Autor Tema: Novi Sad  (Pročitano 1751 puta)

coolma222

  • Newbie
  • *
Novi Sad
« poslato: Novembar 09, 2013, 10:00:48 posle podne »
Kada god se razglaba o idealnom mestu za život, obično ćutim, dok razgovor uglavnom sačinjavaju razni Londoni, Njujorci, Rimovi, među skromnijima Beogradi. Nikad se ne pronalazim u takvim maštanjima. Ne razumem želju za životom u tmurnom i sivom, životom u izduvnim gasovima, gde je najzeleniji pejzaž autoput. Životom u proždrljivim metropolama, halavim i nezasitim, čiji stanovnici masovno bivaju progutani, klizeći niz utrobu betonskog jednoličja u želudačni sok grada – kolotečinu.Kada bih morao da opišem Novi Sad jednom rečju, odabrao bih prilično jednostavnu – taman. Taman toliko moderan da nema govora o pomodarstvu, dok i dalje raspolaže svim institucijama
neophodnim za urbani razvoj čoveka, ili razvoj urbanog čoveka. Taman toliko slobodan i rasterećen da dozvoljava pojedincu da diše zajedno sa njegovim ulicama. I bukvalnije, da diše kiseonik drveća iz njegovih parkova. Dovoljno prostran da ne guši, a istovremeno dovoljno mali da se svugde može stići biciklom, pa i peške. Taman toliko opušten da se, kada se nalazite na Miletiću, toleriše i da malo zakasnite. U podne krcat, u svitanje pust. Bezbrižan dovoljno da se ne strepi od kazne za neposedovanje lične karte u sandučetu, a zlokoban dovoljno da se u posleponoćnim povratcima kući zazire od poneke grupice momaka sa kapuljačama, ukoliko ste sami. Pruža kraljevski osećaj pri pomisli na to kako znate najbrži put do nekog odredišta, nasuprot nekom naivnom turisti. Kao da imate ceo grad u svojim rukama. A on vas, gord i nimalo pokoran, suptilno podseti da ste doživeli samo sladak trenutak u svojoj glavi.
Uviđajan, toliko da vas vozač JGSP-a sačeka dok trčite ka stanici, trudeći se da ne zakasnite. A zatim mahne vozaču autobusa koji nailazi iz suprotnog pravca, iako se ne znaju. To je kolegijalnost. Toliko prijatan, da oblaci konačno izruče svoj sadržaj onda kad vam je osveženje leti najpotrebnije. Brižan, jer je u centru toplije nego na Keju, možete se skloniti ako vam je hladno. Istorijski, jer preko puta spomenika holokaustu postoji Petrovaradiska tvrdjava.
Glavni, u Vojvodini. A dovoljno inspirativan da postoji 21 000 razloga zašto bi trebalo da bude glavni i u Srbiji.