Autor Tema: VRSTE RECI  (Pročitano 64985 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
VRSTE RECI
« poslato: Februar 22, 2013, 05:06:14 posle podne »
VRSTE REČI


Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.
Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne.
Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenljive reči.
Reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenljive reči.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenljivih  i pet nepromenljivih.
Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenljive vrste reči su:  predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.

Imenice
Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava.

Zamenice 
Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju  imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.

Pridevi
Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.

Glagoli
Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.

Brojevi
Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.

Predlozi
Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje.  Stoje uz imenice i zamenice.

Prilozi
Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz glagole.

Uzvici
Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.

Rečce
Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.

b]Veznici[/b]
Veznici su reči koje služe kao veze između pojedinih reči u rečenici, kao i veza između rečenica.


IMENICE


menice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe).
Po rodu imenice se dele na:
    imenice muškog,
    imenice ženskog i
    imenice srednjeg roda.

     Imenice muškog roda
otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion,  automobil, smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...
     Imenice ženskog roda
mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...
     Imenice srednjeg roda
dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće, drvo,  ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...
Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju:
      jedninu i
      množinu.

Neke imenice imaju samo jedninu  a neke samo množinu.  Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u množini drugi oblik (čovek - ljudi).
Jednina (množina) imenica
kuća (kuće), oko (oči),  rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)...
Imenice koje imaju samo množinu
usta, leđa, grudi, prsa, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gaće, kola, pluća, nosila ...
Po značenju imenice se dele na:
     vlastite (vlastita imena bića, država, gradova, reka, planina.. ),
     zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama),
     zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru),
     gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju, građu),
     misaone (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja),
     glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje) i
     brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).


ZAMENICE


Zamenice su promenjive vrste reči kojima se  zamenjuju  imena bića, predmeta i stvari, tj.  zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi. Dele se na  imenične i pridevske zamenice.

   Imeničke zamenice
Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice.  One su u  rečenici   samostalne reči,  a vrše službu subjekta ili objekta.
Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice.
Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, srednji i ženski rod) i broj (jednina i množina). Prilom promene po padežima lične zamenice mogu imati duže naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike.
Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne upotrtebljava se u službi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se, smejati se...) SE nije lična povratna zamenica.
Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja.
Vrste imeničkih zamenica:
   lične (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona),
   lična povratna zamenica (sebe, se),
   upitne (ko?, šta?),
   neodređene (neko, nešto),
   odrične (niko, ništa) i
   opšte ili određene (svako, svašta) i
   pridevske zamenice

Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata.  Kao  i  pridevi slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.
Vrste pridevsih zamenica:
    prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova),
    pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva, ovakvo, toliki, tolika, toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika onoliko, onakav, onakva, onakvo),
    odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije),
    neodređene(nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav,  nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija),
    odrične (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko),
    opšte ili određene (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god...).


PRIDEVI


Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, boju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
Prema značenju pridevi se dele na:
    opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je),
    prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je),
    gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje),
    vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i
    mesne (pokazuju mesto).
Pridevi su najčešće izvedene reči. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, živ, bled...)
Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino, Majin, Ivanov...) pišu se velikim slovom.  Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na  -ski, -ški, -čki pišu se malim slovom (srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški...)
Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
    određene (svi pridevi)
    neodređene (opisni i gradivni pridevi)
Odrđeni pridevski vid označava nešto određeno. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu određeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. U ženskom i srednjem rodu određeni i neodređeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora nastavka. Oblici određenog vida u ženskom rodu završavaju se dugim  a  u jednini  i dugim  i  u množini.
Neodrđeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?.
Neodređeni i odreženi vid prideva se različito menjaju po padežima.
Neodređeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo.
Neodređeni vid:  Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo.


KOMPARACIJA PRIDEVA


Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava  naziva se komparacija.
Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića,  kažemo da je pridev  u svom osnovnom obliku koji se naziva  pozitiv.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.  Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka - iji, - ji,  -ši  na osnovni oblik prideva.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce  naj  na komparativ prideva. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom  j, ono se piše dva puta. (jak - jači - najjači,  jasan - jasniji - najjasniji).
U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke.
Izuzeci  komparacije prideva:
   dobar - bolji - najbolji
   zao - gori - najgori
   veliki - veći - najveći
   mali - manji - najmanji


GLAGOLI


Glagoli su promenjive reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja  glagoli se dele na:
    svršene (označavaju završenu radnju) i
    nesvršene  (označavaju radnju koja koš traje).
Zavisno od prelaznosti radnje na objekat  glagoli se dele na:
    prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i
    neprelazne  (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).
Glagoli koji uz sebe imaju reč SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.
Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na:
    nelične (ne menjaju se po licima) i
    lične  (menjaju se po licima).
Nelični glagolski oblici su:
    infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju)
    radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih glagolskih oblika ),
    trpni glagolski pridev,
    glagolski prilog prošli i
    glagolski prilog sadašnji.

Lični glagolski oblici
    prezent - sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja).
    perfekat - prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti, pre trenutka govorenja),
    futur I - buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti, posle trenutka govorenja),
    imperfekat
    pluskvamperfekat
    aorist
    futur II
    imperativ i
    potencijal.

Promena glagola naziva se KONJUGACIJA.


BROJEVI


Brojevi su promenjive vrste reči kojima se izražava koliko ima nečega na broju ili koje je nešto po redu. U zavisnosti od toga se njima izražava dele se na  glavne i redne brojeve.
Glavni brojevi
Glavni brojevi su brojevi kojima se izražava koliko nečega ima na broju. Na osnovu toga šta izražavaju brojevi su podeljeni na više podvrsta.
Vrste glavnih brojeva:
    osnovni ( dva, tri, pet...),
    zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro),
    brojne imenice na -ica (dvojica, trojica, petorica...) i
    brojni pridevi (dvoja, troja, petora...),
Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. Menjaju se po padežima (jedan, ređe dva i tri, i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan  i dva)
            tri dana,  osam jabuka,  šest šoljica,  sto dvadeset učenika
Promena po padežima: nominativ: jedan, genitiv: jednog, dativ: jednom
Promena po rodu: muški rod: jedan, ženski rod: jedna, srednj rod; jedno
Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ženskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. Ne menjaju se ni po rodu, ni po broju, ni po padežima.
            dvoje mališana,  osmoro studenata,  petero dece,  desetoro jagnjadi
Brojne imenice na  - ICA označavaju skup osoba muškog pola. Menjaju se samo po padežima.
            dvojica dečaka,  dvanestorica odbojkaša,  trojica drugova
Promena po padežima: nominativ: dvojica, genitiv: dvojice, dativ: dvojici
Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju množinu. Menjaju se samo po rodu.
            dvoja vrata,  troje makaze,  četvore farmerke, petore naočare
Promena po rodu:  dvoja usta,  dvoje pantalone
Redni brojevi
Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. Menjaju se i po rodu i po broju i po padežima.
           prvi čas,  druga nagrada,  četvrti festival, peto takmičenje
Promena po podežima: nominativ: prvi, genitiv: prvog, dativ: prvom
Promena po rodu: muški rod: prvi, ženski rod: prva, srednji rod; prvo
Promena po broju: jednina: prva, množina: prve

« Poslednja izmena: Mart 25, 2013, 10:10:40 posle podne Horatio Caine »