Personal Menu -


Users online -

23 gostiju, 0 korisnika


Najviše prisutnih korisnika danas: 31.
Najviše prisutnih korisnika: 198 (April 03, 2017, 09:47:06 posle podne)


-

Razmena Banera -

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se

-
Veliki sinoptički osmatrački teleskop (LSST) u Čileu predstavljaće “najfascinantniji eksperiment u istoriji astronomije”, koji će “preobraziti naše viđenje svemira” tvrdi astronom Endrju Konoli.



Veliki sinoptički osmatrački teleskop (LSST) u Čileu

Konoli je u četvrtak govorio na konferenciji fondacije Sepling (TED konferencija) u Vankuveru, i tom prilikom je saopštio da ono što ovaj teleskop čini toliko revolucionarnim jeste činjenica da može da snimi više podataka od ma koje druge tenologije.

 Sa najvećom digitalnom kamerom na svetu, ovaj će teleskop - montiran na vrhu planine u Čileu - biti u stanju da proizvede 15 tetrabajta podataka za noć. On je u stanju da se usmeri na jedva vidljive objekte i da ih dosad nezabeleženom brzionom snima - što znači da će naučnici biti u stanju da vide trenutne promene u sjaju, ili u položaju objekata na nebu.



Veliki sinoptički osmatrački teleskop (LSST) u Čileu

Konoli tvrdi da bi za sagledavanje samo jedne slike celog neba sa LSST bilo potrebno 1.500 TV ekrana visoke definicije, a posmaranje i naučno proučavanje svih tih majušnih promena na noćnom nebu će, prema njegovim rečima, “izvrnuti naglavce naše razumevanje svemira”

Naučnici bi ove slike mogli da koriste za praćenje asterodida, uključujući i one koji prete da udare u Zemlju, ili pak one koji bi mogli da sadrže vredna rudna blaga, a toko narednih 10 godina očekuju da LSST u svemiru otkrije milijarde objekata za koje trenutno ni ne znamo da postoje. Ovi podaci će biti stavljeni na raspolaganje javnosti, tako da će svako imati pristup tim informacijama.

Prema zvaničnom saopštenju sa sajta LSST, ovaj spektakularni teleskop se još uvek nalazi u fazi razvoja i izgradnje, a krajem decenije će biti u potpunosti osposobljen za rad.


Added to portal by - Mart 23, 2014, 02:42:19 pre podne

Novi rad objavljen u žurnalu „Nature“ otkriva da bi bez postojanja planina, Zemlja bila samo orbitirajuća ljuštura.




Rad naglašava da se planine ponašaju poput liftova za minerale koji se nalaze duboko u Zemljinoj unutrašnjosti i da imaju ključnu ulogu u stabilizaciji atmosfere.

Mladi planinski venci poput Himalaja i Anda – na površinu izvlače dragocene minerale u kojima ima mnoštvo kalcijuma koji se vezuje sa ugljen dioksidom kako bi postao krečnjak. Kiša, sneg i vetar potom razlažu taj isti krečnjak i vraćaju ga natrag u okean gde se sleže.

Lusi Deri, geohemičar sa Univerziteta Kornel, koji nije bio povezan sa ovom studijom, tvrdi da je ovaj proces isisao ugljen dioksid iz atmosfere pre mnogo miliona godina. Previše CO2 doprinosi globalnom zagađenju, ali bi premalo ugljen dioksida učinilo Zemlju znatno hladnijim mestom – što bi sprečilo razvoj života.

„Da nije bilo povezanih mehanizama, bilo bi potrebno svega 5 do 10 miliona godina da se sve zezne“, tvrdi Deri.

Naučnici znaju za neke od ovih mehanizama koji su usporili hlađenje Zemlje, ali oni sami ne objašnjavaju dugovečnu stabilnost naše klime. Čak i vulkani, koji izbacuju ugljenik u vazduh, ne bi bili dovoljni da se spreči njegovo spuštanje u duboke okeane.

Mark Tores, autor studije, tvrdi da odgovor leži u kamenu.

Pirit je mineral koj se nalazi u dubini Zemlje ali izbija na površinu zajedno sa dizanjem planina. Kada ga vremenske prilike odvoje od planine i izlože kiseoniku, on otpušta sulfur dioksid koji razbija veze koje ugljenik stvara sa neorganskim mineralima poput kalcijuma, tako da ugljenik beži u atmosferu kao CO2.

Tores ipak naglašava da njegova metodologija nije savršena zato što uzimanje podataka sa samo jednog mesta na svetu i njihovo primenjivanje na celu Zemlju kao i neverovatna prošlost koja stoji iza svega nije nešto što se lako može simulirati u laboratorijskim uslovima.

Foto: Image courtesy of num_skyman / FreeDigitalPhotos.net


Added to portal by - Mart 22, 2014, 09:19:10 posle podne

Obrazovanje je još od davnina nekome čast, a nekome privilegija. Od vremena kada se učilo oponašajući druge pa sve do danas sistem obrazovanja se menjao. Osnivanjem prvih univerziteta, čovečansvo pravi prvi korak ka modernizovanju društva. Najstariji fakultet je osnovan još u VI veku pre nove ere, u dalekoj nam Indiji. To je bio fakultet za budistička učenja, koji je zatvoren 1100. godine.  U 9. veku nove ere, tačnije 859. godine u marokanskom gradu Fes osnovan je univerzitet Al-Karaouine. Ovaj univerzitet je od strane UNESCO-a proglašen za najstariji univerzitet na svetu, koji je inače i dalje u funkciji, i time je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Pored navedenog, najstariji u Evropi je dobro nam poznat Bolonjski univerzitet. Iako su neki stari nekoliko vekova i dalje spadaju među prvih 10 svetskih univerziteta. Pogledajte listu 10 najboljih, koju je napravila kompanija “Quacquarelli Symonds” – QS, specijalizovana ustanova za edukaciju, čije se kancelarije nalaze širom sveta.
10. Prinston i kalifornijski Institut za tehnologiju (Caltech)

Ova dva odvojena fakulteta dele 10. mesto, a izdvajaju se po dobrim istraživačkim laboratorijama i velikom broju eksperimenata. Oba su smeštena u SAD, a  trenutno na Prinstonu postoji 34 akademska smera, 7 334 studenta i 1 103 zaposlenih, dok “Caltech” pohađa 2 231 student, a njih obučava 294 profesora. Iako dele deseto mesto, “Caltech” ima blagu prednost jer u njegovim laboratorijama eksperimente vrše junaci serije “The Big Bang Theory”.



9. Univerzitet u Čikagu (University of Chicago)

Smatra se da je jedan od najprestižnijih univerziteta zbog činjenice da je kroz ovaj univerzitet prošlo čak 89 dobitnika Nobelove nagrade. Univerzitet se prostire na 85 hektara i raspolaže sa 12 istraživačkih instituta i 113 istraživačkih centara. Broj akademskog osoblja iznosi 2 168, broj studenata je 14 954, a broj ostalih zaposlenih osoba je 14 772. Ovaj fakultet ima kancelarije u Londonu, Parizu i u Pekingu.



8. Jejl (Yale University )

Univerzitet osnovan 1701, spominjan u velikom broju filmova, gde protagonisti uglavnom pokušavaju da putem sporta ili pomoću odličnog proseka upišu ovaj univerzitet. Poznat po visokim kriterijumima  sa svojih 13 glavnih akademskih smerova nudi preko 2 000 različitih predmeta. Ovaj univerzitet pohađa 11 732 studenta, a zapošljava 3 619 akademskih osoblja.



7. Stenford (Stanford University)

Smešten u istoimenom gradu i osnovan 1885. od strane bivšeg guvernera Kaliforinje, Lilanda Stenforda i njegove supruge Džejn kao sećanje na njihovog sina koji je preminuo od tifusa, nekoliko nedelja pre njegovog 16. rodjendana. Univerzitet je podeljen na 7 fakulteta sa oko 7 000 studenata i oko 8 900 postdiplomaca. Pošto je smešten u dobro poznatoj “silicijumskoj dolini”, veliki broj studenata koji su svoje studije obavljali upravo ovde, otvorili su potom ili su se zaposlili u kompanijama kao što su Microsoft, HP, Logitech, Yahoo!, Google, Instagram, Snapchat…



6.Oksford (University of Oxford)

Prelazimo na stari kontinent i to na Univerzitet Oksford. To je najstariji fakultet na kome su predavanja na engleskom jeziku. Sastoji se iz 38 različitih koledža. Počeo je sa radom 1096. godine i jako brzo se razvio. Univerzitet pohađa 21 535 studenata iz različitih delova sveta.



5. Imperial College London

Sastoji se iz četiri fakulteta: inženjerski, medicinski, poslovni i fakultet prirodnih nauka. Glavni studentski dom ovog univerziteta smešten je u samom centru Londona, što je jedna od atraktivnijih lokacija za britanske studente. Univerzitet je osnovan 1907, a danas ga pohađa oko 13 500 studenata iz 125 zemalja. Važi za jedan od prestižnijih univerziteta u Evropi.



4.UCL (University College London)

Najstariji fakultet Univerziteta u Londonu. Osnovan je 1826, kako bi parirao religiozno orijentisanom Oksfordu, tako da su studenti bez obzira na pol i religijsko opredeljenje mogli da upšu UCL. Moto fakulteta glasi: Neka dođe svako ko zaslužuje najveću nagradu. Ovaj univerzitet drži rekord po broju profesora, oko 650, a broj studenata je 24 680 od kojih je približno 40% stranih studenata.



3. Kembridž (University of Cambridge)

Za dva suparnička koledža, Oksford i Kembridž, čula je većina nas, bilo to u filmovima, bilo pri sastavljanju tiketa u lokalnoj kladionici. Kembridž je treći na svetu univerzitet gde su predavanja na engleskom jeziku, i od svog osnivanja je i dalje u funkciji. Nastao je 1209. godine od strane profesora sa Oksfordskog univerziteta, nakon pobune stanovnika grada Oksforda. Sukob je eskalirao nakon što je jedna žena, stanovnik ovog grada, nađena mrtva, pa su stanovnici iz osvete obesili 3 studenta. Ovaj incident doveo je do iseljavanja profesora koji su došli u grad Kembridž (Cambridge), gde su osnovali isto imeni univerzitet. Sastoji se od 31 fakulteta. Kembridž je povezan sa 90 nobelovaca, čemu doprinosi činjenica da je ovaj univerzitet opremljen velikim brojem instituta i istraživačkih stanica.

2. Harvard (Harvard University)

Fakultet za koji retko ko od nas nije čuo. To je jedan od najskupljih, ali i najpoznatijih fakulteta na svetu. U 2013. zabeležen je rekordan profit od 32 300 000 dolara. Univerzitetsko naselje ovog fakulteta se prostire na 230 hektara, a ostala zdanja su površine 2 300 hektara. Oko 21 000 studenata može izabrati preko 15 000 000  naslova koji su raspoređeni u preko 80 biblioteka. Univerzitet je podeljen na 10 fakulteta i institut za napredne studije Redcliff. Harvard je najstarija institucija višeg obrazovanja u SAD, a univerzitetska biblioteka je takođe najveća u državi.



1. MIT (Massachusetts Institute of Technology)

Iako je zvanično osnovan 1861, 2 dana nakon osnivanja i dobijanja imena, u SAD dolazi do izbijanja građanskog rata što dovodi do odlaganja predavanja. Par godina kasnije, tačnije 1865. u Bostonu se održavaju prva predavanja i MIT se polako probija u svetu visokoškolskog obrazovanja. Danas se fakultet sastoji iz 5 škola i jednog koledža koji se zajedno sastoje iz 32 različita odeljka a svi oni naginju ka naučnom, inženjerskom i tehnološkom istraživanju i edukaciji. Jedan od najvećih doprinosa ovog fakulteta je pronalazak mikrotalasnog radara, simulatora leta i fotografisanje sa velikih visina u II svetskom ratu. Danas ovaj fakultet završavaju vodeći stručnjaci iz sfere tehnologije.




Added to portal by - Mart 20, 2014, 09:15:42 posle podne
Dvadeset prvog marta 1999. godine, ujutru, Bertrand Pikard (Betrand Piccard) i Brajan Džouns (Brian Jones), prizemljili su njihov balon u egipatskoj pustinji, i tako su kompletirali prvi let oko sveta bez stajanja. Tokom slavlja, Pikard je konstatovao: Rezervoari sa propanom koji su bili neophodni da bi se balon održavao u vazduhu su bili skoro prazni. “Da su vetrovi bili malo slabiji preko Atlantika, završio bih u nekom jarku”, dodao je. Pikard je tada obećao da će pronaći način da preleti svet bez trunke goriva.



Početkom maja, Pikard i njegov partner su, koristeći avion na solarni pogon, leteli od San Franciska do Njujorka – kao uvod za planirani let 2015. koji podrazumeva put oko celog sveta. Kada je prvi put rekao svima za njegov san, svi su mislili da je lud. Iako su pioniri kao što je Pol Mek Kridi (Paul MacCready), pravili avione na solarni pogon još od 70-ih godina, ni jedan nije mogao da leti nakon što sunce zađe, a kamoli da lete danima preko Atlantika i Pacifika.

Prepreka je bila težina. Da bi leteo tokom noći, avion mora da crpi snagu iz baterija koje se pune danju. Ali baterije su sadržale mnogo manje energije po kilogramu nego rezervoar sa gorivom. Što  znači da avion mora da nosi veće baterije kako bi skladištio veću količinu energije, što je dalje značilo da bi avion bio još teži i tako zahtevao još više energije za letenje. Kada na to dodate kabinu i pilota, avion postaje pretežak i za samo uzletanje. Zbog toga su se istraživači letelica na solarni pogon fokusirali na bespilotne letelice, kao što su „heliosi sa letećim krilima“ agencije NASA.



Pikard, švajcarski fizioterapeut i pilot, dolazi iz porodice avanturista koji nisu skloni odustajanju: 1960. njegov otac Žakez (Jacques), prvi je putovao do okeanove najdublje tačke, 1931. njegov deda Avgust (Auguste) bio je prvi pilot koji je balonom došao do stratosfere. Pikard je nastavio da promoviše njegov koncept letenja uz pomoć solarne energije, i tako mu je Švajcarski federalni institut za tehnologiju u Luzanu (Lausanne EPFL) omogućio 2003. godine da započne istraživanja. Oni su zaključili da bi ultra laki avion sa širokim rasponom krila mogao da smanji otpor vazduha i uz pomoć solarne energije poleti. Andre Boršberg (André Borschberg), pilot i inženjer koji je vodio EPFL istraživanje, pridružio se Pikardu kako bi zvanično pronašli Solarni impuls. Tako su njih dvojica počeli da regrutuju ljude i donatore za 10-ogodišnji projekat vredan 130 miliona dolara.

Oni su odmah naleteli na probleme. Nisu mogli da nađu nikoga ko bi im napravio avion. Svi su mislili da je nemoguće, tako da su Pikard i Boršberg okupili svoj tim inženjera. “Mislim da imamo više ljudi izvan sveta avijacije nego onih kojih su zapravo za to specijalizovani”, izjavio je Boršberg. Glavni na razvoju aviona, Robert Fraefel, vodi poreklo iz Formula 1 trkanja. Ostali dolaze iz industrija kao što su fotonaponska proizvodnja i izlivanje metala.”U neku ruku, imali smo veliku prednost jer smo imali mnogo neiskusnih ljudi. Kada ste iskusni, stalno se vraćate rešenjima koje već znate”, izjavio je Boršberg.

Tim je odlučio da ram i krila napravi kompletno od karbonskih vlakana (proizvedeno od kompanije koja pravi jahte), koji se spajaju visoko obrađenom plastičnim šrafovima i zavrtnjima. Materijali su lagani, ali ipak dovoljno jaki da omoguće raspon krila od 63 metra (skoro identično kao kod Erbas aviona A340-500). Avion je težio nešto malo preko 1500 kilograma, što je manje od 1% težine Erbasa.

Kako bi pokrenuli avion, inženjeri su obložili sa skoro 12.000 silikonskih solarnih ćelija glavno krilo i horizontalni stabilizator. Ćelije su proizvodile u proseku 50 kilovati tokom 24 časa, šaljući energiju direktno u motor kada je avion u vazduhu i usmeravajući svaki višak do četiri litijum-polimerne baterije.



Nakon četiri godine dizajniranja i 2 pravljenja, avion je načinio svoje prve korake – letenjem 350 metara na aerodromu u Dubendorfu, Švajcarskoj, krajem 2009. godine. Pravi test desio se u julu 2010. godine kada je Boršberg leteo avionom noću po prvi put preko Pajerne, Švajcarska. ”Nismo znali kako će tačno avion da se ponaša”, dodao je. “Da li ćemo potrošiti više energije nego što smo planirali? Da li ćemo se susreti sa silaznom strujom?” Bez autopilota, leteo je u sedećoj poziciji 26 sati bez prestanka, koristeći joga tehnike da se istegne u skučenoj kabini. Kada je sleteo, oborio je tri rekorda, uključujući postignutu najvišu tačku letenja avionom na solarni pogon koja je iznosila 9.150 metara, kao i najduži solarni let od 26 sati, 10 minuta i 19 sekundi.

Prototip aviona dokazao je da je koncept koji je tim prolongirao važeći – ali i dalje ne mogu da lete oko sveta. Pošto je brzina solarnog aviona koji su osmislili iznosila 100 kilometara po času, Pikard procenjuje da bi bila potrebna 3 dana letenja bez prestanka da bi se preleteo Atlantski okean i 5 do 6 za Pacifički. To zahteva složeniji sistem sa većim kokpitom koji bi omogućavao pilotu da prespava; veću efikasnost za skladištenje više energije u rezervama; kao i nepromočivu elektroniku koja bi omogućavala letenje u vlažnim uslovima. Tako da je Solarno impulsni tim sada na pola puta. “Prvi avion imao je tehnologiju iz 2007. godine. Drgi će imati tehnologiju budućnosti”, dodao je Pikard.



HB-SIB, avion budučnosti, će biti 11% veći, imaće autopilota, motore sa većom efikasnošću, i kostur napravljen od još lakših karbonskih vlakana. Baterije će imati veću gustinu energije zahvaljujući novim elektrolitima i elektrodama razvijenim od strane Solvaj i Bajer istraživačkog tima posvećenog razvoju novih materijala (Solvay and Bayer MaterialScience) – tehnologiji koja je već rasprostranjena u električnim vozilima i tehnici. Dve kompanije već su razvile čvrstu poliuretansku penu sa visokim performansama za krila aviona i kokpit izolaciju koju Bajer trenutno koristi u frižiderima i građevinskoj industriji.

Pikard je zadovoljan jer njegovi projekti podstiču razvijanje tehnologija koje mogu unaprediti i druge industrije, ali takođe se nada da će Solarni impuls podstaći potragu za obnovljivom energijom. “Vrlo često se dešava da dok pričamo o zaštiti sredine, to postane dosadno”, izjavio je Pikard. “Sve se svodi na manje pokretljivosti, manje konforta, manje razvoja”. Nasuprot tome, on se nada da će dokazati da eksploatisanje sunčeve energije može da nam donese i veću slobodu.



1) Struktura

Inženjeri su napravili kostur aviona ultra lakim, spajanjem delova od karbonskih vlakana u grede i jarbol. Laka i čvrsta pena formira krila i izoluje gondolu od kokpita.
2) Krila

Tanka i dugačka krila prostiru se 63 metra. Dužina smanjuje otpor, povećavajući tako aerodinamiku, i  uisto vreme omogućava prostor za 10.748 solarnih ćelija.
3) Solarne ćelije

Napravljene od nanokristalnog silikona, debele svega 150 mikrona, solarne ćelije prekrivaju 200 kvadratnih metara. One pretvaraju sunčevu svetlost u eliktricitet sa koeficijenotm efikasnosti od 22%.
4) Instrumenti

Zbog raspona krila i male brzine – 100 kilometara po času, avion može da se nagne za samo 5 stepeni, mnogo manje od konvencionalnog aviona. Omega instumenti sa tačnošću mere ugao nagimanja i tresu kontrolni točak ako se pilot nagne previše jako.
5) Kokpit

Samo jedan pilot staje u kokpit, i mora da bude u sedećem položaju. On kontroliše avion uz pomoć džoistika, kormila i 4 poluge.
6) Gondole

Svaka od četiri gondole, ili odvojene motorske konzole, staju ispod krila, sadržeći pakovanje baterija, motor od 10 konjskih snaga i kutiju sa opremom koja pokreće propeler na 400 rpm. Raspodeljujući težinu baterija, gondole takođe smanjuju opterećenje aviona.
7) Baterije

Sa nešto više od 360 kilograma, litijum-polimerske baterije čine četvrtinu ukupne težine aviona. Veoma su efikasne, skladište oko 109 wati po satu.
Putanja leta:

Tokom dana, solarni avion se penje između 8220 i 8530 metara nadmorske visine. Kada sunce zađe, propeleri se priguše kako bi se energija sačuvala, i avion se polako spušta na 1200 metara. On ostaje na toj visini sve dok sunce ne izađe ponovo i baterije krenu da se pune. Tim meteorologa koristeći simulacije, procenjuje kada je najbolje doba dana da se avion penje, uzimajući u obzir oblačnost i vetrove.

#Invalid YouTube Link#


Added to portal by - Mart 20, 2014, 08:55:45 posle podne

Danas, 20. marta, u 17 sati i 57 minuta počinje proleće za stanovnike severne Zemljine hemisfere. Istovremeno, na užnoj polulopti počinje jesen.Dan početka proleća poznat je kao prolećna ravnodnevica (ili ravnodnevnica). Na daj ravnodnevice dan (obdanica) i noć traju jednako, po 12 sati. Jutros je Sunce izašlo u 5:42h, a zaćiće u 17:52h. U trenutku početka proleća Sunce je od nas udaljeno 148.986.682 kilometara (tj. potrebno je 8 minuta i 17 sekundi da njegova svetlost stigne do nas).



Vreme početka proleća označava onaj trenutak kad Sunce, u svom prividnom godišnjem kretanju nebom, preseče ekvator i pređe sa južne na severnu poluloptu. Na dan prolećne ravnodnevice Sunce izlazi tačno na istoku a zalazi tačno na zapadu.

Proleće će trajati 92,75 dana, do 21. juna 2014. godine u 12h 51min.


Added to portal by - Mart 20, 2014, 08:50:19 posle podne

Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 [1415 16 17 18 19 20 21 

Stats -

Ukupno članova: 3170
Ukupno poruka: 2018
Ukupno tema: 1543
Ukupno kategorija: 5
Ukupno foruma: 53

-

Android aplikacija -

Našem forumu možete pristupiti i sa vašeg Android mobilnog uređaja. Skenirajte QR kod, skinite aplikaciju i instalirajte je.


Last Topics -

Časovi matematike studentima Singidunuma tel.0645883275 
Last update: matematika47  - Novembar 07, 2017, 02:06:52 posle podne
Online časovi mađarskog jezika 
Last update: benson  - Septembar 27, 2017, 09:00:10 posle podne
NORVESKI, DANSKI I SVEDSKI 
Last update: benson  - Jun 05, 2017, 09:22:13 posle podne
NORVESKI I MADJARSKI 
Last update: benson  - Decembar 24, 2016, 09:50:57 posle podne
ČASOVI VIŠE MATEMATIKE (TEL.063-806-58-13 ) ZA STUDENTE SINGIDUNUMA, FEFA, ... 
Last update: matematika47  - Decembar 09, 2016, 09:34:05 posle podne