Autor Tema: Klasifikacija organizama  (Pročitano 3696 puta)

hprodigy

  • Newbie
  • *
Klasifikacija organizama
« poslato: Jul 18, 2013, 07:01:05 posle podne »
Klasifikacija organizama
Klasifikacija organizama podrazumeva svrstavanje organizama u određene grupe na osnovu njihove međusobne sličnosti i srodnosti. Obuhvata tri osnovna pojma:

taksonomija (lat. taxis= raspored; nomos = zakon) je grana biologije koja se bavi kasifikacijom organizama;
sistematika je po Simpsonu naučna studija o vrstama i raznovrsnosti organizama i svim srodničkim odnosima u okviru njih ili jednostavno sistematika je nauka o raznovrsnosti organizama
nomenklatura je deo sistematike koja svakom taksonu daje određeni naziv; danas je još uvek u upotrebi binomna (binarna9 nomenklature koju je Karl Line uveo još 1758.
Sadržaj
1 Filogenija i taksonomija
2 Kriterijumi za klasifikaciju
3 Različiti pristupi podeli živog sveta
3.1 Klasifikacija u XVIII i XIX veku
3.2 Klasifikacija prema Vitekeru
3.3 Molekularna klasifikacija
3.4 Klasifikacija prema Vouzu i Foksu
4 Literatura
5 Internet stranice
Filogenija i taksonomija

Filogenija predstavlja evolutivni odnos među vrstama.

Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih:

1. Carstvo (Regnum)

2. Tip (Phylum)

3. Klasa (Classis)

4. Red (Ordo)

5. Porodica (Familia)

6. Rod (Genus)

7. Vrsta (Species)

Kriterijumi za klasifikaciju

Različiti pristupi podeli živog sveta

Klasifikacija u XVIII i XIX veku
U svom delu Systema naturae objavljenom 1735. godine Karl Line živi svet deli na dva carstva:

biljke (Vegetabilia)
životinje (Animalia).
1866.g. Ernest Hekel dodaje još jedno carstvo Protista pa se prema njegovoj klasifikaciji sva živa bića svrstavaju u tri carstva:

Protista
biljke (Plantae)
životinje (Animalia).
Klasifikacija prema Vitekeru
Sva se živa bića svrstavaju, prema Vitekeru (Whittaker, 1969) u 2 nadcarstva (supercarstva) i 5 carstava:

1. nadcarstvo: prokarioti (Procaryota)

carstvo: monere (Monera)
2. nadcarstvo: eukarioti (Eucaryota)

carstvo: protisti (Protista)
carstvo: gljive (Fungi)
carstvo: biljke (Plantae)
carstvo: životinje (Animalia)
Cavalier-Smith navodi da treba razlikovati i šesto carstvo koje naziva Chromista u koje se ubrajaju:

mrke alge
dijatomeje
Cryptomonadina
Neki autori takođe smatraju da treba grupu Archeozoa izdvojiti u zasebno, šesto carstvo. Ovoj grupi pripadaju:

Microspora
Metamonadina
Parabasalia
Archamoebae
Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima.

Molekularna klasifikacija
Poslednjih desetak godina obiluje novim podacima o molekulima RNK i DNK kod raznih grupa organizama. Tako se razvija nova oblast, molekularna sistematika, koja koristi jedinstvena delove u određenim genima za utvrđivanje srodstva među pojedinim grupama organizama. Molekularna filogenija zasniva se na poređenju DNK, rRNK i proučavanju proteina. Pojedine grupe organizama imaju u tradicionalnoj i molekularnoj taksonomiji potpuno različito mesto.

Klasifikacija prema Vouzu i Foksu
Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S r-RNK), dovela su do nove podele živih bića od strane Vouza i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet, sa ćelijskom građom (ovde su izuzeti nećelijski virusi) podeli na tri domena (oblasti, engl. domain):

Bacteria,
Archaea i
Eukarya.
Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih genoma.

Reading.gifZa više podataka pogledati Klasifikacija živog sveta
Literatura

Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
Radoman, P: Teorija organske evolucije, ZUNS, Beograd, 1971.
Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
Tucić, N:Evoluciona biologija, NNK - Internacional, Beograd, 2003
Tucić, N. (1999): Evolucija, čovek i društvo, Dosije am, Beograd