Kako se piše seminarski rad?

Kako se piše seminarski rad?
poslato: Decembar 09, 2014, 08:09:52 posle podne
Svrha pisanja seminarskih radova nije dobijanje veće ocene ili oslobađanje nekog dela gradiva, već je prava svrha Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se detaljno upoznavanje određene teme i sažimanje najbitnijih stvari u formu seminarskog rada kao i priprema za buduće pisanje naučno-istraživačkih radova, kao što je recimo Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se.



Prvo ćemo reći kako se ne piše seminarski. Seminarski se ne piše tako što se kopira ili prevede jedan ili više tekstova. Za dobar seminarski ili bilo koji drugi rad na fakultetu, potrebno je dobro poznavanje teme o kojoj se piše. Dakle, potrebno je proučiti literaturu odnosno pročitati što više tekstova na zadatu temu. Kada se upoznate sa temom i kada već možete da sklopite koncept u glavi tada ste spremni da počnete sa pisanjem. Takođe, nikada nemojte stavljati u rad stvari koje ne razumete, ma koliko vam se one zvučale pametno. Ukoliko ima previše stvari koje ne možete da  razumete, obratite se profesoru za pomoć. Za sve ovo je potrebno uložiti dosta vremena i truda, ali ako želite dobar seminarski moraćete da se potrudite.

Struktura seminarskog rada


Seminarski rad uglavnom treba da ima standardnu školsku strukturu: uvod, razrada, zaključak. U uvodu treba navesti svrhu izrade rada, o čemu ćete pisati u radu i istorijat teme (ako je tema pogodna za to).
Razrada je suština samog rada i tu treba predstaviti ono što ste naučili, zapazili, zaključili... Pogodno je na početku razrade objasniti stručne pojmove koji će se koristiti u radu. Ovde ne treba ići prešitoko. Pojmovi za koje se podrazumeva da su jasni ne treba objašnjavati. Ukoliko odlučite da uvedete neku skraćenicu, to treba napomenuti u tekstu, na mestu gde se prvi put skraćenica uvodi. Ako u seminarskom postoje jednačine, obavezno je precizno objasniti šta koji simbol u jednačini predstavlja. Veoma je bitno da vaša razrada ima logičan i unapred osmišljeni tok, kako bi rad bio lakši za tumačenje i kako ne bi izgledao kao da ga je neko sklepao za 5 minuta. Dok pišete, pokušajte da se stavite u ulogu nekog ko nije upoznat sa temom. Da li bi on to razumeo? Neka vaše pisanje bude jasno i neka svaka priča proističe iz prethodne. Nemojte da pišete da se svidi profesoru ili da dobijete što bolju ocenu. Nemojte da se razmećete „fensi“ izrazima koje većina neće razumeti. Pišite tako da se vama svidi i da se svidi vašim kolegama koje to zanima a nisu upućeni u tematiku. Tako će rad niti najbolji i najbolje će proći na kraju.



Često se dešava da se studenti ne posvete dovoljno zaključku. Da li je to zato što smatraju da je on najmanje bitan ili zato što su već izmoreni od pisanja uvoda i razrade nije bitno. Treba shvatiti da je zaključak podjednako bitan kao i prethodna dva dela. Šta staviti u zaključak? U zaključak ne treba stavljati ništa novi. Zaključak treba da bude rezime dosada napisanog. Ovde treba ponoviti najbitnije stvari. Semeinarski radovi se pišu na po deset strana, iako cela suština često može da stane u par rečenica. E tih par rečenica treba staviti u zaključak. Ovde se može provući i neki deo iz uvoda, kao što je recimo objašnjenje zašto je sve to značajno. Poželjno je dodati i neki zaključak koji ste sami izveli.

Ne zaboravite reference


Kvalitetan seminarski rad mora da sadrži spisak referenci. Reference su izvori informacija koje ste koristili za izradu rada. Najbolji izvori informacija su respektivno: naučni radovi, knjige i internet. Razlog za ovo je to što knjige i udžbenici mogu biti zastareli, a na internetu se često može naići na pogrešne informacije. Problem je što su naučni radovi “ozbiljno” štivo i često su na previsokom nivou da bi bili razumljivi studentima. Ukoliko koristite internet kao izvor informacija, najbolje je proveriti informacije na više mesta.