Autor Tema: PREDIKATSKE I KOMUNIKATIVNE RECENICE  (Pročitano 10161 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
PREDIKATSKE I KOMUNIKATIVNE RECENICE
« poslato: Mart 25, 2013, 09:25:26 posle podne »
PREDIKATSKE I KOMUNIKATIVNE REČENICE


Naučili smo u nižim razredima:
Rečenice po sastavu delimo na proste i složene. Složena rečenica je sastavljena od dve ili više prostih rečenica, a prosta rečenica može biti proširena i neproširena.  Prosta neproširena rečenica ima samo subjekat i predikat, a prosta proširena osim ova dva člana ima i neki dodatak - objekat, prilošku odredbu, atribut ili apoziciju. (Pogledaj  Rečenice - Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se)
Predikatska rečenica je rečenica obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata. Predikatskom rečenicom označava se neka radnja, zbivanje, proces, stanje i sl. U nedostatku boljeg termina koji bi obuhvatio sva ova značenja, u lingvistici se kao tehnički termin upotrebljava termin situacija. Zato se može reći da je predikatska rečenica jezička jedinica koja je formirana pomoću predikata i koja označava neku situaciju.
Predikatske rečenice se dele na:
     nezavisne i
     zavisne predikatske rečenice.

Nezavisne rečenice su one rečenice koje mogu da stoje samostalno, odnosno da same iskazuju neku poruku. (Ići ću u grad.)
Zavisne rečenice su one rečenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme. One ne ostvaruju funkciju u rečenici već imaju funkciju sekundarnog člana, a najčešće imaju funkciju atributa, objekta ili priloške odredbe. (Kad padne mrak, ići ću u grad)
Komunikativna rečenica je sintaksičko-komunikativna jedinica koja iskazuje celovitu poruku, počinje velikim slovom, a završava se tačkom, uzvičnikom ili upitnikom i pauzom u govoru.
Svaka predikatska rečenica je istovremeno i komunikativna rečenica. Komunikativna rečenica se sastoji od najmanje jedne nezavisne predikatske rečenice. Ako se komunikativna rečenica sastoji samo od jedne predikatske rečenice, za nju se kaže da je po svom sastavu prosta rečenica. A ako u sastav komunikativne rečenice ulazi dve ili više predikatskih rečenica, kaže se da je ona složena rečenica.
Lične predikatske rečenice su rečenice koje označavaju situacije koje se pripisuju subjektu. One imaju gramatički subjekat i predikat koji se sa njim slaže.
Bezlične predikatske rečenice su rečenice u kojima nema gramatičkog subjekta, a glagol je bezlični i uvek je u 3. licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod). Ove rečenice označavaju pojave, stanja ili procese (obično u atmosferi) koji se dešavaju bez učešća subjekta. (Svanulo je.) Postoje i bezlične rečenice sa logičkim subjektom i glagolom u trećem licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod). (Miloša je probadalo u grudima.).


VRSTE NEZAVISNIH PREDIKATSKIH REČENICA


Intonacija (naglasak)  izgovora zavisi od toga da li je reč o obaveštenju (Danas je lepo vreme.), pitanju (Ideš li na utakmicu?), zapovesti (Zatvori prozor!), želji (Srećan ti rođendan!) ili oduševljenju (Joj, što je zgodna!) nezavisne predikatske rečenice delimo na: obaveštajne, upitne, zapovedne, željne i uzvične. O ovoj podeli rečenica učili smo u V razredu (Pogledaj  Rečenice - Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se)
Obaveštajne rečenice kazuju neku poruku koja se saopštava sagovorniku, slušaocu ili čitaocu i najčešće se u pisanju obeležavaju tačkom. Međutim, obaveštenje se može saopštiti i tako da ono izražava čuđenje, iznenađenje, radost ili neko drugo osećanje. Takve rečenice se u pisanju završavaju znakom uzvika, ali ipak spadaju u obaveštajne rečenice. (Ana se uselila u novu kuću!)
Upitne rečenice traže neku informaciju od sagovornika i u pisanju su obeležene upitnikom. Upitne rečenice uglavom sadrže upitne reči : da li, glagol u ličnom obliku + li, zar, upitne zamenice i priloge. Međutim da bi rečenica u nekim slučajevima bila upitna dovoljna je samo upitna intonacija. (Ana se uselila u novu kuću?)
Zapovedne rečenice iskazuju zahtev, zapovest ili zabranu upućenu sagovorniku da se neka radnja izvrši ili ne izvrši i najčešće se u pisanju označavaju znakom uzvika, ređe tačkom. Glavno obeležje zapovednih rečenica je glagolski oblik imperativ, ali se mogu javiti i prezent i perfekat u kombinaciji sa rečima nemoj, neka ili da. (Nemojte da prepisujete!). Zapovedne rečenice u pisanju su obeležene tačkom kada je u njima iskazana neka blaža zapovest ili molba. (Neka neko odgovori na pitanje. )
Uzvične rečenice izražavaju divljenje, iznenađenje ili čuđenje sagovornika i najčešće se u pisanju obelažavaju znakom uzvika, a u nekim slučajevima znakom uzvika i znakom pitanja zajedno. Najčešća obeležja uzvičnih rečenica su reči ala, kako/što i li.  (Ala si ti budala!)
Željne rečenice izražavaju želju da se ostvari ono što označavaju (lepe želje, blagoslovi, kletve) i u pisanju se obeležavaju znakom uzvika. Glavno obeležje željnih rečenica je krnji perfekat, neka + prezent ili da + prezent. (Neka te prati sreća celog života!)