Autor Tema: SLUZBA RECI U RECENICI  (Pročitano 12200 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
SLUZBA RECI U RECENICI
« poslato: Februar 23, 2013, 11:01:42 posle podne »
Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje.  Ona je izgovorena ili napisana misao.
Rečenica se sastoji od rečeničnih delova (članova), koji imaju odgovarajuću službu u rečenici.  Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.
Glavni rečenični članovi su:
    subjekat i
    predikat.

Zavisni rečenični članovi su:
    objekat,
    atribut,
    apozicija i
    priloške odredbe.

Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će još članove rečenica imati.  Neke rečenice imaju samo jednu reč koja vrši funkciju predikata.

Subjekat
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom.  U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.

Predikat
Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice.  Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.

Atribut 
Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.

Apozicija
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.

Priloške odredbe
Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu s predlogom ili bez predloga..


SUBJEKAT


Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom.  U službi subjekta najčešće su imenice,  zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.  Pored nominativa subjekat može da bude i u drugim padežima.
Subjekat može biti:
     gramatički i
     logički subjekat.

Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.
Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu nego u genitivu, dativu ili akuzativu.


PREDIKAT


Predikat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli.  Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Predikat može biti:
    glagolski i
    imenski predikat.

Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolskioblik razlikuje rod.
Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.
Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i BITI (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).
Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili pridevska sintagma.
Prema složenosti predikat se deli na:
      prost i
      složen predikat.

Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.
Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.


ATRIBUT


Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica.
Atribut odgovara na pitanja:  KAKAV? ČIJI? OD ČEGA?...
Službu atributa vrše:
     pridevi,
     imenice,
     zamenice i
     brojevi,

Imenice koje su u službi atributa obično stoje iza zamenice koju određuju i mogu se zameniti pridevom sa istim značenjem.
Primeri imenica u službi atributa:
košulja na prugeprugasta košulja
ogrlica od zlata   ►  zlatna ogrlica
torba  učenika   ►  učenikova  torba
uže  sa broda  ►  brodsko  uže


APOZCIJA


Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica.
Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Apozicija je uvek u istom padežu kao i imenica koju određuje.
Apozicija se u govoru odvaja pauzom, a u pisanju zarezima.


OBJEKAT


Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja.  Pripada grupi zavisnih rečeničnih članova.
Objekat može biti:
     pravi  i
     nepravi.

Pravi (bliži) objekat je stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu. Upotrebljava se uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja:  koga?  šta?  čega?
Nepravi (dalji) subjekat stoji u genitivu, dativu,  akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz neprelazne i  povratne glagole. Dobija se na pitanja:  kome? čemu?  kome? o čemu?  čime?  čega?  za čime?
U službi objekta su najčešće imenice i zamenice.  Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. U jednoj rečenici mogu da budu i pravi i nepravi objekat.
Objekat nikada ne može biti u nominativu i vokativu.


PRILOŠKE ODREDBE


Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina, uzrok  ili cilj vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju grupi zavisnih rečeničnih članova.
Priloške odredbe se dele na:
     priloška odredba za vreme,
     priloška odredba za mesto,
     priloška odredba za način,
     priloška odredba za količinu,
     priloška odredba za uzrok,
     priloška odredba za cilj,
     priloška odredba za društvo.

U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.
Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kada?
Priloška odredba za  mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: gde?  kuda?  odakle?  dokle?
Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kako?
Priloška odredba za  količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se na pitanje koliko?
Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja glagolske radnje i dobijaju se se na pitanja  zašto? zbog čega? radi čega?
Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje s kim?
« Poslednja izmena: Mart 25, 2013, 09:46:09 posle podne Horatio Caine »