije menjaju svoju ulogu. Sve usko specijalizovane ćelije gube svoje funkcionalnosti i vraćaju se u početni oblik, pre nego što su postale, na primer,  nervne ili mišićne ćelije.
Meduza se pretvara u jednu homogenu cistu sastavljenu od istovetnih ćelija. Posle toga ona se transformiše u polip koloniju – u osnovi, početno stanje svake meduze.

Tada, ova kolonija je u stanju da ispusti u okean na stotine novih meduza koje su skoro 100% genetski istovetne nekadašnjoj odrasloj meduzi.

Ako ćemo da sečemo dlaku na ravne časti, domaćin meduza je žrtvovao svoje postojanje da bi obezbedio svojim organskim materijalom nastavak vrste u obliku novih jedinki koje, doduše, nose skoro isti njegov genotip.

Ceo princip „obnavljanja“ ima više sličnosti sa pticom Feniks, ali gde umesto jedne jedinke dobijete celo jato.


4. Jastog

Stvar je jednostavna: jastozi nisu besmrtni!

Njihov život je vrlo naporan, dugačak, osetljiv i višestruk niz promena spoljnog oklopa. Svaka nova promena oklopa izlaže jastoga mnogim opasnostima.


U prvih godinu dana, mogu promeniti svoj oklop i do 44 puta, ali ta učestanost „presvlačenja“ se znatno smanjuje kroz nastupajuće godine. Dok su grabljivice realan problem u trenutku kada jastog menja svoj oklop, one nisu glavni izvor problema preživljavanja.

U nekom trenutku metabolizam nema više energije za promenu oklopa, a postojeći polako biva izjedan zahvaljujući uticajima sredine i bakterija. U ekstremnim slučajevima, sam oklop ili ljuštura istrune i svojim uticajem ubije životinju unutra.

Neka prethodna istraživanja su ukazala da najveći evropski jastozi mogu doživeti 31 godinu starosti kod mužjaka, a kod ženki prosečna starost broji 54 godine. Dok je ovakva starost sasvim pristojna za životinju koja je pod stalnim stresom preobražaja, to se teško može nazvati besmrtnošću, u bilo kom obliku.

Zbog, skoro, potpunog preobražaja jastoga tokom promene oklopa, teško je odrediti starost već odrasle jedinke, mada od prošle godine postoje istraživanja koja daju bolji uvid u njihovu starost.

Da imaju naporno detinjstvo, dinamični pubertet i mirnu starost, to sve predstavlja činjenicu, ali i to ide zajedno sa situacijom da su vrlo smrtni. Busted…


5. Tadigrada

Ovaj sajt je već pisao o ovoj zanimljivoj životinji i za sada nema novih istraživanja koja bi oborila postojeće nalaze.  Još jednom, postavlja se pitanje ko će prvi nastaniti svemir, mi ili oni…


6. Planarian Flatworm  (pljosnati crvi)

Ovi crvi nisu ostavljeni slučajno za kraj videa jer su stvarno, sa naše, ljudske tačke gledišta, izuzetni. Oni su u stanju da obnove svaki deo svog organizma, uključujući i mozak (da, imaju ga!)


Da, pošto nema dokaza za obrnuto, ovi pljosnati crvi mogu živeti beskonačno, ako ih neko ne pojede ili se razbole. Ne pričamo samo o jednoj vrsti, jer ih ima svuda po svetu u različitim varijantama. Neki se razmnožavaju prostom deobom, a neki seksulanim putem. Ovi prvi su još uvek neoborivo besmrtni.

Sečenjem celog organizama na dva dela dobićete, posle nekoliko nedelja, dva pljosnata crva. Ako nastavite ceo proces na redovnoj bazi, možete se naći okruženi ovim crvima u relativno kratkom vremenskom roku. U jednom istraživanju sprovedenom na Notingam univerzitetu (Nottingham University) naučnici su dobili 20000 jedinki, stalno seckajući delove jednog te istog crva.

Sem toga, drugo istraživanje je pokazala da su vrlo sitni delovi crva sposobni da proizvedu odraslu jedinku - deo može iznositi samo 1/279-inu celog organizma i on će dalje biti u mogućnosti da razvije „sebe“ u celu jedinku.

Sa tačke današnje nauke njihova neverovatna sposobnost se objašnjava na nivou ćelija. Ovi crvi imaju stalno prisutnu količinu matičnih ćelija koje su spremne da oprave sve što je povređeno u organizmu crva. To isto se dešava i u našim telima, ali vremenom naše matične ćelije stare i gube tu sposobnost proizvodnje novih, specijalizovanih ćelija. To se pljosnatim crvima ne dešava i mogu obnavljati bilo kakve povrede, stalno i bez ikakvog znaka posustajanja.

U poslednje vreme ovi organizmi su omiljene eksperimentalne životinje naučnicima koji se bave fenomenom regeneracije. Od svih životinja pomenutih u ovom tekstu, ovi crvi imaju najviše potencijala da nam ukažu na put ka besmrtnosti, a ako ne, onda ka vrlo produženoj dugovečnosti.

Sve ukupno, naša je  velika sreća da se ovakvi organizmi nalaze relativno nisko u lancu ishrane…
Za one koji hoće da znaju više

Zanemarljivo biološko starenje (Negligible senescence)

Zanemarljivo biološko starenje podrazumeva nedostatak simptoma starenja kod malobrojnih životinja. Preciznije, kod tih životinja nema merljivog opadanja moći reprodukcije sa prolaskom vremena. Sem toga nema ni merljivog smanjenja funkcionalnosti. Kod životinja koje imaju zanemarljivo biološko starenje ne dolazi do povećanja verovatnoće smrtnosti sa prolaskom vremena.


Added to portal by - Oktobar 03, 2013, 02:20:42 posle podne
Како доживети предугу геолошку историју планете Земље? Она је, наиме, настала пре око 4550 милиона година, што као податак можете узети здраво за готово, једнако као да је стигао из Библије или какве друге свете књиге, а не из растумачених геолошких слојева у Земљиној кори. Но, ако сте томе склони, у то промишљање увек можете унети и мало структуре, односно за време од настанка планете до данас искористити геохронолошке јединице као што су супереони, еони, епохе и периоди.

Можете ићи у сву сложеност те поделе, биостратиграфску и хроностратиграфску, а можете се задовољити са поделом на четири геолошка доба од којих је прекамбријум најдужи, прастари период, односно време пре камбријумске експлозије, за којим следе три фанерозојске ере: палеозоик (старо доба), мезозоик (средње доба) и кенозоик (ново доба).

Ако почнете да мислите о томе како је то много година, па још замислите стене као течне структуре које се мењају док свет постаје све старији, а атмосферу пуне гасови, тешко ћете успети са сагледате целу скалу. Но, можете ли да замислите да је Земља стара само један сат? У ком минуту је настао живот, у ком су животиње изашле из мора, када су живели диносауруси, а када је настао човек?

0 МИНУТА

Као једна од планета Сунчевог система, формира се Земља, врела, ужарена маса стења која кружи око звезде. На њој нема кисеоника, бесне олује и тектонски потреси.

0 МИНУТА И 30 СЕКУНДИ

Док се нова планета хлади, из отвореног свемира погађа је силно залутало камење. У једном чудном астрономском догађају, све се мења и Земљи се придружује један трајни каменити пратилац – Месец.

7 МИНУТА

Претња из свемира је све мања. Престаје тешко бомбардовање космичког камења, а на Земљи, планети воде, догађа се једно мало чудо – негде у њеним океанима, од органских молекула настаје први, примитивни живот.

13 МИНУТА

Једноћелијски живот постоји већ петсто милиона, односно пола милијарде година, а сада, наједном почиње и прва фотосинтеза. Примитивна бића сада могу да користе Сунчеву топлоту коју претварају у енергију. Узгред, она у атмосферу почињу да ослобађају нешто сасвим ново – кисеоник.

29 МИНУТА

Ускоро ће се поред дотадашњих прокариота, појавити и нова фамилија створења са ћелијском мембраном – еукариоти. Након још једне милијарде година у току којих су сви ови микроорганизми производили кисеоник, атмосфера Земље је сада сасвим засићена овим гасом. И клима се мења у складу са циклусима кружења око Сунца, долазе и пролазе ледена доба. У једном тренутку земља постаје сасвим прекривена ледом.

53 МИНУТА

Сат се већ приближио крају, а осим атмосфере богате кисеоником, нема драматичних промена, све до тренутка кад долази до такозване камбријске експлозије. Поред једноћелијских организама, у морским дубинама наједном настаје права шума бескичмењака, породице и породице нових вишећелијских створења. У међувремену, настају биљке које излазе на копно и расту из земље.

55 МИНУТА

И животиње напуштају воду. Са камбријском експлозијом настају први кичмењаци, сложени створови који ће се, излазећи из воде, размилети копненим светом и од којих ће настати гмизавци, рибе, птице и сисари.

57 МИНУТА

Почиње ера диносауруса. Свет настањују разна сложена створења, укључујући и сисаре. Овим средњим периодом сасвим господаре највећа од свих бића – диносауруси.

59 МИНУТА

Доба великих гуштера се окончава за свега 165 милиона година, што је у нашем геолошком сату период од свега 2 минута. Наједном, пре 65 милиона година долази до великог прелома – Земљу погађа метеор који сасвим мења слику живог света. Диносауруси изумиру, а почиње ново доба – кенозоик.

59 МИНУТА И 58 СЕКУНДИ

Настају први људи.


ВРЕМЕ НАУКЕ
Текст преузет из последњег броја „Времена науке“, специјалног издања за науку и технологију – једног од 88 пројеката промоције и популаризације науке, које у 2012, у оквиру јавног позива, финансијски подржава Центар за промоцију науке.


Added to portal by - Septembar 07, 2013, 01:16:30 pre podne
Kepler prestaje da traži planete
NASA uređaj koji je do sada pronašao preko 135 planeta izvan našeg solarnog sistema prestao je sa izvođenjem svog primarnog zadataka.

Vest dolazi nakon što je teleskop ovog maja izgubio drugi od svojih četiri potisnika (uređaja konkretno poznatih kao “reaction wheels”, baziranih na mehanici zamajca). Zvaničnici su objasnili da je trenutno usmeravanje Kepler teleskopa nalik guranju kolica iz supermarketa kojima su točkovi blokirani – iako mogućnost pokreta nije izgubljena, nije moguće zadržati kontrolu na duži period. Samim tim, dalja potraga za veoma udaljenim svemirskim telima više nije moguća.

NASA inženjeri do sada su tražili način da problem reše, ali bez uspeha. Takođe je utvrđeno da veliko ulaganje novca u nove načine popravke nije opravdano, jer je Kepler, lansiran 2009, prošle godine zvanično ispunio svoje glavne zadatke.


 Trenutno, vrše se procene da li bi Kepler mogao da nastavi da funkcioniše, ali u ulozi potrage i mapiranja mnogo bližih tela poput asteroida.

Što se tiče lova na vansolarne planete, ESA bi do kraja godine trebalo da lansira uređaj po imenu Gaia. Njegov glavni zadatak biće mapiranje pozicija zvezda, ali ovaj proces bi trebalo istoveremno da otkriva hiljada novih planeta o istom trošku.

Hvala BBC.com na originalnoj vesti.


Added to portal by - Avgust 19, 2013, 06:21:29 posle podne

Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 [1819 20 21 

Stats -

Ukupno članova: 3170
Ukupno poruka: 2018
Ukupno tema: 1543
Ukupno kategorija: 5
Ukupno foruma: 53

-

Android aplikacija -

Našem forumu možete pristupiti i sa vašeg Android mobilnog uređaja. Skenirajte QR kod, skinite aplikaciju i instalirajte je.


Last Topics -

Časovi matematike studentima Singidunuma tel.0645883275 
Last update: matematika47  - Novembar 07, 2017, 02:06:52 posle podne
Online časovi mađarskog jezika 
Last update: benson  - Septembar 27, 2017, 09:00:10 posle podne
NORVESKI, DANSKI I SVEDSKI 
Last update: benson  - Jun 05, 2017, 09:22:13 posle podne
NORVESKI I MADJARSKI 
Last update: benson  - Decembar 24, 2016, 09:50:57 posle podne
ČASOVI VIŠE MATEMATIKE (TEL.063-806-58-13 ) ZA STUDENTE SINGIDUNUMA, FEFA, ... 
Last update: matematika47  - Decembar 09, 2016, 09:34:05 posle podne