Personal Menu -


Users online -

36 gostiju, 0 korisnika


Najviše prisutnih korisnika danas: 109.
Najviše prisutnih korisnika: 212 (Februar 24, 2018, 03:13:15 posle podne)


-

Razmena Banera -

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se

-
Idvorski


U selu Idvoru, nadomak Pančeva, kao jedno od desetoro dece, rođen je 1854. godine Mihajlo Pupin. Otac Kosta i majka Olimpijada bili su ugledni domaćini, koji su živeli od zemljoradnje i uzgoja stoke. U to vreme, Banat naseljen Srbima je pripadao Austrougarskoj, ali se ova teritorija nalazila u blizini tadašnje Srbije, koja je bila pod upravom Turske imperije (Vojna granica). Takva atmosfera života je njihov duhovni život okrenula ka Srbiji i srpskoj tradiciji.

Mihajlo je završio srpsku osnovu školu u Idvoru, a zatim nemačku u Perlezu, a onda i Građansku školu i Realku u Pančevu. Svoje školovanje nastavlja u Pragu, gde odlazi 1872. godine. Želeo je da se vrati majci u Idvor, ali mu ona to nije dozvolila. Nakon toga odlazi u Ameriku.

Njegov odlazak van sela radi daljeg školovanja vuče svoje korene iz okoline u kojoj je živeo i priča koje je slušao od muškaraca koji su se vraćali iz vojnih pohoda. Pored toga, mudrost njegove majke je bila presudna i odlučujuća onda kada je trebalo nagovoriti njegovog oca na tako nešto, kao i ne dozvoliti Mihajlu da se vrati u selo, već ga ohrabrivati da ide u svet.

Po svom odlasku u Ameriku, menja ime u Mihajlo Idvorski Pupin, čime naglašava svoje poreklo.

Još jedan par očiju

Najčešći citat iz njegove knjige je onaj u kome prepričava reči njegove majke.

„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koje osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.“

Prvih pet godina svog života u Americi radio je kao fizički radnik i uz to učio engleski, grčki i latinski jezik. Kada je postao pomoćni službenik i oslobodio se fizičkog rada, položio je prijemni ispit na Kolumbija koledžu u Njujorku. Kao odličan student je bio oslobođen plaćanja školarine. Diplomu prvog akademskog stepena je stekao 1883. godine. Nakon toga je dobio stipendiju za studije matematike i fizike na čuvenom engleskom univerzitetu Kembridž. Odatle odlazi u Berlin i stiče doktorat iz fizičke hemije.

Velika dela

Još u toku svog školovanja u Pančevu počeo je da razmišlja o problemu prenošenja i o prirodi zvuka i svetlosti. To je na kraju rezultiralo sa 24 patenta iz telefonije, telegrafije i radio-tehnike. Posle Rentgenovog pronalaska X-zraka, prvi je u Americi konstruisao Rentgenov aparat. Slavu i svetsko priznanje je stekao pronalaskom Pupinovih kalemova-postupka i elemenata čime je omogućen prenos električnih signala na velike daljine. Pored ovih pronalazaka, Pupin je zapamćen kao odličan profesor na Kolumbija Univerzitetu. Za autobiografsku knjigu „From Immigrant to Inventor“ („Od useljenika do pronalazača“) dobio je Pulicerovu nagradu za književnost 1924. godine.

Pet centi u džepu

Hrabrost, podrška, mudrost i trud su krčile njegov put. U svojoj knjizi naglašava mudrost njegovih roditelja, podršku njegove majke i sve one stvari koje su ga dovele do velikih dela.


„Kada sam se iskrcao pre četrdesest i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drugačija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sa sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potroišio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novca, ako se odluči da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.”

Mihajlo Idvorski Pupin je umro 1935. godine u Njujorku.


Added to portal by - Novembar 25, 2013, 11:57:01 posle podne
Slepi miševi su društvene životinje koje razvijaju prijateljstva. Oni takođe moraju da komuniciraju kao piloti borbenih aviona – brzo, tečno i u kratkim formama – kako se ne bi sudarali dok love plen. Pored toga, moraju da sele svoje društvene grupe u mraku. Kombinacija svih ovih atributa navela je naučnike da se zapitaju da li slepi miševi, kao i ljudi, mogu da preoznaju bliske društvene kontakte uz pomoć zvuka koji proizvode oni sami.

Hana Kastejn (Hanna Kastein) sa Veterinarskog univerziteta u Hanoveru, Nemačkoj (University of Veterinary Medicine Hannover, Germany), zajedno sa svojim kolegama, započela je istraživanje „vampirskih slepih miševa“ (Megaderma lyra), i primetila je da oni prave male individualne kontakte uz pomoć delova tela – kao što prijatelji tapšu jedan drugog po ramenu. Naučnici su želeli da otkriju da li ovi slepi miševi takođe mogu da prepoznaju jedan drugog uz pomoć glasa, i da li im to omogućava da se međusobno raspoznaju u mraku.

Naučnici su uzeli dve grupe slepih miševa i stavili ih u dve zasebne sobe gde su oni mogli da lete i držali su ih tu dva meseca. Obeležili su one slepe miševe koji su bili u učestalom kontaktu sa drugim slepim miševima, a kasnije odvojeni od grupe na četiri sata, kako bi se videlo da li će dozivati jedni druge. Naučnici su prepoznali zvukove koje su ispuštale ove životinje i snimili su ih kako bi kasnije mogli da ih puštaju drugim izolovanim slepim miševima.

Kastejn i njene kolege su otkrile da su se svi izolovani slepi miševi okretali prema zvučnicima koji su ispuštali zvukove slepih miševa u čežnji da pronađu svoje prijatelje. Onda je tim napravio vežbu privikavanja, gde bi neprestano ponavljali zvukove jednog slepog miša, sve dok testirani slepi miševi ne bi počeli da ignorišu taj zvuk. Posle toga su puštali različite grupe zvukova drugih slepih miševa. Životinje su više odgovarale na zvuk od svog postojećeg prijatelja slepog miša koji je deo njihove društvene grupe, nego na zvuk slepog miša iz vežbe privikavanja.

Ovo je važno jer implicira na to da su slepi miševi primetili nešto oko zvukova koji je izgleda jedinstven za svakog individualca. Pravili su razliku između novih i starih slepih miševa, kao i novog zvuka koji su ispuštali stari slepi miševi.

“Slepi miševi su prvi sisari gde je ovakav vid raspoznavanja i vezivanja utvrđen. Ovakva veza može biti prikladna sisarima generalno”, naučnici su izjavili.

Prošle godine, neki drugi nemački naučnici istraživali su eholokativne pozive slepih miševa, koje ljudi nisu sposobni da čuju, a smatraju da svaki nosi detaljne informacije o individualcu. Ovaj vokalni potpis pomaže muškim slepim miševima da izbegnu rivale i pomaže ženkama da nađu svoje partnere. Kao i za ljude, tako i za slepe miševe, sposobnost pronalaženja bliske osobe u gužvi može biti veoma koristna.


Added to portal by - Novembar 18, 2013, 12:02:18 pre podne
U fosilnim ostacima bakterija nađenih u gvožđu, naučnici sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, smer Skup odlika porekla i strukture univerzuma (Cluster of Excellence Origin and Structure of the Universe, Technische Universitaet Muenchen – TUM), pronašli su radioaktivni izotop gvožđa, koji datira još iz vremena supernove u našem komsičkom komšiluku. Ovo je prvi biološki dokaz takve supernove na našoj planeti. Određivanjem starosti duboke bušotine Pacifičkog okeana, utvrđeno je da se supernova dogodila pre 2.2 miliona godina, što je otprilike vreme kada se pojavljuje današnji čovek.

Većina hemijskih elemenata poseduje svoje poreklo u jezgru pucanja ove supernove. Kada zvezda završi život velikom eksplozijom, ona odbacuje svoju masu u svemir. Radioaktivni izotop gvožđa Fe-60 ekskluzivno je nastao u ovakvom prasku. Zbog toga što se njegova starost procenjuje na 2.62 miliona godina, nemoguće je da se prasak dogodio u našem Solarnom sistemu i ne bismo trebali da pronađemo gvožđe koje vodi poreklo iz supernove na našoj planeti. Dakle, svako pronalaženje Fe-60 implicira da se prasak dogodio u našem kosmičkom komšiluku. U 2004. godini, naučnici sa TUM su po prvi put pronašli Fe-60 na našoj planeti. Bio je u feromanganskoj kori prikupljen sa dna ekvatorijalnog pacfičkog okeana. Procenjuje se da je star oko 2.2 miliona godina.

Takozvane „magnetotaktične“ bakterije žive u sedimentima naših okeana. One, unutar svojih ćelija prave na hiljade sitnih kristala magnetita (Fe3O4), svaki u proseku 80 nanometara prečnika. Magnetotaktičke bakterije sakupljaju gvožđe sa atmosferske prašine koja pada na okean. Nuklearni astrofizičar Šon Bišop (Shawn Bishop) sa TUM predpostavlja da bi Fe-60 takođe trebao biti deo ovih kristala nastalih od magnetotaktičnih bakterija koje su postojale u vremenu interakcije praska sa našom planetom. Ovi kristali nastali od bakterija kada se pronađu u sedimentima dugo nakon smrti bakterije nazivaju se „magnetofosili“.

Bišop i njegove kolege analizirali su delove kore sedimenata Pacifika sakupljanih u programu bušenja okeana (Ocean Drilling Program). Sedimenti datiraju između 1.7 i 3.3 miliona godina. Bišop je zajedno sa svojim kolegama sakupio sedimente koji korespondiraju u intervalima od oko 100.000 godina i tretirali su ih hemijskim reakcijama kako bi selektivno izolovali magnetofosile – i tako sakupili što je moguće više Fe-60.

Konačno, korišćenjem ultra osetljivog spektrometarskog sistema za ubrzanje mase pri Maier Laibnic laboratoriji u Garčingu – Minhen, pronašli su trag Fe-60 koji datira od pre 2.2 miliona godina, što se poklapa sa očekivanim vremenom iz istraživanja feromangana. „Deluje razumno da pretpostavimo da su nagoveštaji Fe-60 zapravo ostaci lanaca magnetita formiranih od strane bakterije na dnu okeana koje je prasak „tuširao“ iz atmosfere“, izjavio je Bišop. On i njegov tim trenutno se spremaju da analiziraju drugo bušenje sedimenata iz kore, koje sadrži deset puta više materijala od prvog bušenja. Oni hoće da vide da li sedimenti i iz drugog bušenja sadrže Fe-60, i ako je odgovor da, onda bi hteli da naprave mapu u funkciji vremena.


Added to portal by - Novembar 18, 2013, 12:01:01 pre podne
Hobotnica ima tri srca – dva koja tjeraju krv kroz škrge i jedno za krvotok ostatka tijela. Također ima složeno građene oči kojima vrlo dobro vidi.

Smatra ju se jednom od najvećih, najbržih i najinteligentnijih beskralješnjaka. Da je iznenađujuće inteligentna morska životinja pokazuju testiranja u kojima je opaženo ponašanje vrlo slično igri: neke hobotnice neprekidno bi puštale svoje igračke u vodenu struju te ih nakon toga hvatale po akvariju. Također su prijavljeni slučajevi gdje bi se hobotnica uspela na ribarski brod i uspjela otvoriti skladište kako bi došla do rakova za jelo. Poznata je njezina metoda obrane ispuštanjem crnila, ali manje je poznata zanimljivost da joj je krv plave boje.


Added to portal by - Novembar 05, 2013, 04:21:08 pre podne
Jedno od poslednjih plemena Amazona sa kojim civilizacija jos nije ostvarila kontakt.

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. <a href="http://poducavanje.com/register/">Registrujte se</a>&nbsp;ili&nbsp;<a href="http://poducavanje.com/login/">Ulogujte se</a>



Added to portal by - Oktobar 29, 2013, 11:48:53 posle podne

Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 [1718 19 20 21 

Stats -

Ukupno članova: 3191
Ukupno poruka: 2034
Ukupno tema: 1559
Ukupno kategorija: 5
Ukupno foruma: 53

-

Android aplikacija -

Našem forumu možete pristupiti i sa vašeg Android mobilnog uređaja. Skenirajte QR kod, skinite aplikaciju i instalirajte je.


Last Topics -

Časovi nemačkog jezika uživo i preko skype-a 
Last update: benson  - Avgust 10, 2018, 08:59:41 posle podne
Časovi mađarskog jezika uživo i preko skype-a 
Last update: benson  - Avgust 10, 2018, 08:45:59 posle podne
Finanasijska Statistika - tel.064-356-11-77 
Last update: matematika47  - Jul 19, 2018, 05:54:03 posle podne
Časovi Poslovne Statistike -tel (064-588-32-75 ) 
Last update: matematika47  - Jul 19, 2018, 05:52:27 posle podne
Časovi matematike studentima Šumarskog fakulteta tel.0638065813 
Last update: matematika47  - Jul 19, 2018, 05:49:07 posle podne