Autor Tema: Atmosfera  (Pročitano 1958 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
Atmosfera
« poslato: Oktobar 28, 2013, 06:23:15 posle podne »
Vazduh

Vazduh je smeša gasova koji okružuju Zemlju i održavaju život na njoj. Vazduh je pre svega neophodan svim živim bićima za disanje, a takođe ni vatra nikada ne bi mogla da gori bez vazduha. Omotač vazduha koji udišemo prostire se u pojasu od svega 11 km od Zemljine površine. Gasovi koji ga čine pomešani su u gotovo potpuno istom odnosu u čitavom ovom pojasu. Kiseonik i azot su ključni elementi vazduha, kojeg još čine vodena para, ugljen-dioksid i razni drugi gasovi mnogo manje zastupljeni. Količina vode u vazduhu varira i određuje njegovu vlažnost.

Atmosfera

Omotači gasova koji okružuju Zemlju nazivaju se zbirnim imenom atmosfera. Zemljina atmosfera se prostire na oko 1000 kilometara od njene površine uvis i ona omogućava život na Zemlji obezbeđujući mu neophodan vazduh, vodu, toplotu i zaštitu od štetnih Sunčevih zraka. Vazduh je koncentrisan u najnižem delu atmosfere (najbližem Zemlji) i sve je ređi što se nalazi dalje od Zemljine površine. Čak i na vrhu neke planine disanje može biti otežano zbog razređenosti vazduha.
Atmosferski omotači

Vazdusni pritisak

Omotači vazduha oko Zemlje imaju određenu težinu kojom pritiskaju Zemljinu površinu i ta težina iznosi oko 1 kg po kvadratnom centimetru Zemljine površine i svih tela koja se na njoj nalaze. Ovako veliki pritisak vazduha mi ne osećamo, jer se taj pritisak prostire u svim smerovima, ne samo nadole, već i nagore, pa i naše telo potiskuje naviše istom snagom i neutrališe pritisak odozgo. Molekuli vazduha iz predela visokog vazdušnog pritiska uvek prelaze u predeo niskog vazdušnog pritiska kako bi se ovi pritisci izjednačili.
Vazdušni pritisak je sila koja nam omogućava da pijemo tečnost na slamčicu

Atmosferski pritisak

Privlačna Zemljina sila (gravitacija) privlači vazduh ka svojoj površini, pa je vazduh najgušći pri Zemljinoj površini. Pritisak Zemljine atmosfere na sva tela na Zemlji naziva se atmosferski pritisak. Hladan vazduh je gušći od toplog, pa se on spušta naniže, ka tlu, formirajući predeo niskog vazdušnog pritiska. Topao vazduh se podiže od tla i formira predeo visokog vazdušnog pritiska. Kada se vlažan, topao vazduh odigne od tla, vodena para u njemu se kondenzuje na određenoj visini i formira oblake.

Barometar

Promene atmosferskog pritiska mogu se meriti instrumentom koji se naziva barometar. Kako promene atmosferskog pritiska najavljuju promene vremena, barometar je jedan od instrumenata pomoću kojeg se prognozira vreme. Postoje dve osnovne vrste barometra - živin barometar i takozvani "suvi" barometar. Živin barometar se koristi u meteorološkim stanicama i sastoji se od visoke, tanke cevi ispunjene živom. Živu u cevi pritiska određenom težinom atmosferski pritisak i sve promene vazdušnog pritiska očitavaju se u promenama visine živinog stuba u cevi. "Suvi" barometri se koriste za kućnu upotrebu i ne sadrže živu.
Barometar

Izvor: Morate se registrovati da bi ste mogli da vidite link. Registrujte se ili Ulogujte se
« Poslednja izmena: Februar 03, 2014, 09:34:01 posle podne Horatio Caine »