Autor Tema: Antibiotici  (Pročitano 4483 puta)

timpan

  • Newbie
  • *
Antibiotici
« poslato: Jul 18, 2013, 10:02:02 posle podne »
Antibiotici
Antibiotici su jedinjenja koja proizvode neki mikroorganizmi a koja deluju na druge mikroorganizme tako što sprečavaju njihovo razmnožavanje ili ih uništavaju. Pojava stvaranja antibiotika naziva se antibioza. Prvi otkriveni antibiotik bio je penicilin. Antibiotici se razlikuju se po hemijskom sastavu i načinu delovanja na patogene bakterije.

Sadržaj
1 Penicilin
2 Delovanje antibiotika
3 Rezistentnost bakterija na antibiotike
4 Osetljivost na antibiotike
5 Klasifikacija antibiotika
5.1 Biološko poreklo
5.2 Spektar delovanja
5.3 Hemijska struktura
5.4 Načinu delovanja
6 Upotreba antibiotika
7 Literatura
Penicilin

Penicilin je prvi proizvedeni antibiotik u količinama koje su bile dovoljne za spašavanje miliona života. Ookrio ga je Aleksandar Fleming 1928. godine u Londonu. Do otkrića je došlo sasvim slučajno. U posudu sa gajenim kulturama bakterija stafilokoka upao je komadić plesni Penicillium notatum i uništio bakterijske kolonije. Fleming je kasnije utvrdio da ta plesan izlučuje neku materiju koja uništava bakterije i nazvao je penicilin. Masovna proizvodnja ovog antibiotika počinje 1944. g. i smatra se jednom od prekretnica u biotehnologiji.

Posle samog otkrića plesni koja stvara penicilin kreće se sa istraživanjima u cilju pronalaženja onog soja Penicillium-a koji će proizvoditi najveću količinu ovog antibiotika. U tu svrhu bakterije se podvrgavaju delovanju različitih mutagena kojima se povećava učestalost mutacija. U industrijskoj proizvodnji penicilina već od 1951. g. Flemingova plesan P. notatum je zamenjena novom vrstom Penicillium chrysogenum.

Penicilin deluje tako što sprečava obrazovanje čvrstog ćelijskog zida bakterija usled čega one bubre i pucaju.

Delovanje antibiotika

Razlikuju se dva osnovna tipa delovanja antibiotika na mikroorganizme:

1. mikrobiostatičko, kada sprečavaju razmnožavanje

2. mikrobicidno, pri kome uništavaju mikrobe.

Rezistentnost bakterija na antibiotike

Bakterije su sposobne da mutiraju (menjaju se) i postaju otporne (rezistentne) na dejstvo antibiotika. Kada se jedna grupa bakterija izloži dejstvu antibiotika najveći broj njih ugine, ali jedan mali broj otpornih preživljava. Od tog momenta njihov broj se naglo povećava (razmnožavaju se na svakih 20 – 30 minuta) tako da uskoro bakterije otporne na neki antibiotik postaju veoma raširene. Bakterije mogu da postanu otporne na neki antibiotik i putem razmene gena koji se nalaze na plazmidima. Plazmidi se dupliraju nezavisno od bakterijskog hromozoma, čime se vrlo brzo stvori ogroman broj kopija gena kojima bakterija postaje rezistentna. Plazmidi se mogu prenositi ne samo između bakterija iste vrste već i između različitih vrsta. Nepravilna i nekontrolisana upotreba antibiotika od strane čoveka doprinosi povećanoj rezistentnosti bakterija na te lekove.

Reading.gifZa više podataka pogledati rezistentnost bakterija
Osetljivost na antibiotike

Osetljivost bakterija na antibiotike je antibiogram, a ista osetljivost gljivica je antimikogram. Na osnovu ispitane osetljivosti bakterija i gljivica saznaje se na koje su sredstvo (antibiotik) osetljivi, odnosno otporni.

Antibiotici ne bi trebalo da se primenjuju bez antibiograma jer se njima ne postiže lečenje, a istovremeno se bakterijama pomaže da steknu otpornost na primenjeni antibiotik.

Klasifikacija antibiotika

Klasifikacija antibiotika može se izvršiti prema sledećim kriterijumima:

prema biološkom poreklu
prema spektru delovanja
prema hemijskoj strukturi
prema načinu delovanja
prema stepenu delotvornosti
Biološko poreklo
Antibiotici mogu da vode poreklo iz različitih organizama:

red Eubacteriales u kome su najvažniji rodovi:
Pseudomonas,Micrococcus, Lactococcus, Diplococcus, Serratia, Escherichia, Proteus
red Streptomycetales
Plesni
Gljive: bazidiomicete i askomicete
Lišajevi
alge
biljke
životinje
Spektar delovanja
Prema spekstru delovanja antibiotici se klasifikuju na:

antibakterijske antibiotke koji mogu biti:
uskog spektra djelovanja jer deluju samo na Gram-pozitivne bakterije
širokog spektra djelovanja, deluju kako na Gram-pozitivne tako ina Gram-negativne bakteije
tuberkulostatici
antifungalni antibiotici, koji deluju na plesni i gljive
citostatici koji deluju na ćelije malignih tumora
antibiotici koji inhibiraju rast ameba
Hemijska struktura
Hemijska struktura takođe predstavlja kriterijum za klasifikaciju antibiotika. Prema njoj antibiotici mogu biti derivati različitih organskih jedinjenja:

aminokiselina ili oligopeptida
polipeptida
oligosaharida
glikozida
nukleozida
polienski antibiotici
Najvažnije grupe su: penicilini, cefalosporini, aminoglikozidi, tetraciklini, makrolidi, sulfonamidi itd.

Načinu delovanja
Upotreba antibiotika

Veoma je štetna samostalna, kratkotrajna upotreba antibiotika, jer daje negativne efekte. veliku većinu (75-90%) svakodnevnih akutnih infekcija izazivaju virusi na koje antibiotici ne deluju, tako da svaka nestručna i nekontrolisana upotreba antibiotika ima višestruko negativne posledice.(Prof. dr sci. med. Ljubiša Krstić)
Literatura

Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998
Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001