Autor Tema: HEMIJA I NJEN ZNACAJ  (Pročitano 3155 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
HEMIJA I NJEN ZNACAJ
« poslato: Februar 24, 2013, 10:21:37 posle podne »
HEMIJA I NJEN ZNAČAJ


U prvoj temi saznaćete šta je predmet izučavanja hemije i sa kojim naukama je hemija blisko povezana.



Upoznaćete se sa osnovnim pravilima rada, o merama predostrožnosti i prvoj pomoći u hemijskoj laboratoriji. Naučićete šta je eksperiment i kako se on izvodi.




PREDMET IZUČAVANJA HEMIJE


Hemija je prirodna eksperimentalna nauka. Povezana je sa mnogim prirodnim naukama, npr. biologijom, fizikom, geologijom, metalurgijom, farmacijom...



Hemija proučava supstance, i to njihovu građu, svojstva, promene supstanci, kao i zakone po kojima se te promene dešavaju.
 
Kako hemičari dolaze do novih saznanja?
Hemičari najpre postavljaju hipotezu, pretpostavku, kojom pokušavaju da objasne uočenu pojavu. Hipoteza se zatim proverava eksperimenima.
Eksperiment (ogled) je namerno izazivanje promena u određenim, strogo kontrolisanim uslovima, radi njihovog praćenja i proučavanja. Pored toga što se namerno izazivaju promene u hemijskim laboratorijama, pojedine promene se mogu posmatrati u prirodi. Prilikom posmatranja pojava, odnosno izvođenja ogleda, hemičari prikupljaju podatke iz eksperimenata na osovu kojih se potvrđuje istinitost hipoteze ili se ona odbacujuje ukoliko se dokaže da je netačana. Na osnovu svega ovoga izvodi se zaključak, odnosno, može se izvesti teorija.
Eksperimenti koji se izvode moraju biti tako opisani da se mogu više puta ponoviti.


RAD U HEMIJSKOJ LABORATORIJI


Prilikom rada u hemijskoj laboratoriji, odnosno, školskom kabinetu, da bi rad bio bezbedan svi učenici se moraju pridržavati sledećih pravila:
1. svaki učenik mora da je pažljiv
2. ne sme se konzumirati hrana i piće
3. prilikom rada potrebno je nositi zaštitne naočare, mantile i rukavice. Dugačka kosa mora biti vezana.
4. pre početka rada, neophodno je naučiti teoriju koja se odnosi na tu vežbu, i upoznati se sa sadržajem laboratorijske vežbe
5. sve uočene promene beležiti u radnu svesku
6. čvrste reagense uzimati uvek čistim kašičicama
7. ne uzimati hemikalije u količinama većim od predviđenih za ogled
8. preostale hemikalije se ne vraćaju u reagens boce
9. zagrejano posuđe se ne sme stavljati direktno na sto, već na metalnu mrežicu ili drvenu dasku
10. prilikom zagrevanja, otvor epruvete ne sme biti usmeren ka onome ko izvodi ogled kao ni prema drugim osobama
11. oglede ne treba ostavljati bez nadzora
12. miris supstance se ispituje mahanjem ruke iznad otvora posude i usmeravanjem pare supstance ka nosu
13. po završetku rada radno mesto treba srediti, a posuđe oprati i složiti

Prva pomoć u slučaju nezgoda u hemijskoj laboratoriji:
ako na kožu padne koncentrovana kiselina, isprati velikom količinom vode, zatim 5% rastvorom sode bikarbone i ponovo vodom
ako na kožu padne koncentrovani hidroksid, isprati vodom, zatim razblaženim rastvorom sirćetne kiseline i ponovo vodom
opekotine se kvase više puta sa 0,1% rastvorom kalijum-permanganata, a zatim se premažu mašću za  opekotine
u slučaju posekotine, izvaditi komadiće stakla, ako su prisutni, a zatim posekotinu isprati sa 0,1% rastvorom kalijum-permanganata. Zatim kožu namazati jodnom tinkturom i satviti zavoj
ukoliko dođe do trovanja gasovitim supstancama, zatrovanu osobu izvesti na svež vazduh i odvesti lekaru, a prostoriju provetriti
prosuta živa se skuplja usisivačem
lako zapaljive supstance se moraju držati dalje od plamena
svaki učenik treba da zna gde se u laboratoriji nalaze sredstva za gašenje požara i kako se primenjuju


MERENJE U HEMIJI


Hemija je eksperimentalna nauka. Da bi se opisale prirodne pojave neophodno je izvoditi merenja, npr. mase, zapremine, gustine i slično.
Merenje je postupak kojim se određuje vrednost neke fizičke veličine pomoću odgovarajućih mernih instrumenata.
Na časovima hemije, uglavnom, ćemo se baviti merenjem mase, zapremine tečnosti i merenjem temperature.
Masa supstance se meri vagom. Vage mogu biti tehnički i analitičke, a razlikuju se po preciznosti.
Zapremina tečnosti se određuje mernim sudovima koji imaju obeležene podeoke. Najčešće se zapremina meri:
1. menzurom

2.pipetom

3.biretom - postiže se najpreciznije merenje zapremine tečnosti


Prilikom očitavanja zapremine tečnosti, uvek se čita donja tačka meniska, tj. donji nivo tečnosti.


Temperatura se meri termometrom.


Izvor: Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se
« Poslednja izmena: Februar 22, 2014, 04:55:12 posle podne Horatio Caine »