„Od useljenika do pronalazača“

„Od useljenika do pronalazača“
poslato: Novembar 25, 2013, 11:57:01 posle podne
Idvorski


U selu Idvoru, nadomak Pančeva, kao jedno od desetoro dece, rođen je 1854. godine Mihajlo Pupin. Otac Kosta i majka Olimpijada bili su ugledni domaćini, koji su živeli od zemljoradnje i uzgoja stoke. U to vreme, Banat naseljen Srbima je pripadao Austrougarskoj, ali se ova teritorija nalazila u blizini tadašnje Srbije, koja je bila pod upravom Turske imperije (Vojna granica). Takva atmosfera života je njihov duhovni život okrenula ka Srbiji i srpskoj tradiciji.

Mihajlo je završio srpsku osnovu školu u Idvoru, a zatim nemačku u Perlezu, a onda i Građansku školu i Realku u Pančevu. Svoje školovanje nastavlja u Pragu, gde odlazi 1872. godine. Želeo je da se vrati majci u Idvor, ali mu ona to nije dozvolila. Nakon toga odlazi u Ameriku.

Njegov odlazak van sela radi daljeg školovanja vuče svoje korene iz okoline u kojoj je živeo i priča koje je slušao od muškaraca koji su se vraćali iz vojnih pohoda. Pored toga, mudrost njegove majke je bila presudna i odlučujuća onda kada je trebalo nagovoriti njegovog oca na tako nešto, kao i ne dozvoliti Mihajlu da se vrati u selo, već ga ohrabrivati da ide u svet.

Po svom odlasku u Ameriku, menja ime u Mihajlo Idvorski Pupin, čime naglašava svoje poreklo.

Još jedan par očiju

Najčešći citat iz njegove knjige je onaj u kome prepričava reči njegove majke.

„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koje osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.“

Prvih pet godina svog života u Americi radio je kao fizički radnik i uz to učio engleski, grčki i latinski jezik. Kada je postao pomoćni službenik i oslobodio se fizičkog rada, položio je prijemni ispit na Kolumbija koledžu u Njujorku. Kao odličan student je bio oslobođen plaćanja školarine. Diplomu prvog akademskog stepena je stekao 1883. godine. Nakon toga je dobio stipendiju za studije matematike i fizike na čuvenom engleskom univerzitetu Kembridž. Odatle odlazi u Berlin i stiče doktorat iz fizičke hemije.

Velika dela

Još u toku svog školovanja u Pančevu počeo je da razmišlja o problemu prenošenja i o prirodi zvuka i svetlosti. To je na kraju rezultiralo sa 24 patenta iz telefonije, telegrafije i radio-tehnike. Posle Rentgenovog pronalaska X-zraka, prvi je u Americi konstruisao Rentgenov aparat. Slavu i svetsko priznanje je stekao pronalaskom Pupinovih kalemova-postupka i elemenata čime je omogućen prenos električnih signala na velike daljine. Pored ovih pronalazaka, Pupin je zapamćen kao odličan profesor na Kolumbija Univerzitetu. Za autobiografsku knjigu „From Immigrant to Inventor“ („Od useljenika do pronalazača“) dobio je Pulicerovu nagradu za književnost 1924. godine.

Pet centi u džepu

Hrabrost, podrška, mudrost i trud su krčile njegov put. U svojoj knjizi naglašava mudrost njegovih roditelja, podršku njegove majke i sve one stvari koje su ga dovele do velikih dela.


„Kada sam se iskrcao pre četrdesest i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drugačija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sa sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potroišio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novca, ako se odluči da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.”

Mihajlo Idvorski Pupin je umro 1935. godine u Njujorku.