Autor Tema: NJUTNOVI ZAKONI  (Pročitano 28273 puta)

Horatio Caine

  • Global Moderator
  • Full Member
  • *****
NJUTNOVI ZAKONI
« poslato: Februar 22, 2013, 08:04:00 posle podne »
NJUTNOVI ZAKONI


Tri zakona mehanike koja objašnjavaju zašto se neko telo kreće (ili ne kreće), utvrdio je Isak Njutn (Isaak Newton) i ovi zakoni su poznati pod imenom tri Njutnova zakona kretanja.


PRVI NJUTNOV ZAKON


Svako telo koje miruje teži da ostane u stanju mirovanja i svako telo koje se kreće teži da nastavi da se kreće istom brzinom i u istom smeru ukoliko na njega ne deluje neka sila koja ga prinudi da promeni stanje mirovanja tj. jednolikog pravolinijskog kretanja.




Ovakvu osobinu tela prvi je istakao Galilej i nazvao je inercija. Pojavu je kasnije proučio Njutn i dao definiciju koja je poznata kao prvi Njutnov zakon ili zakon inercije.
Inerciju možete da osetite ukoliko se vozite u automobilu koji se naglo zaustavlja. Vi nastavljate da se krećete tako što posrnete napred niz sedište, što je u skladu sa prvim Njutnovim zakonom koji kaže da telo koje se kreće teži da nastavi da se kreće istom brzinom i u istom smeru. To se dešava i vama sve dok vas ne zaustavi sila pojasa na vašem sedištu. Pomislite šta bi moglo da se desi da niste vezani pojasom.




MASA TELA I INERCIJA



Ukoliko se gumena lopta i gvozdena kugla kreću jednakim brzinama, za zaustavljanje kugle mora se upotrebiti jača sila nego za zaustavljanje lopte. Takodje se mora upotrebiti jača sila za pokretanje gvozdene kugle nego za pokretanje lopte ukoliko oba tela miruju. Svojstvo tela da zadržava brzinu kojom se kreće nepromenjenom naziva se inercija, pa za telo manje mase kažemo da je manje inertno tj. za telo veće mase da je više inertno.

Masa tela je mera za inertnost tela.


DRUGI NJUTNOV ZAKON


Kada na telo deluju sile koje su u ravnoteži, to telo miruje ili se kreće ravnomernom brzinom. O tome je bilo reči kod prvog Njutnovog zakona.





Kod kretanja tela po kružnoj putanji brzina tela može biti konstantna, ali joj se menjaju pravac i smer. Dakle, na to telo deluju sile koje dovode do promene brzine jer nju kao vektorsku veličinu karakterišu intenzitet, pravac i smer. Te sile, prema tome, nisu ravnotežne.

Prema Njutnu, telo će se ubrzavati ukoliko je rezultujuća sila svih sila koje na njega deluju različita od nule. U tom slučaju menja se intenzitet brzine, njen pravac ili smer. Brzina može da se promeni tako da se istovremeno menjaju i intenzitet i pravac i smer.

Ubrzanje tela zavisi od dve veličine: ukupne sile koja deluje na njega (rezultante svih sila koje deluju na telo) i mase tela.



Ubrzanje koje telo dobija pri kretanju srazmerno je jačini rezultujuće sile koja na njega deluje i obrnuto srazmerno masi tog tela.




TREĆI NJUTNOV ZAKON


Sile kojima dva tela uzajamno deluju imaju jednake intenzitete, iste pravce i suprotne smerove.



Ovaj zakon o medjusobnom delovanju dva tela često se naziva i zakon akcije i reakcije.

Sila akcije je po intenzitetu jednaka sili reakcije, njihov pravac je isti, ali im se smerovi razlikuju. Ove dve sile uvek idu u paru.

Svako telo deluje na podlogu silom koja je jednaka težini tog tela, ali istovremeno i podloga deluje na telo silom iste jačine i pravca i suprotnog smera.




Spojnice izmedju lokomotive i vagona zatežu dve sile. U smeru kretanja lokomotiva deluje na vagon, a u suprotnom smeru vagon na lokomotivu.

« Poslednja izmena: Februar 23, 2013, 11:08:23 posle podne Horatio Caine »