Autor Tema: NAPOREDNI ODNOSI MEDJU RECENICNIM CLANOVIMA  (Pročitano 1766 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
NAPOREDNI ODNOSI MEDJU RECENICNIM CLANOVIMA
« poslato: Mart 25, 2013, 08:56:03 posle podne »
REČENIČNI ČLANOVI


U ranijim razredima smo naučili da se rečenični članovi dele na glavne (subjekat i predikat) i zavisne (pravi objekat, nepravi objekat, priloške odredbe) rečenične članove.
Pored navedenih članova postoje izdvojene odredbe koje mogu biti u okviru rečenice (apozicija) ili u okviru sintagme (apozitiv).   
Apozitiv je, kao i apozicija, izdvojena odredba koja iskazuju neku informaciju o imeničnom pojmu i koja se u pisanju obavezno odvaja zapetama, a u govoru pauzama. Razlika je između apozicije i apozitiva je u tome što apozicija govori o tome šta je neko/nešto ili ko je neko, dok apozitiv kakvo je nešto ili kakav je neko. Službu apozitiva obično vrši pridevska sintagma (njena glavna reč je uvek u istom padežu, rodu i broju kao i imenica koju određuje).

 
NAPOREDNI ODNOSI MEĐU REČENIČNIM ČLANOVIMA


Naporedni odnos je odnos koji postoji među rečima i sintagmama koje imaju istu službu u okviru rečenice. Ovaj odnos se iskazuje veznicima.
Osnovne vrste naporednih odnosa su:
     sastavni
     suprotni
     rastavni
Sastavni odnos je odnos između paralelnih pojmova. Izražava se sa sastavnim veznicima: i, pa, te, ni, niti.
             Od njega nema niti pisma niti razglednice.
Suprotni odnos je odnos između nesaglasnih pojmova. Izražava se suprotnim veznicima: a, ali, no, nego, već…
             Pročitala sam roman, a ne pripovetku.
Rastavni odnos je odnos između pojmova od kojih važi samo jedan pojam. Izražava se rastavnim veznikom ili.
             To se desilo letos ili jesenas?