Autor Tema: Јел’ или је л’?  (Pročitano 1939 puta)

neurotic

  • Jr. Member
  • **
Јел’ или је л’?
« poslato: Oktobar 08, 2013, 09:01:13 posle podne »


У најкраћем: одвојено се пише када се у реченици може заменити са је ли тако да она остане граматична, а спојено ако је то неизводљиво.

Речца ли код упитних конструкција с инверзијом пише се одвојено од глагола коме следи, па тако и у 3. л. јд. презента гл. јесам (у његовом егзистенцијалном значењу и када је помоћни глагол, нпр. у перфекту). Уколико се скраћује крајње -и, то се бележи, без икаквих других промена, апострофом:

    Је ли све у реду? → Је л’ све у реду?
    Је ли стигао на време? → Је л’ стигао на време?

То су све регуларне конструкције, као што је регуларно и Јеси ли стигао? — Јесу ли вам хладне руке? у другим лицима.

Данас, ипак, у говореном језику, то је л’ из 3. л. јд. проширује употребу и на друга лица и, уопште, замењује инверзију као упитну конструкцију и конструкцију са да ли. То, међутим, није признато у норми (оквалификовано је као разговорно [П10]) и тада се јел’ пише спојено.

    Јесте ли чули вести? Јесте л’ чули вести? Да ли сте чули вести? Да л’ сте чули вести? према Јел’ сте чули вести?
    Има ли нешто ново? Има л’ нешто ново? Да ли има нешто ново? Да л’ има нешто ново? према Јел’ има нешто ново?
    Хоћеш ли доћи? Да ли ћеш доћи? Да л’ ћеш доћи? према Јел’ ћеш доћи / да дођеш?

(Конструкције лево су, дакле, исправне, а ова са јел’ није.)
In what twisted universe does mastering Eddie Van Halen's two-fingered arpeggio technique count as absolutely nothing?