Замислите да је Земља стара само један сат – у ком минуту животиње излазе из мора, а када настаје човек?

Како доживети предугу геолошку историју планете Земље? Она је, наиме, настала пре око 4550 милиона година, што као податак можете узети здраво за готово, једнако као да је стигао из Библије или какве друге свете књиге, а не из растумачених геолошких слојева у Земљиној кори. Но, ако сте томе склони, у то промишљање увек можете унети и мало структуре, односно за време од настанка планете до данас искористити геохронолошке јединице као што су супереони, еони, епохе и периоди.

Можете ићи у сву сложеност те поделе, биостратиграфску и хроностратиграфску, а можете се задовољити са поделом на четири геолошка доба од којих је прекамбријум најдужи, прастари период, односно време пре камбријумске експлозије, за којим следе три фанерозојске ере: палеозоик (старо доба), мезозоик (средње доба) и кенозоик (ново доба).

Ако почнете да мислите о томе како је то много година, па још замислите стене као течне структуре које се мењају док свет постаје све старији, а атмосферу пуне гасови, тешко ћете успети са сагледате целу скалу. Но, можете ли да замислите да је Земља стара само један сат? У ком минуту је настао живот, у ком су животиње изашле из мора, када су живели диносауруси, а када је настао човек?

0 МИНУТА

Као једна од планета Сунчевог система, формира се Земља, врела, ужарена маса стења која кружи око звезде. На њој нема кисеоника, бесне олује и тектонски потреси.

0 МИНУТА И 30 СЕКУНДИ

Док се нова планета хлади, из отвореног свемира погађа је силно залутало камење. У једном чудном астрономском догађају, све се мења и Земљи се придружује један трајни каменити пратилац – Месец.

7 МИНУТА

Претња из свемира је све мања. Престаје тешко бомбардовање космичког камења, а на Земљи, планети воде, догађа се једно мало чудо – негде у њеним океанима, од органских молекула настаје први, примитивни живот.

13 МИНУТА

Једноћелијски живот постоји већ петсто милиона, односно пола милијарде година, а сада, наједном почиње и прва фотосинтеза. Примитивна бића сада могу да користе Сунчеву топлоту коју претварају у енергију. Узгред, она у атмосферу почињу да ослобађају нешто сасвим ново – кисеоник.

29 МИНУТА

Ускоро ће се поред дотадашњих прокариота, појавити и нова фамилија створења са ћелијском мембраном – еукариоти. Након још једне милијарде година у току којих су сви ови микроорганизми производили кисеоник, атмосфера Земље је сада сасвим засићена овим гасом. И клима се мења у складу са циклусима кружења око Сунца, долазе и пролазе ледена доба. У једном тренутку земља постаје сасвим прекривена ледом.

53 МИНУТА

Сат се већ приближио крају, а осим атмосфере богате кисеоником, нема драматичних промена, све до тренутка кад долази до такозване камбријске експлозије. Поред једноћелијских организама, у морским дубинама наједном настаје права шума бескичмењака, породице и породице нових вишећелијских створења. У међувремену, настају биљке које излазе на копно и расту из земље.

55 МИНУТА

И животиње напуштају воду. Са камбријском експлозијом настају први кичмењаци, сложени створови који ће се, излазећи из воде, размилети копненим светом и од којих ће настати гмизавци, рибе, птице и сисари.

57 МИНУТА

Почиње ера диносауруса. Свет настањују разна сложена створења, укључујући и сисаре. Овим средњим периодом сасвим господаре највећа од свих бића – диносауруси.

59 МИНУТА

Доба великих гуштера се окончава за свега 165 милиона година, што је у нашем геолошком сату период од свега 2 минута. Наједном, пре 65 милиона година долази до великог прелома – Земљу погађа метеор који сасвим мења слику живог света. Диносауруси изумиру, а почиње ново доба – кенозоик.

59 МИНУТА И 58 СЕКУНДИ

Настају први људи.


ВРЕМЕ НАУКЕ
Текст преузет из последњег броја „Времена науке“, специјалног издања за науку и технологију – једног од 88 пројеката промоције и популаризације науке, које у 2012, у оквиру јавног позива, финансијски подржава Центар за промоцију науке.