Autor Tema: Tehnicko  (Pročitano 2668 puta)

Dragonfly

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
Tehnicko
« poslato: Februar 25, 2014, 12:44:11 pre podne »
Од идеје до реализације

.

Свуда око нас налазе се слични предмети који служе истој намени, исто или слично функционишу, али се разликују по свом изгледу. Људи који су осмислили све ове производе имали су различите идеје о томе како треба да изгледају њихови производи.

Идеја је замисао како неки производ треба да изгледа. Цео поступак стварања једног производа, са свим корацима, може се графички представити у облику алгоритма.

Алгоритам представљају прецизно дефинисани поступци којима се треба водити од идеје па до саме израде предмета.

Да бисте било шта нацртали, потребно је да имате одговарајући прибор. За техничко цртање се користи: графитна оловка, гумица, резач, два троугаоника, лењир, угломер, шестар.

Да би технички цртеж био  јасан и прегледан, користе се  различите врсте линија. Линије се разликују по дебљини и по облику. Постоји више врста линија, а оне које најчешће користимо приказане су  у табели:


Пуна дебела линија служи за цртање видљивих ивица предмета (контура).

Пуна танка линија служи за котирање и шрафирање.

Дебела испрекидана линија служи за цртање заклоњених ивица предмета.

Танка црта – тачка – црта или линија симетрије служи за приказивање осе симетрије.

Дебела црта – тачка – црта служи за приказивање места пресека.

Линија извучена слободном руком (слободоручна) служи за цртање скица и приказивање прелома, скраћења предмета и прекида.

Формати папира

.

Технички цртежи раде се на папиру одређених мера које називамо формат. Формат одређује димензије папира за техничке цртеже. У техничком цртању се користи формат А.

А0  – је основни формат:  841 x 1189 mm  =  1m2  (формат хамера).

Сваки следећи је упола мањи и добија се сечењем претходног формата на половини дуже странице.

Скица и технички цртеж

.

Да бисмо некоме представили своју идеју, треба  је нацртати на листу папира.

Скица је цртеж нацртан слободном руком и на основу ње црта се технички цртеж.

скица

Технички цртеж је цртеж нацртан прибором за техничко цртање у одређеној размери. За израду и читање техничких цртежа потребно је познавање одређених стандарда. Стандарди су низ правила којима се одређује поступак израде техничких цртежа. Та правила се односе на врсте линија и цртежа, размеру, димензионисање итд.

Технички цртеж

Према врсти технички цртежи се деле на:

        Радионички цртеж – приказује изглед само једног дела производа и садржи све неопходне податке за израду тог дела.
        Склопни цртеж – приказује предмет који је састављен од два или више делова. Како се ти делови међусобно спајају, они се не котирају. Обавезно садржи позиционе бројеве који означавају поједине делове који улазе у склоп.
        Монтажни цртеж – приказује шему склапања делова.
Котирање

.

Да бисмо могли да направимо нацртани предмет, на цртежу морају бити истакнуте све мере важне за његову израду. Поступак означавања мера на цртежу назива  се котирање. У машинству се као основна јединица користи mm а у грађевинарству cm. Полупречник кружница и лукова се означава великим словом R испред котног броја.

Котирање (димензионисање) је уношење  бројних вредности димензија предмета у цртеж.  Котирање цртежа изводи се уз помоћ елемената котирања.

Елементи котирања су:

        котна линија,
        котни број,
        стрелица и
        помоћна котна линија.

За котирање се користе пуне танке линије и повлаче се паралелно са ивицама предмета.

Постоје три основна начина котирања:

        редно – коте су у низу, надовезују се једна на другу;
        паралелно – коте су међусобно паралелне и обично све коте почињу од исте контуре;
        комбиновано – сложеније цртеже није могуће котирати само редно или само паралелно, користе се комбиновано.
Размера

.

Предмете великих или веома малих димензија било би немогуће приказати на цртежу у природној величини. Велике предмете треба приказати умањено (нпр. кућа). Веома мале предмете треба приказати увећано да би се могли читати.

Размера је однос димензија предмета  на цртежу и у  природи.

Постоје три врсте размере:

        умањена  – величина предмета на цртежу је мања од природне величине,
        увећана - величина предмета на цртежу је већа од природне величине  и
        размера у природној величини (1:1).

Умањена размера се користи за приказивање великих објеката и означава на следећи  начин 1: 2, 1:5, 1:10 итд.

Увећана размера се користи за цртање малих предмета ознака 2:1, 5:1, 10:1 итд.

Без обзира у којој размери цртамо предмет, увек се на месту димензија предмета уписују стварне (природне) мере.

Техничко писмо

.

Техничко писмо је посебан облик писма који се користи при изради техничких цртежа. У цртежима се користи  за исписивање натписа, ознака и бројева.

Постоје два начина писања техничког писма:

    право  под углом од 90º и
    косо под углом од 75º.

Стандардом  је прописан однос између великих и малих слова, ширина слова, размак између редова, размак између слова и др.

Просторно приказивање предмета

.

Просторно приказивање је приказ предмета на папиру уз помоћ три димензије: ширине, дужине и  висине.

За приказивање предмета техничким цртањем користе се следеће пројекције:

        перспектива;
        аксонометријске пројекције:
            коса пројекција,
            изометрија,
            диметрија,
        ортогонална пројекција.

Код перспективе паралелне ивице предмета не задржавају такав однос на цртежу. Овај  начин приказивања најчешће се примењује у архитектури и грађевинарству.

Перспектива

Код аксонометријских пројекција паралелне ивице на предмету задржавају такав положај и на цртежу.

Коса пројекција – две осе су под углом од 900 и без скраћења, а трећа је под углом од 450 и са скраћењем од  1/2.

коса пројекција

Диметрија – две осе су под угловима од 70 и 900без скраћења, а једна под углом од 420 са скраћењем од 1/2.

диметрија

Изометрија – две осе су равномерно распоређене под угловима од 300, а једна под углом од 900, нема скраћења у смеру оса.

изометрија

Ортогонална пројекција

Основно правило за израду ортогоналне пројекције је да се све тачке предмета пројектују нормално (под правим углом) на једну или више пројекцијских равни. Зато се често користи и назив нормална пројекција. Комплетан изглед предмета добија се посматрањем са више страна (одозго, спреда, са стране).

Пројекција је, у ствари, сенка предмета под правим углом која би се пројектовала на зиду ако бисмо тај предмет обасјали извором светлости. Постоје три равни на које се тачке предмета могу пројектовати.

Свака пројекцијска раван има своје име:

        вертикалница – поглед спреда;
        хоризонталница – поглед одозго;
         профилница – поглед са стране.
Модел и макета

.

Конструктори своје идеје или пројекте пре градње или производње проверавају кроз израду макета и модела. Они проверавају да ли жељени предмет или објекат задовољава наше потребе, квалитет, издржљивост и друге особине.

Модели служе за испитивање исправности рада и функционисања оригиналних предмета. Могу бити аутомобили, машине, разни уређаји и др. Они су веома слични правим уређајима са свим својим карактеристикама. Модели се најчешће праве у фабрикама где се производе и оригинални предмети, а треба да помогну произвођачу да сагледа све недостатке производа који се могу јавити у раду и експлоатацији и отклони их на време, пре почетка серијске производње.

Модел авиона

Макете се углавном праве у одговарајућој умањеној размери. Веома су сличне правим објектима, а могу бити: куће, цркве, солитери, насеља, тржни центри, мостови и слично томе. Могу се правити од картона, шперплоче, стиропора, жице, пластичних маса и слично.