Autor Tema: Језичке недоумице » ИМПЕРАТИВ  (Pročitano 2400 puta)

Blekendeker

  • Global Moderator
  • Jr. Member
  • *****
Језичке недоумице » ИМПЕРАТИВ
« poslato: Jun 23, 2013, 06:27:10 posle podne »
Писање облика императива ствара доста проблема, нарочито у вези с гласовима ј и и. Правила су оваква:

Ако 3. л. мн. презента не садржи -ј- у наставку, наставак императива завршава се на -и, -имо, -ите: ви̏ди, у̀зми, тре́си, издр̀жи…
Ако 3. л. мн. презента садржи -ј- у наставку, а вокал у претходном слогу је кратак, наставак императива завршава се на -ј, -јмо, -јте: пе̏ва̄ј, че̏ка̄ј, чу̑ј, ве̏рӯј, пи̑ј, са̀крӣј, да̑ј (према пе̏вајӯ, чу̏јӯ, пи̏јӯ, да̏јӯ [од да̏ти]…).
Ако 3. л. мн. презента садржи -ј- у наставку, а вокал у претходном слогу је дуг, наставак императива завршава се на -ји, -јимо, -јите: прозу́ји, га́ји, бу́ји-па́ји, да́ји (према прозу́је̄, га́је̄, да̑јӯ).
Спорни случајеви су глаголи типа одвојити, освојити, обојити, набројити, удостојити…, који у јавном језику све чешће добијају императивне облике одво̀ји, осво̀јите и сл., мада је једино исправно, према наведеном правилу: о̀дво̄ј, о̀сво̄јте (награду), на̀бро̄јте (градове), удо̀сто̄ј (нас)…

Такође, греши се и код императива глагола̂ на -давати. Пошто они сви имају дуг претпоследњи слог 3. л. мн. презента (про̀да̄јӯ, за разлику од кратког свршеног про̀дајӯ), њихов облик мора бити са -ји: прода́ји (Прода́ји кућу, овде нам нема живота!), преда́јите (полако), уда́ји (нар. песма: Уда́ји ме, мајко моја), дода́ји.

Најчешћа је и најбаналнија грешка када изостане крајње -ј код глагола са презентом на -ијем: у̀мӣј се, за̀лӣј (башту), прѐвӣјте (рану), попијте (по пиће) и сл.

Глагол отићи има императив: оти́ди, оти́димо, оти́дите (дозвољено је и оти́ђи…, али се предност даје првим облицима). Специфичан је и глагол разу̀мети, чији је императив: разу̀ме̄ј, а не како се најчешће говори *разуми.

Питање је колико је сувисло од модалних глагола градити императивне облике и колико су они уобичајени. По граматикама се наводи хте̏дни од хте̏ти, а у̀мети и сме̏ти морали би да граде имп. као разумети: у̀ме̄ј, сме̑ј, док би од мо̀ћи било мо̀зи или мо̀гни (ово прво је дало речцу нѐмо̄ј < не мо̀зи, а налазимо га и у помо̀зи.)