Autor Tema: NEPROMENLJIVE RECI  (Pročitano 2857 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
NEPROMENLJIVE RECI
« poslato: Mart 21, 2013, 04:25:53 posle podne »
NEPROMENLJIVE REČI


Nepromenljive reči su reči koje uvek ostaju u istom obliku. To su prilozi, predlozi. uzvici, veznici i rečce.


PRILOZI


Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu, količini ili uzroku. Prema tome kako određuju glagolsku radnju prilozi mogu biti:
    prilozi za vreme (upitni prilog KADA?)
    juče, danas, sutra, jutros, noćas, večeras, rano, kasno, sada, tada, onda, nikada, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god...
    prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?, GDE?)
    levo, desno, napred, nazad, iza, gore, dole, pozadi, unutra, napolju, iznad, ispod, ispred, ovde, tu, onde, tamo, ovamo, onamo, tuda, onuda, nigde, nikuda, negde, nekuda,
    svugde, svuda, igde, ikuda, bilo gde, bilo kuda

    prilozi za način (upitni prilog KAKO?)
    loše, dobro, slučajno, krišom, lako, teško, hladno, toplo, daleko, hrabro, brzo, ovako, onako, tako, nikako, nekako, svakako, ikako, bilo kako...
    prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?)
    malo, mnogo, puno, ovoliko, onoliko, nikoliko, nekoliko, ikoliko, koliko god...
    prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?)
    zato, stoga
Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.


PREDLOZI


Predlozi su nepromenljive reči koje označavaju različite odnose među rečima u rečenici. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. Jedino predlog radi može stajati iza ovih reči. (Uradićemo to radi istine. ili Uradićemo to istine radi.)
Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeže:
Genitiv: od, iz, sa, do, bez, blizu, kod, kraj, iznad, između, oko, pored, ispod, ispred...
Dativ: k, ka,prema, nasuprot..
Akuzativ: uz, niz, u, kroz, na, za...
Instrumental: s, sa, nad, pod, za, među...
Lokativ: po, u, na, o, pri...


VEZNICI


Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove, a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu, pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima.
Naporedni veznici se dele na:
     sastavne:  i, pa, te, ni, niti
     rastavne:  ili
     suprotne:  a, ali, no, nego, već.
Zavisni veznici su: jer, iako, ako, da, dok, čim, mada...


REČCE


Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadržaju rečenice ili obeležavaju neki logičan odnos u okviru rečenice.
Rečce se mogu se podeliti u više grupa:
     rečce za potvrđivanje i odricanje:  da, ne    
     upitne rečce:  zar, li, da li                      
     pokazne rečce:  evo, eto, eno, gle
     suprotne rečce:  međutim, pak
     zapovedne rečce:  neka, hajde           
     rečce za isticanje:  baš, bar, upravo, čak, tek...
     uzvična rečca:  ala
     povratna rečca:  zar, li, da li
     modalne rečce: možda, verovatno, zaista, valjda, sigurno, nesumnjivo, uglavnom, nipošto, naravno, očito, nažalost, definitivno, izvesno...


UZVICI


Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izražavaju osećanja ili se podržavaju zvukovi iz prirode. Za njih ne važe pravila akcentovanja, mogu sadržati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice.
Veznike možemo razvrstati u tri grupe:
    uzvici koji izražavaju osećanja:  ih, oh, uh, uf, au, aj,joj, jao, ura, hm, oho, ijuj, avajk, brrr, pih...
    uzvici za dozivanje i teranje:  hej, ej, o, oj, alo, marš, pst, mac, kuc, pis, šic, iš, pi-pi, šibe, ajs, điha...
    uzvici koji podražavaju razne zvukove:  tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok, bum, škrip, apćiha, mijau, kukuriku, av-av, kre-kre, dživ-dživ, ćiju-ći, mljac, šmrc...