Personal Menu -


Users online -

39 gostiju, 0 korisnika


Najviše prisutnih korisnika danas: 57.
Najviše prisutnih korisnika: 430 (Novembar 30, 2018, 01:59:12 posle podne)


-

Razmena Banera -

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se

-
Opservacije koje su sprovedene sa nekoliko mesta u Južnoj Americi, uključujući i ESO La Sija opservatoriju, dovele su do iznenađujućeg otkrića – udaljeni asteroid Hariklo okružen je sa dva gusta i uska prstena. Ovo je do sada najmanji objekat kod kojeg su otkriveni prstenovi, a ujedno je i peti objekat u Sunčevom sisemu sa ovim karakteristikama – posle mnogo većih planeta Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Poreklo prstenova za sada ostaje misterija, ali bi oni mogli biti rezultat sudara koji je za sobom ostavio disk sačinjen od krhotina. Najnoviji rezultat je objavljen u časopisu Nature, 26. marta 2014. godine.




Saturnovi prstenovi su jedan od najlepših prizora na noćnom nebu, a manje uočljivi prstenovi takođe se nalaze i oko drugih džinovskih planeta. Uprkos veoma detaljnim pretraživanjima neba, prstenovi oko drugih malih objekata u Sunčevom sistemu nisu bili otkriveni. Najnovije opservacije male planete zvane [1] (10199) Hariklo [2] dok je prolazila ispred zvezde, pokazale su da je takođe okružena sa dva prstena.

“Nismo ni sanjali da mala tela poput Hariklo uopšte imaju prsten, te ih nismo ni tražili, pa je samim tim ovo otkriće – ali i količina detalja koje smo uspeli da dobijemo – za nas poptpuno iznenađenje!”, rekao je Felipe Braga-Ribas (Nacionalna opservatorija/MCTI, Rio de Žaneiro, Brazil) koji je planirao opservacije i vodeći je autor najnovijeg naučnog rada.

Asteroid Hariklo je najveći član grupe poznate kao Kentauri [3] i orbitira između putanja Saturna i Urana u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema. Predviđanja su pokazala da je trebao da prođe ispred zvezde UCAC4 248-108672, 3. juna 2013. godine, posmatrano iz Južne Amerike [4]. Uz pomoć sedam teleskopa, uključujući i Danski teleskop klase 1,54 metra, kao i teleskopTRAPPIST, na ESO La Sija opservatoriji u Čileu [5], astronomi su bili u mogućnosti da posmatraju zvezdu koja nestaje na nekoliko sekundi, jer je njenu svetlost blokirao Hariklo – ovaj fenomen poznat je kao okultacija [6].

Međutim, naučnici su pronašli mnogo više nego što su očekivali. Par sekundi pre, i ponovo, par sekundi nakon glavne okultacije desila su se dva dodatna, veoma kratka slabljenja prividnog sjaja zvezde [7]. Nešto što se nalazilo u okolini asteroida Hariklo je blokiralo svetlost! Upoređujući snimke dobijene sa različitih lokacija, tim naučnika je uspeo da rekosntruiše ne samo oblik i veličinu samog objekta, nego i oblik, širinu, orijentaciju i druge karakteristike novootkrivenih prstenova.

Tim je otkrio da se sistem prstenova – oko malog objekta od 250 kilometara u prečniku, koji se nalazi iza orbite Saturna – sastoji od dva oštro oblikovana prstena, široka tri i sedam kilometara, koji su razdvojeni čistinom od devet kilometara.

“Za mene je ovo potpuno neverovatno – ne samo da smo uspeli da detektujemo sistem prstenova, nego smo uspeli da razlučimo da ga čine dva zasebna prstena”, dodaje Ufe Gro Jorgensen (Nils Bor institut, Univerzitet u Kopenhagenu, Danska), jedan od članova tima. “Pokušavam da zamislim kako bi bilo stajati na površini ovog ledenog obekta – toliko malog da bi na njemu i brzi sportski auto uspeo da dostigne drugu kosmičku brzinu i “odleti” u svemir – i posmatrati sistem prstenova 20 kilometara širok, koji se nalazi na 1000 puta manjoj udaljenosti od Meseca.” [8]

Iako su mnoga pitanja ostala nerazjašnjena, astronomi pretpostavljaju da su ovi prstenovi najverovatnije nastali od krhotina koje su se javile nakon sudara. Najverovatnije su se formirala dva prstena zbog mogućeg prisustva malih satelita.

“Postoji verovatnoća da pored sistema prstenova, Hariklo ima i najmanje jedan mali satelit koji tek treba da bude otkriven”, dodaje Felipe Braga-Ribas.

Prstenovi bi mogli biti fenomen koji bi kasnije za uzvrat doveo do formiranja malog meseca. Ovakav niz događaja, na mnogo većoj skali, mogao bi da objasni nastanak našeg Meseca, u prvim danima Sunčevog sistema, kao i poreklo mnogih drugih prirodnih satelita oko drugih planeta, ali i asteroida.

Vođe ovog projekta prstene privremeno nazivaju Ojapoke i Šui, po rekama koje se nalaze u oblastima krajnjeg severa i juga Brazila[9].
Beleške

[1] Sve objekte koji kruže oko Sunca, a koji su suviše mali (nedovoljno masivni) da se kreću po skoro kružnim orbitama, IAU je definisao kao mala tela Sunčevog sistema. Ona uključuju najveći deo asteroida Sunčevog sistema, objekte bliske Zemlji, Marsove i Jupiterove trojanske asteroide, većinu Kentaura, transneptunskih objekata i kometa. U neformalnoj upotrebi reč asteroid i mala planeta se često koriste za istu stvar.

[2] IAU Centar za male planete  je ključan u detekciji malih tela Sunčevog sistema. Dodeljena imena se sastoje iz dva dela: broja – originalno je bio redosled otkrića, ali sada je redosled po kojem su orbite precizno utvrđene – i imena.

[3] Kentauri su mala tela nestabilnih orbita, u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema, koja presecaju orbite džinovskih planeta. Zbog toga što su njihove orbite često perturbovane, očekuje se da ostanu na tim putanjama samo par milona godina. Kentaure razlikujemo od mnogobrojnijih asteroida iz glavnog asteroidnog pojasa koji se nalaze između orbita Marsa i Jupitera, a možda potiču iz Kajperovog pojasa. Ime su dobili jer – kao i mitski kentauri – imaju dvojake osobine, u ovom slučaju osobine i kometa i asteroida. Hariklo ima karakteristike asteroida, a do sada nije otkriveno da ispoljava karakteristike komete.

[4] Događaj je predviđen na osnovu sistemaskih opservacija sprovedenih sa MPG/ESO 2,2-metarskim teleskopom na ESO La Sija opservatoriji, koje su nedavno objavljene.

[5] Pored Danskog teleskopa klase 1.54 metra i TRAPPIST teleskopa na ESO La Sija opservatoriji, posmatranja ovog događaja su vršena na sledećim opservatorijama: Universidad Católica Observatory (UCO) Santa Martina, kojom upravlja Pontifícia Universidad Católica de Chile (PUC); PROMPT teleskop, u vlasništu i kojim upravlja University of North Carolina na Chapel Hillu; Pico dos Dias opservatorija sa National Laboratory of Astrophysics (OPD/LNA) – Brazil; Southern Astrophysical Research (SOAR) teleskop; Caisey Harlingten’s Planewave teleskop od 20 inča, koji je deo Searchlight Observatory Network mreže; R. Sandness teleskop sa San Pedro de Atacama Celestial Explorations; Universidade Estadual de Ponta Grossa opservatorija; Observatorio Astronomico Los Molinos (OALM) — Urugvaj; Observatorio Astronomico, Estacion Astrofisica de Bosque Alegre, Universidad Nacional de Cordoba, Argentina; Polo Astronômico Casimiro Montenegro Filho opservatorija i Observatorio El Catalejo, Santa Rosa, La Pampa, Argentina.

[6] Ovo je jedini način da se tačno utvrdi veličina i oblik tako udaljenog objekta – asteroid Hariklo je širok samo 250 kilometara, a udaljen je više od milijardu kilometara od Zemlje. Čak i uz pomoć najboljih teleskopskih posmatranja, tako mali i udaljeni objekat se čini kao bleda tačkica.

[7] Prstenovi oko Urana i Neptuna su otkriveni na sličan način tokom okultacija 1977.  i 1984. godine, respektivno. ESO teleskopi su takođe doprineli otkriću Neptunovih prstenova.

[8] Striktno govoreći, automobil bi morao da bude veoma brz – nešto kao Bugatti Veyron 16.4 ili McLaren F1 — jer bi vrednost druge kosmičke brzine iznosila 350 km/h!

[9] Ova imena se korsite samo neformalno, a zvanična imena će kasnije dodeliti IAU, prateći propisana pravila.


Added to portal by - Maj 10, 2014, 09:27:07 posle podne
Da li ste znali da skoro sve životinje zevaju? Da, zevanje je toliko prisutno da to rade čak i bebe u maminom stomaku. Naučnici nisu sigurni zašto, ali se smatra da to ima neke veze sa pravilnim razvijanjem mozga.



Za razliku od hrkanja, apneje ili nesanice, uzrok zevanja i njegova povezanost sa snom do danas nije potpuno razjašnjena, a iako postoji mnogo teorija, malo je dokaza koji otkrivaju čemu služi taj telesni mehanizam. Iako je najpopularnija teorija da ljudi zevaju usled nedostatka kiseonika, više istraživanja zevanje povezuju sa dosadom, a ona najnovija pokazuju da se mozak na taj način hladi.

Niko do sada nije uspeo da precizno utvrdi zašto kad neko zevne, čak i na filmu, i mi odmah počinjemo da zevamo! Drugim rečima, ima mnogo teorija, ali niko sa preciznošću ne može da tvrdi zašto je zevanje tako zarazno!

Jedna teorija zasnovana je na pretpostavci da je zevanje oblik neverbalne komunikacije. Kod babuna, na primer, intenzivno zevanje unutar grupe signalizira da je vreme za spavanje. Ali, važnije od pitanja zašto je zevanje zarazno svakako je pitanje zašto neko uopšte zeva. Ova pojava počinje pre rađanja - fetus u materici počinje da zeva već u 11. nedelji razvoja. Međutim, malo se pouzdano zna o mehanizmu zevanja. Zevanje, najverovatnije, ne pokazuje uvek potrebu za spavanjem i čini se da nema nikakve veze sa pretpostavkom da organizam nema dovoljno kiseonika.


Added to portal by - Maj 09, 2014, 03:13:08 posle podne
Jezero Hillier se nalazi u sklopu  Recherche arhipelaga u Zapadnoj Australiji. Posebnost ovog jezera je njegova blistava, roza boja. Boja je trajna, jer  se ne menja ni kada se uzme u neku posudu.



Smatra se da su za boju ovog jezera, kao i onog u Retbi (Senegal, Dakar), odgovorne crvene halofilne bakterije koje obožavaju slane sredine. Mikroorganizmi Dunaliella salina i Halobacteria bogato naseljavaju slane kore ovih solima bogatih jezera. Oni proizvode pigment boje jagode koji absorbuje i koriste sunčevu energiju da bi proizveli još energije svojim metaboličkim procesima. Boja nije refleksija organizama koji žive u vodi, jer i kada se izdvoji u boce ona zadržava nežno roze boju.

Dužina jezera je oko 600 m. Uski pojas kopna ga odvaja od okeana.  Jezero je okruženo pojasom  soli i guste šume.Jedan od prvih dokaza o postojanju ovog jezera nađen je u zapisima iz 1802. godine koje je ostavio Matthew Flinders, britanski moreplovac i hidrograf. On se ispeo na najviši vrh Srednjeg ostrva (sada poznat kao Flindersov vrh) da bi istraživao okolinu, i neočekivao je otkrio jezero jarko roze boje.



Added to portal by - Maj 08, 2014, 02:58:17 posle podne
Najčuvenijoj skulpturi renesansnog umetnika Mikelanđela Buonarotija preti opasnost da se sruši, prenosi BBC.

Na statui Davida su se pojavili znaci mikro-fraktura koji ukazuju na to da bi on mogao da se slomi. Istraživanja su pokazala da članci i isklesani panj iza Davidove desne noge, koji nosi većinu težine skulpture, imaju napsrline.



Statua teška 5,5 tona i visoka pet metara već je bila podvrgavana restauraciji, ali se frakture ponovo pojavljuju. Naučnici smatraju da su frakture nastale dok je David tokom tri veka bio izložen na trgu u Firenci ispred Palate Vekio. Statua je ionako krhka zbog svoje težine, poze i mermera lošijeg kvaliteta od kojeg je napravljena, a izloženost na trgu joj nije prijala.

David se od 1873. godine nalazi u Galeriji Akademije, a ispred Palate Vekio je 1910. godine postavljena replika. Rušenje statue bi mogli da izazovu zemljotresi, ali i radovi na putevima, pa je preporučeno da se premesti ili u neku prostoriju otpornu na potrese ili na drugo mesto izvan Firence.

Mikleanđelo je izvajao statuu između 1501. i 1504. godine i ona predstavlja biblijskog Davida u trenutku pre borbe sa Golijatom.


Added to portal by - Maj 07, 2014, 07:35:50 posle podne
 

Ovo pitanje vam verovatno nije palo na pamet, ali odgovor će vam se sigurno dopasti.

Predstavljamo vam video koji simbolično nosi naziv Jaje, snimili su ga zaposleni sa Bermudskog insitituta za proučavanje okeana. Ovaj klip je zapravo deo istraživačkog programa koji je sproveo ovaj institut pod nazivom Voda se kreće.

Pogledajte šta se dogodi kada otvoritite sirovo jaje na 20 metara dubine.

Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. <a href="http://poducavanje.com/register/">Registrujte se</a>&nbsp;ili&nbsp;<a href="http://poducavanje.com/login/">Ulogujte se</a>



Added to portal by - Maj 06, 2014, 08:38:14 posle podne

Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 [1213 14 15 16 17 18 19 20 21 

Stats -

Ukupno članova: 3191
Ukupno poruka: 2040
Ukupno tema: 1565
Ukupno kategorija: 5
Ukupno foruma: 53

-

Android aplikacija -

Našem forumu možete pristupiti i sa vašeg Android mobilnog uređaja. Skenirajte QR kod, skinite aplikaciju i instalirajte je.


Last Topics -

Časovi Linearne Algebre i Analitičke Geometrije -tel.064-3569-11-77 
Last update: matematika47  - Novembar 22, 2018, 04:39:04 posle podne
Časovi Linearne algebre i analitičke gometrije studenrima RAF - TEL.063-806-58-1 
Last update: matematika47  - Novembar 02, 2018, 06:53:16 posle podne
Časovi matematike studentima Ekonomskog fakulteta - tel.064-356-11-77 
Last update: matematika47  - Oktobar 03, 2018, 05:58:42 posle podne
Časovi matematike priprema za fakultet - tel.063-806-58-13 
Last update: matematika47  - Oktobar 03, 2018, 05:57:17 posle podne
Časovi matematike priprema za fakultet - tel.063-806-58-13 
Last update: matematika47  - Oktobar 03, 2018, 05:54:48 posle podne