Autor Tema: NEZAVISNI PADEZI (nominativ i vokativ)  (Pročitano 2680 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
NEZAVISNI PADEZI (nominativ i vokativ)
« poslato: Mart 23, 2013, 05:47:15 posle podne »
PODELA PADEŽA


Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.
Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (NOMINATIV, VOKATIV)
Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici.  Javaljaju se sa predlozima i bez njih (GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL, a  LOKATIV je uvek sa predlozima. Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.


NEZAVISNI PADEŽI


NOMINATIV


Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega ne mogu stajati predlozi.
Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:
     subjekat (Najpopularniji sport u mom gradu je fudbal)
     imenski deo predikata (Ana je najbolji učenik u našoj školi)
Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:
     reč kao odrednicu u rečniku (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)
     naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")
     naziv ustanove (Pošta, Opština Novi Beograd)


VOKATIV


Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.
Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko.).